Kako se pogrešno tumačenje vremenske prognoze koristi kao dokaz da „klimatske promene ne postoje”?
Čak 40 procenata svetskog stanovništva nalazi se u „visokom riziku" usled klimatskih promena koje ostavljaju posledice na gotovo svaki aspekt modernog života. Nasuprot stvarnosti i činjenicama stoje teoretičari zavere koji tvrde da klimatske promene „ne postoje“. Jedan od takvih, iako lako osporivih konspirativnih primera, proširio se društvenim mrežama u regionu.
U nedavno podeljenoj Fejsbuk objavi Saša Borojević je napisao:
„1986. zvalo se normalno leto, danas mapu boje crvenom bojom i nazivaju je ekstremnom vrućinom“.
U pitanju je zapravo srpska verzija viralne objave sa Tvitera i Redita od kojih najranija datira iz avgusta 2021. godine.
Borojevićeva objava sadrži dve različite meteorološke karte — prva implicira da prikazane temperature datiraju iz 1986, dok druga grafika, navodno, predstavlja odnos prema „ekstremnim vrućinama” u 2022. godini.
Dva grafička prikaza prognoze su, međutim, vremenski i grafički neuporediva, a tvrdnje iz objava obmanjujuće po više osnova.
Prva meteorološka karta je zapravo iz 2016. godine, ne 1986. i prikazuje grafiku vremenske prognoze švedske televizije SVT za 21. jul u 14 časova.
Da grafika nije stara 36 godina već svega šest, potvrđuje i Nican Kun, meteorolog sa pomenute švedske televizije i dodaje da su se 1986. godine vremenske karte na SVT „i dalje ručno crtale”.
Prognoza sa drugog vizuala, takođe, nije odgovarajuće datirana. U pitanju, dakle, nije 2022. godina, već vremenska karta za petak, 13. avgust 2021. godine koja pripada švedskoj televiziji TV4.
Integralnu verziju snimka iz kog je karta preuzeta i isečena, pronašli smo u prošlogodišnjoj arhivi priloga vremenske prognoze kanala TV4.
Osim što datumi na grafikama i opisima objave nisu istiniti, ni način kojim se „dokazuje“ da su klimatske promene „prevara“ nije logičan. Poređenjem temperatura dva proizvoljna datuma u razmaku od par godina ne dokazuje gotovo ništa od meteorološkog značaja osim pogrešno donošenje zaključaka.
Termin vremenske prilike odnosi se na kratkoročne atmosferske uslove koje vidimo na vremenskoj prognozi za dato vreme, dan i sat.
Klima, sa druge strane, predstavlja dugoročni prosek meteoroloških prilika u određenom regionu zahvaljujući čemu je moguće pratiti rast ili pad referentnih vrednosti, poput „rekordno visokih temperatura ili rekordne količina padavina“.
Sa tim u vezi, klimatske promene predstavljaju dugoročno uočene promene klime, odnosno temperature i vremenskih obrazaca.
Ukazujući na razliku između termina, Gustav Strandberg, istraživač klime na Švedskom meteorološkom i hidrološkom institutu (SMHI), rekao je da je viralna objava sa meteorološkim kartama „očigledno obmanjujuća”.
„Nije bilo ništa čudno u vezi letnjih dana sa maksimalnom temperaturom od 24 stepena u Švedskoj pre 30 godina. Ali od tada je Švedska postala toplija, a očekuje se još topliji trend. Ovaj zaključak će izostati ukoliko klimatske promene svedemo na upoređivanje temperature iz samo jednog dana iz, recimo, 1986. i jednog iz 2022“, rekao je Strandberg.
„Uočeno je da se letnja temperatura u Švedskoj (odakle su sporne vremenske karte) u celini povećala za otprilike jedan stepen od 1980-ih godina“, dodaje on i predviđa da će godišnja prosečna temperatura u Švedskoj nastaviti da raste „2 do 7°C više do kraja veka nego što je bila tokom 1961-1990“.
U avgustu 2021. Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) objavio je svoj šesti izveštaj o proceni klimatskih promena u kom se navodi da je „ljudski uticaj nedvosmisleno uticao na klimu, zagrevanjem atmosfere, okeana i kopna“, što za posledicu ima „široko rasprostranjene i brze promene u atmosferi, okeanu, kriosferi i biosferi“.
Naslovna fotografija: Pixabay
