Kako je vest o dobrovoljcima iz Severne Koreje za Donbas našla put od Telegram grupa do mejnstrim medija?

Brojni domaći i strani mediji, kao i korisnici društvenih mreža, preneli su informaciju da će, navodno, 100.000 severnokorejskih „dobrovoljaca“ biti poslato u Donbas kao pomoć ruskim oružanim snagama tokom rata u Ukrajini.

Tvrdnja da Severna Koreja planira da pošalje do 100.000 vojnika koji bi se borili zajedno sa ruskim oružanim snagama u Ukrajini, primer je „pranja” informacija zasnovanog na izjavama ruskog vojnog analitičara i poslanika ruske opozicione stranke.

Iako je rukovodstvo DNRK napredovalo u jačanju ekonomskih veza sa Moskvom, ne postoje zvanična saopštenja koja upućuju na razmeštanje severnokorejskih trupa u Ukrajini. Štaviše, navode o slanju severnokorejskih dobrovoljaca demantovali su rusko Ministarstvo spoljnih poslova i Ambasada Ruske Federacije u Pjongjangu.

***

U svakom od izveštaja o slanju severnokorejskih vojnika u Ukrajinu, kao „izvor” se navodi izjava ruskog vojnog analitičara Igora Korotčenka. On je 4. avgusta, gostujući na ruskoj državnoj televiziji Rusija 1 (Россия-1), rekao da „postoje izveštaji da je Severna Koreja spremila 100.000 dobrovoljaca za pomoć Rusiji u ratu”, kao i da su tamošnji građevinci voljni za saradnju sa ruskim kompanijama u programima rekonstrukcije.

Today on Russian state TV, military pundit Igor Korotchenko is saying how great it would be for "North Korean volunteers" to come to Donbas, not only to help rebuild cities destroyed in the war, but also to fight alongside Russia pic.twitter.com/oMO94YMcWO

— Francis Scarr (@francis_scarr) August 4, 2022

„Pranje” informacija

Prethodne navode o „ponudi Kim Džong Una“ i brojke od 100 hiljada Severnokorejaca koji bi učestvovali u „specijalnoj vojnoj operaciji“ na strani ruskih oružanih snaga, pronašli smo u članku ruske novinske agencije REGNUM od 2. avgusta.

U članku se citira ruski opozicioni političar Sergej Mironov koji je mogućnost takve saradnje nazvao „istorijskim trenutkom” i „jasnim znakom Sjedinjenim Američkim Državama da je jednopolarni svet uništen, a da Rusija gradi novi na njegovim ruševinama“.

Bez navođenja izvora, u članaku se dalje iznosi tvrdnja da je „Severna Koreja diplomatskim kanalima signalizirala spremnost da podrži odbranu Luganske (LNR) i Donjecke (DNR) republike“, uključujući „slanje 100.000 svojih vojnika u Donbas“ i jačanje trgovinske veze sa Rusijom.

„Pjongjang može da pošalje svoje taktičke jedinice u Donbas, a zauzvrat će dobiti žitarice i energenate iz pomenutih republika“, dodaje se u tekstu ruskog medija REGNUM kojeg je, početkom rata u Ukrajini, EU optužila za širenje „agresivnih i propagandističkih narativa protiv Ukrajine i promovisanja pozitivnog stava prema aneksiji Krima i akcijama separatista u Donbasu“.

Slične neproverene tvrdnje pojavile su se sredinom avgusta na prokremljskim Telegram kanalima u kojima se navodi da je Severna Koreja „diplomatskom depešom“ ukazala spremnost da „pomogne [LNR i DNR] republikama slanjem dobrovoljačke vojske“, uključujući isporuku „borbenih bataljona od 100.000, kao i specijalnih taktičkih jedinica“.

Jedino zvanično pominjanje moguće saradnje između Severne Koreje i Rusije — i to u pogledu jačanja trgovinske razmene dve zemlje — pronašli smo u julskom intervjuu ruskog ambasadora u Pjongjangu Aleksandra Macegora.

