Kako su opet oživele dezinformacije o ivermektinu?
Poslednjih dana se u Fejsbuk, Vajber i Telegram antivakcinalnim grupama širi dezinformacija o, kako kažu, dizanju ivermektina „iz pepela“. U prvim mesecima pandemije, ivermektin je postao popularan među teoretičarima zavere kao “rešenje” za koronu, uprkos izostanku naučnih dokaza da je ovaj lek bezbedan i efikasan. ”Svetla tačka je da smo u Srbiji na vreme dobili vakcine i lekove protiv kovida, dok smo zatajili na polju edukacije stanovništva. Besmisleno je praviti ikonu od ivermektina”, kaže za Istinomer prof. dr Radan Stojanović, profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Oživljena dezinformacija o ivermektinu ovog puta se zasniva na pogrešnom tumačenju ispisa na stranici Američkog instituta za zdravlje i zaključka o navodnom odobravanju ivermektina za lečenje kovida. Iz ove institucije, pak, demantuju ove navode i podsećaju da je stav o ivermektinu nepromenjen — ne preporučuje se primena ovog antiparazitika za lečenje kovida.
Činjenica je da ivermektin nije odobren za lečenje kovida ni od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA), a većina zdravstvenih stručnjaka i agencija ne preporučuje primenu leka protiv parazita u tu svrhu.
Ista je situacija i u Srbiji, ističe za Istinomer prof. dr Radan Stojanović, profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
„Ivermektin je dobro poznat antiparazitarni lek, koristi se sistemski i lokalno u humanoj i u veterinarskoj medicini, međutim, efikasnost njegove primene u terapiji kovid pacijenata nije dokazana”, kaže Stojanović.
”Svetla tačka je da smo u Srbiji na vreme dobili vakcine i lekove protiv kovida, dok smo zatajili na polju edukacije stanovništva”, zaključuje profesor.
Stojanović ističe da je ranije bilo informacija da se ivermektin nezvanično koristio i propisivao mimo preporuka o efikasnosti i bezbednosti, posebno među protivnicima vakcinacije.
„Kada pričamo o zvaničnim medicinskim protokolima — pričamo o britanskim i američkim protokolima za kovid. Međutim, ni u jednom od tih protokola se ivermektin ne preporučuje niti za lečenje niti kao profilaksa ove bolesti. Izuzetak je primena u kliničkim ispitivanjima”, kaže naš sagovornik.
Dakle, protokoli su izričiti, potvrđuje profesor Stojanović, ivermektin, se, van kliničkih ispitovanja, ne preporučuje u terapiji pacijenata obolelih od kovida.
Stojanović, međutim, dodaje da je poznato da ivermektin ima pojedina antiinflamatorna i imunomodulatorna svojstva.
„Upravo su ga te karakterisktike načinile interesantnim kandidatom za kovid terapiju. Međutim, klinička ispitivanja, kao krunski dokaz efikasnosti i bezbednosti, nisu pokazala korist od ivermektina kao profilakse niti kao leka protiv virusa SARS-CoV-2”, objašnjava on.
Besmisleno je praviti ikonu od ivermektina, ali ni od bilo kojeg drugog „kandidata“ koji se nalazi u kliničkim ispitivanjima, zaključak je prof. Stojanovića.
Zanimljiv primer je inhalacioni steroid budesomid. Oko ovog leka se, kako kaže Stojanović, (sa razlogom) ne diže prašina kao za ivermektin, iako se nalaze u sličnom statusu ispitivanja.
„Treba se držati zvaničnog i dokazanog protokola relevantnih medicinskih instucija”, ističe Stojanović u razgovoru za Istinomer.
Kako su se proširile manipulacije u ovoj „epizodi”?
Lokalni zagovornici ivermektina i protivnici vakcinacije su i ovog puta, bez ikakve provere, podelili još jednu neistinitu informaciju o kontroverznom antiparazitarnom leku.
