Kakve veze vakcinacija ima sa davanjem krvi i njenom bojom?
Davalac krvi može biti svaka zdrava, punoletna osoba kod koje se lekarskim pregledom i proverom nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila. Dobrovoljni davaoci krvi tako mogu biti i osobe vakcinisane protiv bilo koje zarazne bolesti, uključujući i kovid-19, uprkos upornim antivakcinalnim tezama sa društvenih mreža. Dodatno, krv vakcinisanih osoba se ni po boji ne razlikuje od krvi onih koji nisu primili kovid vakcinu.
Kako vakcina protiv virusa korona nije jedina vakcina koju mogu primiti punoletne osobe u Srbiji (i drugim zemljama), iluzorno je pretpostaviti da ovaj deo populacije nije u mogućnosti da dobrovoljno donira krv.
U pojedinim slučajevima, nakon primanja vakcine se preporučuje kraća pauza od doniranja krvi, poput vakcine protiv rubeola, morbila, zaušaka, ili tifusa. Najduža pauza za vakcinisane davaoce krvi uslediće nakon imunizacije protiv besnila – 360 dana.
Poznat je jedan od uslova Instituta za transfuziju krvi da davaoci krvi ne smeju biti na terapiji antibioticima ili koristiti analgetike do nedelju dana pred doniranja krvi.
U slučaju vakcina protiv kovida-19, Institut je 18. januara 2021. izdao Preporuku za postupak sa dobrovoljnim davaocima krvi koji su primili COVID-19 vakcinu i za Istinomer potvrdio da nema potrebe za odlaganjem davanja krvi kod osoba koje su primile inaktivisane ili iRNK vakcine proizvođača Pfizer/BioNTech, Moderna, Sinopharm ili SinoVac.
Za razliku od njih, nakon primanja vakcina sa virusnim vektorom (Vaxzevria, odnosno AstraZeneca, Sputnik V, Janssen) na davanje krvi se čeka 14 dana.
Koji je razlog dvonedeljne pauze nakon primljene vektorske kovid vakcine? Samo dodatna mera predostrožnosti.
Potencijalni neželjeni efekti vakcine, poput povišene telesne temperature, glavobolje i kratkotrajne slabosti se mogu pomešati sa retkim nuspojavama nakon davanja krvi. Da bi se takve situacije izbegle, preporučuje se kratkotrajno odlaganje donacije krvi kako bi svi u procesu bili sigurni.
„Nijedna vakcina nema trajnu kontraindikaciju, samo za pojedine postoje pauze (davanja krvi, prim. aut.)”, objašnjava Mirjana Knežević, stručna saradnica iz Instituta za transfuziju krvi.
Da brojne objave na društvenim mrežama koje tvrde da davaoci krvi mogu biti samo nevakcinisane osobe ne samo da nisu tačne već i vrlo štetne, potvrđuje i Knežević i dodaje da su preporuke Svetske zdravstvene organizacije, ali i Instituta za javno zdravlje Srbije je da i davaoci budu vakcinisani. „Vakcinisane osobe mogu dobrovoljno da daju krv, ukoliko zadovoljavaju opšte kriterijume za davanje krvi”, navodi Knežević.
Jedino odstupanje koje vakcinisani protiv kovida-19 imaju je da nisu kandidati za doniranje rekonvalescentne krvne plazme trenutno hospitalizovanim kovid pacijentima.
U ovom slučaju, plazmu mogu donirati jedino osobe koje su kovid preležale, ali još uvek nisu primile vakcinu.
„Uslov je pozitivan PCR test, da su prošle dve sedmice od prestanka simptoma ili pozitivan rezultat serološkog testa na antitela”, kaže Knežević. Plazma se može donirati na 15 dana, a zainteresovane osobe se mogu prijaviti pozivom na broj 19819.
Dodatno, od februara prošle godine, prednost pri pozivanju na vakcinaciju imaju davaoci krvi uz priloženu knjižicu dobrovoljnog davaoca krvi.
Boja krvi vakcinisanih osoba se ne razlikuje od nevakcinisanih
Pored zastrašivanja da preko tri miliona građana Srbije koji su primili bar jednu vakcinu protiv virusa korona ne mogu više biti dobrovoljni davaoci krvi, česte su i „pridružene” tvrdnje na društvenim mrežama da vakcine protiv kovida-19 menjaju boju krvi. Navodni dokaz – fotografije sa dve kesice krvi od kojih je jedna vidno tamnije boje od druge.
Da je ovo još jedna u nizu neistina vezano za vakcine potvrđuju brojni stručnjaci i navode da razlike u boji krvi nisu ništa alarmantno niti začuđujuće. Krv se uvek, po pravilu, uzima iz vena koje deoksigenisanu krv vraćaju nazad ka srcu. Zbog toga je krv u kesicama za donacije prilično tamna, posebno u poređenju sa svetlo-crvenom oksigenizovanom krvlju nakon, recimo, posekotine.
Osobe vakcinisane protiv COVID-19 nemaju niži nivo hemoglobina u krvi i vakcine protiv COVID-19 ne menjaju boju krvi. Krv može imati tamniju boju kada se osuši, odnosno, kada se hemoglobin razgradi hemijskom promenom. „Stara” krv takođe može biti tamno braon boje i tokom menstrualnog ciklusa, tokom prvog meseca do šest nedelja nakon porođaja ili pobačaja, ali i usled drugih medicinskih razloga.
Međutim, svakako ne postoji teoretska ili biološka uverljivost ideje da vakcine mogu promeniti boju nečije krvi. Vakcinacija povećava koncentraciju specifičnih antitela u telu koja nemaju boju.
Naslovna fotografija: Canva
