Kako je nastao mit o tome da alkalna voda leči rak?

Iako mit o višestrukoj lekovitosti alkalne vode potiče od davnina, naročita popularizacija ovog napitka dogodila se u poslednjoj deceniji. 

Praktikanti alternativne medicine, brojne poznate ličnosti, fitnes gurui i wellness industrija, udruženim snagama učinili su da se od ovog jednostavnog pića očekuje nemoguće.

Pogrešna tumačenja o dejstvu alkalne vode na ljudski organizam naročito su opasna kada se dovode u vezu sa terapijama protiv teških bolesti.

Upravo to je slučaj sa tvrdnjom koja se poslednjih dana širi na Fejsbuku, posredstvom medija i stranica koje se bave alternativnom medicinom, o tome da “alkalna voda ubija ćelije raka”.

U članku koji nosi naslov: “ALKALNA VODA UBIJA ĆELIJE RAKA: EVO KAKO SE PRAVI” navodi se:

“Kаda mutirаne ćеliје pоčnu dа rаstu nа nеkоntrоlisаn nаčin nastaje mеtаstаzа. Оvе ćеliје pоstајu mаlignе i kаncеrоgеnе. Тоksini u оvim ćеliјаmа nаstајu kао rеzultаt nеrаvnоtеžе u nivоu Ph tijеlа zbоg lоših nаvikа u ishrаni i zlоupоtrеbа аlkоhоlа ili drоgа. Аlkаlnа vоdа imа оgrоmаn uticај nа tаkvе ćеliје. Аlkаlnа vоdа pоmаžе pri hidrаtаciјu tijеla i mоzga јеr је prеtеžnо sаstаvlјеna оd vоdе, pа аlkаlna vоda ukupno pоdmlаđuje lјudskо tijеlо.”

Na početku teksta naglašavamo da ne postoje naučni dokazi o tome da alkalna voda leči ili preventira rak.

Mit se bazira na starom naučnom eksperimentu čije su zaključke demantovala novija naučna saznanja. 

No, krenimo redom.

Šta je zapravo alkalna voda?

Alkalna voda je voda koja ima viši pH nivo od obične vode za piće.

Nivo pH (pH vrednost) je broj kojim se meri koliko je supstanca kisela ili bazna – odnosno alkalna, na skali od 0 do 14.

Na primer, ako supstanca ima pH vrednost 1 – to znači da je veoma kisela, odnosno, ako supstanca ima pH vrednost 13 –  to znači da je veoma alkalna.

Obična voda iz slavine obično ima pH vrednost 7, što se smatra neutralnim.

Alkalna voda obično ima pH vrednost 8 ili 9.

Može doći iz prirodnih izvora koji vodi daju viši pH, a može se i napraviti dodavanjem sode bikarbone u vodu iz slavine, korišćenjem mašine za jonizaciju vode ili korišćenjem specifičnog sistema za filtriranje.

Danas se može nabaviti u slobodnoj prodaji i proizvodi je veliki broj brendova.

Elem, problem sa alkalnom vodom nije njena bezbednost, već zdravstvene tvrdnje koje se o njoj iznose.

Pijenje prirodne alkalne vode generalno se smatra bezbednim jer sadrži prirodne minerale. Međutim, ne postoji dovoljno naučnih dokaza koji bi podržali upotrebu alkalne vode kao tretman za bilo koje zdravstveno stanje. 

Odakle je potekao mit da alkalna voda ubija ćelije raka?

Još kasnih 1870-ih, francuski naučnik po imenu Marselin Bertelo koristio je kalorimetar (bomb calorimeter) da bi proučavao količinu toplote proizvedene ili apsorbovane tokom hemijskih reakcija, navodi se na sajtu “Minnesota Oncology”.

Ova mašina sastojala se od komore u obliku cilindra, kiseonika pod pritiskom i male količine vode.

Bertelo bi uzimao različitu hranu (voće, povrće, meso itd.) i spaljivao ih unutar uređaja koji ih je pretvarao u supstancu poput pepela. 

Kada bi taj pepeo pomešao sa vodom, Bertelo je mogao da proveri pH vrednost svake supstance. Ono što je otkrio jeste da su namirnice sa višom (dakle alkalnom) pH vrednošću namirnice biljnog porekla, kao što su voće i povrće, dok su one sa nižom pH vrednošću (kiselije), kao što je meso.

Zatim, početkom 1900-ih, dobitnik Nobelove nagrade doktor Oto Varburg, sugerisao je da “ćelije raka žive u hipoksičnim, kiselim uslovima, sa veoma niskim kiseonikom”, te da “dobijaju energiju iz šećera fermentišući ih na način na koji to čini kvasac”.

Iz toga je izvukao teoriju da visoko kiseli uslovi sa niskim kiseonikom izazivaju rak.

Imajući sve ovo u vidu, jasno je odakle potiče kiselo-alkalna ideja. 