„Vjerovali ili ne, nakon dvije godine cenzure, potiskivanja, prijetnji liječničkim licencama i nemilosrdnih kampanja klevetanja kao „protiv parazita konja“, LJUDSKI lijek ivermektin digao se iz pepela i tiho se probio do antivirusnog COVID-a. popis terapije na web stranici NIH-a. Na zalost, 2 godine prekasno”, navodi se u Fejsbuk objavama.
U većini objava sa našeg govornog područja se deli identičan tekst i snimak ekrana sajta Američkog instituta za zdravlje (NIH). Reč je o stranici sa informacijama o antivirusnim terapijama koje se procenjuju kao mogući tretmani za infekciju koronavirusom.
Međutim, na toj stranici se ne navodi da NIH preporučuje ivermektin za lečenje kovida.
„Komisija ne preporučuje primenu ivermektina u lečenju bolesti COVID-19, osim u kliničkim ispitivanjima”, jasno glasi upozorenje na NIH stranici posvećenoj ivermektinu.
Dodatno, sporni unos u vezi sa ivermektinom na stranici NIH nije nov. Štaviše, internet arhiva stranice o antivirusnim terapijama na sajtu Američkog instituta za zdravlje pokazuje da su podaci o poslednjim studijama ivermektina objavljeni u junu 2021. godine.
„Nema dovoljno podataka po kojom bi Panel smernica za lečenje COVID-19 (Komisija) preporučio ili za ili protiv upotrebe ivermektina za lečenje bolesti COVID-19”, glasio je zaključak na NIH stranici iz februara 2021. Ažuriranjem stranice od 29. aprila 2022. dodata je aktuelna smernica po kome se ne preporučuje lečenje kovida ivermektinom. Zvaničnici Američkog Instituta za zdravlje ističu da je tvrdnja o odobravanju kontroverznog leka za lečenje kovida opasna dezinformacija.
Dr H. Kliford Lejn, direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti NIH-a, potvrdio je (izvor: AP news) da Komisija koja nadgleda smernice za lečenje kovida (u kom se nalazi i dr Lejn) ne preporučuje ivermektin, osim za potrebe procena i kliničkih ispitivanja.
„Za razliku od lekova sa dokazanom efikasnosnošću, sudeći po velikom broju nalaza ivermektin prosto ne funkcioniše u terapiji za kovid. Naša zabrinutost se ne vezuje za bezbednost leka, već za nedostatak njegove efikasnosti”, rekao je Lejn.
NIH je i zvaničnim odgovorom još jednom demantovao primenu ivermektina za ljudsku upotrebu u terapiji kovida. (Izvor: Politifact)
U smernicama za ivermektin — nema promena — iako se stranica, koja se ovog puta našla pod lupom, redovno ažurira sa novim podacima, ukoliko su dostupni.
„Uključivanje (i praćenje) ivermektina na stranici smernica za lečenje kovida nije novo. Važno je još jednom istaći da NIH Komisija za lečenje kovida savetuje protiv upotrebe ivermektina u terapiji za COVID-19. Ova preporuka u velikoj meri zavisi od rezultata nedavno objavljenih randomizovanih i kontrolisanih ispitivanja. Primarni rezultati ovih ispitivanja pokazali su da primena ivermektina u kovid lečenju nije imala kliničku korist”, navodi se iz američke agencije.
***
Najnoviji rezultati opsežnog istraživanja ivermektina kao leka za kovid pokazali su da lek nije efikasan u lečenju infekcije SARS-CoV-2 virusom. Među više od 1.500 učesnika, od kojih je 47 odsto primilo najmanje dve doze kovid vakcine, oni koji su primili ivermektin oporavili su se u proseku za 11 dana. Poređenja radi, oni kojima je dat placebo lek, oporavili su se u proseku za 11,5 dana.
Istraživanja objavljena na NIH smernicama za lečenje kovida sugerišu da bi za dovoljnu efikasnost ivermektina u lečenju virusa korona bilo potrebno bar 100 puta veća doza od one koja se uobičajeno preporučuje u humanoj medicini.
