Klikbejt – vatreni oblak i zemljotresi u Turskoj
Kako su zemljotresi u Turskoj postali još jedna pokazna vežba za klikbejt? Prošle nedelje, jedan (lentikularni) oblak je na društvenim mrežama i regionalnim portalima predstavljen kao NLO, dokaz HAARP aktivnosti, geoinženjering, ali i kao „loš znak”. Naučno objašnjenje za ovaj fenomen izostalo je među korisnicima društvenih mreža. Sa druge strane, većina medija čiji su se klikbejt naslovi masovno delili u formi skrinšotova, ponudili su objašnjenje — ali na samom kraju svojih tekstova.
Lokalni i regionalni mediji prethodne nedelje su preneli fascinaciju neobičnim narandžastim oblakom u Turskoj koji se, navodno, pojavio pre prvog razornog zemljotresa. Naslovi poput „Vatreni oblak pojavio se pre potresa u Turskoj, sad je iznad druge zemlje: EVO ŠTA ON ZNAČI“, ne nude ni naznaku objašnjenja fenomena, ali doprinose daljem širenju teorija zavere i dezinformacija o uzroku zemljotresa. Neki su oblik oblaka direktno povezali sa mapom širenja zemljotresa od epicentra u Gaziantepu.
Kako se u pojedinim objavama navodi, oblak je nastao neposredno pre zemljotresa u Turskoj, najavljujući katastrofu. Međutim, ovaj lentikularni (sočivasti) oblak je uočen tri nedelje ranije, 19. januara, iznad turskog grada Bursa.
A majestic lenticular cloud spotted over Bursa, Turkey today. pic.twitter.com/Rs0j1jafJ3
— ʟᴀɴᴋᴀɴᵀᵁᴿᴷ (@lankanist) January 19, 2023
Iako za mnoge predstavljaju neobičan prizor, formiranje lentikularnih oblika u ovom visokoplaninskom regionu nije retkost.
Kako je nastao ovaj neobični oblak?
Sudeći po fotografijama, lentikularni oblak iznad Burse predstavlja gotovo knjiški primer ove vrste oblaka — gusta formacija koja podseća na šećernu vunu (a po nekima i na NLO iz pop-kulture).
Dvomilionski grad Bursa smešten je u podnožju 2,543 metara visoke planine Uludag. Tog dana je u delu zapadne Turske duvao jak južni vetar usled niskog pritiska nad severnom Italijom, što je pogodovalo nastaku oblaka.
Na koji način?
Lentikularni oblaci se formiraju u okruženjima koje karakteriše savršeno slojevita atmosfera. Uglavnom nastaju u hladnim i vetrovitim mesecima, ali ne nužno.
Najpre, važno je znati da vazduh blizu zemlje najčešće sadrži više vlage nego onaj na visini. Dodatno, temperature vazduha se hlade sa nadmorskom visinom, pa se tako vlažan vazduh, kojeg vetar gura uz planinu, hladi do tačke formiranja kapljica. Nakon te tačke, vazduh postaje u potpunosti zasićen i formira se oblak.
Oblak u Bursi se 19. januara nastao u svitanje, kada je sunčeva svetlost doprinela njegovoj „vatrenoj“ boji.
Iako se čini da sočivasti oblaci ostaju nepomični iznad vrha planine (ili zgrade) oni se zapravo pomeraju i dezintegrišu sa istim strujanjem vetra zbog kojeg su nastali.
***
Ovo, svakako, nije prvi put da su lentikularni oblaci privukli veliku pažnju na društvenim mrežama. Naprotiv, u kojoj god zemlji da se pojave, lentikularni oblaci postaju viralni. Isti slučaj je bio sa skorašnjim primerom iz Kalifornije.
Naslovna fotografija: Twitter/ @lankanist