Međutim, činjenica je da je nauka, u međuvremenu, znatno napredovala.

Neosporno je da su ova dva naučnika izvela vrhunska istraživanja u svoje vreme, ali danas znamo mnogo više o raku, metabolizmu i ishrani.

Šta nauka kaže danas?

Naime, da bi ćelija raka rasla, ona se oslanja na rast krvnih sudova u nastojanju da obezbedi dovoljno kiseonika za proizvodnju energije.

Međutim, tempo rasta i deobe ćelija raka brži je od proizvodnje krvnih sudova snabdevenih kiseonikom.

To dovodi do neefikasnog metabolizma snabdevanja energijom, što rezultira proizvodnjom mlečne kiseline.

Međutim, to što ćelija raka proizvodi mlečnu kiselinu, ne znači da celo telo postaje kiselo.

U stvari, telo ima sopstveni uigrani sistem koji održava nivo pH u organizmu između 7,35 – 7,45, odnosno blizu neutralnog. 

Nemoguće je značajno promeniti nivo pH u krvi ishranom.

Pošto telo stalno radi na balansiranju pH nivoa, pijenje nečega sa višim pH, kao što je alkalna voda, ne utiče značajno na ukupni pH krvi ili pH krvi koji bi dospeo do ćelije raka ili tumora u telu, navodi se na veb sajtu “Cancer.net”.

Dakle, cela stvar je zapravo obrnuta. 

Nivo pH vrednosti našeg organizma održava uigrani metabolički sistem. Ishrana, odnosno unos namirnica, ne može značajno da utiče na promenu novoa pH u krvi. Ćelije raka, usled neefikasnog snabdevanja energijom same proizvode mlečnu kiselinu, ali ona ne čini ceo organizam kiselim. 

Do danas, nijedna studija nije pokazala da pijenje alkalne vode sprečava ili leči rak.

Moderni pokušaji profitiranja na zastareloj nauci

Doktor Tanis Fenton, pomoćni profesor na Univerzitetu u Kalgariju u Kanadi objasnio je za “The Guardian” da su marketinške tvrdnje o alkalnoj vodi zasnovane upravo na “hipotezi kiselog pepela”.

 Ideja podrazumeva da ishrana bazirana na mesu, mleku i jajima stvara “kiseli pepeo” u telu, koji povećava opšti nivo kiselina i narušava zdravlje.

Praktikant alternativne medicine Robert O Jang objavio je 2002. godine seriju knjiga pod nazivom “The pH Miracle” (“pH čudo”) zasnovanu na ovoj hipotezi, koja je privukla veliku pažnju javnosti.

U knjigama se tvrdi da “alkalna dijeta” može da preventira i izleči rak, kao i mnoge druge bolesti.

Jang je 2017. godine osuđen na tri godine zatvora zbog bavljenja medicinom bez dozvole. 

Morao je da plati preko 100 miliona dolara osobi oboleloj od raka koja je odlučila da ne prima standardni tretman, već sledila njegovu “alkalnu dijetu”. 

Medicinski odbor Kalifornije istražio je Jangove tvrdnje i otkrio da nijedan od 15 pacijenata sa rakom koji su lečeni alkalnom ishranom nije preživeo bolest.

Naučno neutemeljeni trendovi u wellness industriji i među poznatim ličnostima

Timoti Kolfild, profesor prava sa Univerziteta u Alberti koji istražuje zdravstvene savete slavnih (autor knjige: “Da li je Gvinet Paltrou pogrešila u svemu? Kada se kultura poznatih i nauka sukobe”) kaže za “The Guardian” da uspeh ideje o čudotvornosti alkalne voda počiva na njenoj uverljivosti.

“To je ideja koja zvuči naučno i intuitivno je privlačna. Alkalna voda je takođe deo welness industrije vredne više triliona dolara, od kojih je veliki deo izgrađen na marketingu proizvoda i praksi bez nauke. Čini se da postoji neutaživa žeđ za novim i jedinstvenim strategijama za očuvanje zdravlja i izbegavanje bolesti”, ocenio je Kolfild.

Pored toga, alkalna voda je takođe deo “rastuće svesti o vodi”, kaže Lusi Grin, direktorka svetske grupe za trendove i ponašanje potrošača u reklamnoj agenciji “J Walter Thompson”.

Kako je navela, flaširana voda je nedavno po prvi put u istoriji postala piće broj jedan u SAD, prestigavši sodu, čija popularnost opada.

“The Guardian” piše da je i globalna pop zvezda Bijonse doprinela trendu popularnosti alkalne vode, nakon što su se pojavili izveštaji da ju je uključila na spisak zahteva za svoju svetsku turneju “Mrs Carter Show” 2013. godine.

Prema podacima kompanije “Beverage Marketing Corporation”, istraživačke i konsultantske grupe, tržište alkalne vode je sa 47 miliona dolara 2014. godine, poraslo na 427 miliona dolara 2017. godine.