„DNR Koreja je jedna od retkih zemalja koja može da priuštiti vođenje potpuno nezavisne spoljne politike. Niko – ni Rusija i Kina, a još manje SAD – ne mogu da nateraju Severnokorejce da nešto urade ili ne urade. Možda to u ovim ultrapragmatičnim vremenima zvuči neverovatno, ali u međunarodnoj areni, Pjongjang uvek postupa po svojoj savesti, na način na koji misli da bi bilo ispravno. Ponekad se to dešava i na njihovu štetu. Severna Koreja od nas nije dobilia ništa za priznavanje Krima kao ruske pokrajine, ne „obračunavaju“ nam svako glasanje koje u našu korist učine na sednicama UN-a li na bilo kojoj drugoj međunarodnoj platformi”, istakao je Macegora u intevjuu za ruski portal Izvestija

Kada se ne navodi konkretan izvor, povod ili dokaz tvrdnji, reč je o primeru takozvanog „pranja“ informacija (information laundering) — iznošenja (netačnih) informacija ili vesti iz nezvaničnih i neproverenih izvora u tradicionalne i mejnstrim medije. Veoma često se kod ovakvog tipa dezinformisanja javnosti pojavljuje sindrom „gluvih telefona” kada se širenjem vesti, jedan deo informacije izmeni ili nadogradi.

U slučaju „100 hiljada dobrovoljaca iz Severne Koreje”, neproverena tvrdnja se brzo proširila i amplifikovala putem društvenih mreža, Telegram kanala i relevantnih medija koji nisu proveravali istinitost ili pouzdanost informacija koje prenose.

Demanti ruskih zvaničnika

Primera radi, i ruski zvaničnici su demantovali sve pomenute navode nazivajući ih „lažnim od početka do kraja”. Ivan Nečajev, zamenik direktora Odeljenja za informisanje i štampu, je u brifingu od 11. avgusta rekao:

„Obratili smo pažnju na tvrdnje koje kruže internetom i koje su preneli pojedini predstavnici blogosfere i stručnih krugova o predlogu — koji je DNRK navodno primila diplomatskim kanalima — da pošalje 100.000 svojih dobrovoljaca koji bi učestvovali u specijalnoj operaciji u Donbasu. S tim u vezi, želimo sa punom odgovornošću da konstatujemo da su ove poruke lažne od početka do kraja. Takvi pregovori nisu u toku i nema planova za slanje severnokorejskih dobrovoljaca u DNR i LNR. Uvereni smo da su borbene sposobnosti Oružanih snaga Rusije i trupa narodne milicije Donjecke i Luganske Narodne Republike sasvim dovoljne za uspešno ispunjavanje zadataka specijalne vojne operacije.”

https://www.youtube.com/watch?v=DoUBpviLa5Y

Demanti viralne tvrdnje o slanju 100 hiljada vojnika iz Severne Koreje je na svojoj Fejsbuk stranici objavila i Ambasada Rusije u Pjongjangu.

***

Kao bliski saveznik Rusije, Severna Koreja je izrazila podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu i priznala suverenitet Moskve nad Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom.

Od početka invazije, u obaveštajnim izveštajima se navodilo da je Rusija dobila vojnu pomoć od zemalja bliskih Rusiji, uključujući pojedine afričke republike, međutim, zvaničnih potvrda takve podrške do sada nije bilo.

Poslednja izjava predsednika Rusije Vladimira Putina u vezi sa Severnom Korejom bilo je pismo upućeno lideru zemlje Kim Džong Unu, 15. avgusta.

Prema severnokorejskoj državnoj novinskoj agenciji Korean Central News Agency (KCNA), Putin je uputio čestitke severnokorejskom lideru povodom 77. godišnjice završetka japanske okupacije Korejskog poluostrva. Ruski predsednik je tim povodom istakao da će dve zemlje „zajedničkim naporima proširiti sveobuhvatne i konstruktivne bilateralne odnose“.

Naslovna fotografija: Unsplash/Filip Andrejević