Kako se identifikuje delta soj?
Zaključak da delta soj virusa korona ne postoji jer ne postoji test za taj isti delta soj, možemo definisati i kao logičku grešku. Jer - i delta soj, koji je sada dominantan u Britaniji, i bilo koja druga varijanta virusa, identifikuje se tek daljim analizama PCR testa.
“KAKO JE MOGUĆE DA SE ŠIRI ‘DELTA SOJ’ KADA NE POSTOJI TEST KOJI MOŽE DA UTVRDI KOJOM VARIJANTOM JE POJEDINAC ZARAŽEN?”, zapitali su se pojedini portali (link, link), i sami u potrazi za odgovorima u svom tekstu.
Odgovor na ovo zbunjujuće pitanje, koje u sebi sadrži dezinformaciju, delimično je opisan u nastavku teksta. Portali su, naposletku, i sami opisali kako se delta soj korona virusa identifikuje.
U tekstu, između ostalog, piše:
“Iako ne postoje testovi koji otkrivaju varijantu Delta, PCR testovi koji su pozitivni na SARS-CoV-2 mogu se podvrgnuti genetskoj analizi, poput ‘genomskog sekvenciranja’, koje nam govori da li je to varijanta Delta (ili neka druga). To znači da je moguće precizno identifikovati da li se neko ne oseća dobro sa Delta varijantom Covid-19.”
Šta je ovde tačno? Da, test za delta soj ne postoji. Ali, ne postoji ni individualan test za druge varijante korona virusa. Tek se daljim analizama pozitivnog PCR testa utvrđuje kojim sojom virusa je osoba zaražena. Da bi se utvrdila varijanta virusa, rade se analize poput “genomskog sekveciranja” i “genotipizacije”.
Šta je genotipizacija a šta genomsko sekveciranje, detaljno je objasnio Full Fact.
“Genotipizacija je laboratorijska analiza koja identifikuje prisustvo varijanti identifikovanjem genetske sekvence u određenim delovima virusnog genetskog materijala. Nasuprot tome, genomsko sekvenciranje određuje punu sekvencu virusnog genetskog materijala. To znači da se genotipizacija može koristiti za identifikaciju prisustva varijanti, poput Delte. Genomsko sekvenciranje takođe može to učiniti, a takođe se može koristiti za otkrivanje novih varijanti ili novih mutacija unutar ovih varijanti.”
Ne postoji nikakav delta soj?
I ova tvrdnja se mogla videti na društvenim mrežama. I nije tačna.
Delta soj korona virusa i te kako postoji, a Svetska zdravstvena organizacija ga je u maju označila kao “zabrinjavajuću varijantu” i kao nešto što predstavlja povećan rizik za globalno javno zdravlje. Ova varijanta kovida 19 širi se brže od ranijih sojeva SARS-CoV-2 i zaraznija je.
Inače, delta soj je najpre uočen u Indiji krajem 2020. Proširio se u više od 100 zemalja, a posebno u Velikoj Britaniji, gde je sada postao dominantan (od svih zaraženih, u oko 99 % slučajeva se radi o delta varijanti). Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) jedan je od najčešćih sojeva u Sjedinjenim Američkim Državama. I Srbija je jedna od država u kojima su identifikovani slučajevi zaraze delta sojem. Prvi slučajevi su potvrđeni 1. jula, a ubrzo je postao dominantan i u Srbiji. Podsećamo, Tanja Jovanović, doktorka i članica Kriznog štaba rekla je početkom avgusta kako više od 90 odsto zaraženih koronom u Srbiji ima delta soj.
Naslovna fotografija: Canva