***
Ponavljanje gradiva o ivermektinu
Ivermektin je antiparazitarni lek širokog spektra. Odobren za ljudsku upotrebu 1987. godine, ovaj lek se najčešće propisuje za sistemsko lečenje infekcija izazvanim parazitskim crvima i vašima. Lokalnom primenom, ivermektin pomaže u terapiji pojedinih kožnih oboljenja, poput rozacee.
Međutim, u prvim mesecima pandemije, ivermektin postaje popularan u antivakcinalnim krugovima kao vid alternativnog lečenja i prevencije kovida, uprkos izostanku naučnih dokaza da je ovaj lek bezbedan i efikasan.
Zbog sve veće potražnje za ivermektinom početkom pandemije, jedan broj građana je kupovao ivermektin formulisan za životinjsku (konjsku) upotrebu, što je dovelo do porasta slučajeva trovanja ovim lekom.
U saopštenju CDC-a iz avgusta 2021. godine se navodi: „Klinička ispitivanja i opservacione studije za procenu upotrebe ivermektina za prevenciju i lečenje kovida su dale nedovoljno dokaza da bi Komisija Američkog instituta za zdravlje za lečenje kovida-19 preporučila njegovu upotrebu. Potrebni su rezultati adekvatno sprovedenih i dobro osmišljenih kliničkih ispitivanja da bi se pružile konkretnije smernice zasnovane na dokazima o ulozi ivermektina u lečenju bolesti kovid-19”.
Sa druge strane, CDC preporučuje upotrebu ivermektina kao tretmana za parazitske infekcije, kao što su strongiloidijaza i onhocerciaza, infekcije poznate kao rečno slepilo.
Koji lekovi su zvanično odobreni za lečenje kovida?
Iako ne postoji antivirusni lek usmeren isključivo na SARS-CoV-2, identifikovan je sve veći broj alternativnih antivirusnih tretmana za lečenje ove infekcije.
Krajem decembra 2021. godine, FDA je odobrila hitnu upotrebu prvih oralnih antivirusnih lekova za lečenje kovid pacijenata — Paxlovid (ritonavir-boosted normatrelvir) i molnupiravir.
Oba leka su dozvoljena za pacijente koji su nalaze u visokorizičnoj grupi koji mogu razviti teže oblike bolesti. Terapija za pomenute lekove se preporučuje u najranijem stadijumu bolesti, a najkasnije pet dana nakon pojave simptoma.
Profesor dr Radan Stojanović kaže da su u Srbiji dostupni svi odobreni lekovi, uključujući i neutrališuća monoklonska antitela.
Iako potencijalno revolucionarni za lečenje kovida, Paxlovid i molnupiravir ne mogu biti zamena za vakcinaciju i dolaze sa određenim rizicima. Paxlovid se, na primer, ne savetuje bubrežnim bolesnicima, dok se molnupiravir ne preporučuje za upotrebu u trudnoći.
Jedini intravenski antivirusni lekovi za kovid koji je odobrila američka Uprava za hranu i lekove su bebtelomivab i remdesivir.
Remdesivir se koristi u sklopu terapije hospitalizovanih pacijenta, a na osnovu randomizovanih, kontrolisanih kliničkih ispitivanja koja su pokazala brže vreme oporavka i statistički značajne šanse za poboljšanje stanja hospitalizovanih pacijenata sa težim oblikom kovida.
Iako odobren za upotrebu u kliničkim ispitivanjima, američki NIH i dalje ne preporučuje ivermektin u sklopu svojih smernica za lečenje kovida. Stav zvaničnih zdravstvenih vlasti se donosi na osnovu ispitivanja koja su pokazala da nedostatak relevantnoj dokaza da ivermektin može imati značajan uticaj na lečenje i vreme oporavka od kovida.
Naslovna fotografija: Canva