Kakve veze grafen-oksid ima sa vakcinama?
U nizu viralnih dezinformacija na društvenim mrežama, uprkos svim dosadašnjim analizama i podacima, teoretičati zavera su među sastojke kovid vakcina ubrajali i nanorobote, čipove i razne toksine. Od skoro i supstancu grafen-oksid koja, sudeći po skorašnjim (netačnim) objavama na društvenim mrežama, izaziva rak, trombozu, kolaps imunog sistema, gubitak pojedinih čula i zapaljenja sluzokože.
Kao uzrok ovih nuspojava dakle, navodi se grafen-oksid, nanomaterijal od značaja u lečenju raka, inženjeringu tkiva i drugim biomedicinskim procedurama. Neke od tvrdnji sugerišu i da je grafen-oksid razlog iznenadnog „magnetizama“ osoba vakcinisanih protiv kovida, kao i da se ovo jedinjenje nalazi i u PCR testovima i zaštitnim maskama.
Uprkos paničnim izjavama, grafen-oksid – nije sastojak kovid vakcina. Ovo jedinjenje se ne nalazi ni u sastavu vakcina, u evidenciji, na sajtovima Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti i Evropske agencije za lekove (Pfizer-BioNTech, Moderna, AstraZeneca i Johnson & Johnson).
Tačno je, međutim, da se razmatra primena grafen-oksida u različite nanomedicinske svrhe, s tim da je njegova vakcinalna upotreba u eksperimentalnoj fazi, te se ne očekuje skorija komercijalna dostupnost ovakvih vakcina i lekova.
Relativnu toksičnost grafen-oksida ne treba zanemariti; ona je doduše zanemarljiva, u količinama u kojima bi se koristio u vakcinama. Iz tog razloga se ovaj nanomaterijal detaljno istražuje za primenu u sistemima za isporuku lekova, ali i u in vivo dijagnostici.
Razlog za nalet objava o navodnom prisustvu grafen-oksida u vakcinama je nestručno tumačenje jedne nerecenzirane studije koja ističe sličnost molekularnih struktura rastvora Pfizer/BioNTech vakcine i grafen-oksida.
Pored paušalnog poređenja, studija o povezanosti grafen-oksida i kovid vakcine, ima mnoštvo spornih tačaka. Posebno je problematično testiranje samo jednog uzorka vakcine čije se poreklo, takođe, ne može jasno dokazati. Stoga, nije etički ni naučno ispravno generalizovati takav zaključak. Sami autori istraživanja ističu da mikroskopske analize „pokazuju određenu sličnost struktura“ ali jasno ukazuju da to nije „konačna identifikacija i dokaz“.
Dodatno, dokument na koji se oslanja nova teorija zavere je takozvani privremeni izveštaj. Ova studija nije objavljena ni u jednom uglednom naučnom časopisu, niti je dobila potrebne recenzije.
Sve korišćene vakcine prolaze rigorozna ispitivanja i kontrole kvaliteta zbog kojih su decenijama jedna od najefikasnijih strategija za sprečavanje i kontrolu zaraznih i pojedinih neinfektivnih bolesti — poput kancera. Takozvani adjuvansi se u određenim slučajevima dodaju, kako bi se poboljšala imunogenost glavnog aktivnog sastojka vakcine i izazvao dugotrajni imunitet.
***
U poslednjih nekoliko godina, pak, evidentna je potreba za razvojem novih univerzalnih pomoćnih sredstava usled ograničenosti adjuvanasa u dosadašnjoj primeni. Široko korišćen u biomedicini, grafen-oksid, pokazuje potencijal aktiviranja imunološkog sistema i isporuke antigena. Svakako, do bezbedne upotrebe grafen-oksida u lekovima i vakcinama nas deli niz budućih kliničkih ispitivanja, pa naučna zajednica trenutno sa sigurnošću odbacuje tezu grafen-oksida u kovid vakcinama.
Naslovna fotografija: Canva
