Manipulacija statistikom u cilju osporavanja uticaja CO2 na globalno zagrevanje

• Na društvenim mrežama dele se tvrdnje da su nivoi ugljen-dioksida (CO2) u Zemljinoj atmosferi „suviše niski da bi uticali na globalno zagrevanje”, jer, kako se navodi, „CO2 čini 0,04 odsto atmosfere, dok ljudi stvaraju samo 3 odsto od tih 0,04 odsto”.
• Reč je o manipulaciji – statistički podaci predstavljeni su izvan konteksta. Činjenica da je udeo ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi 0,04 odsto ne znači da taj procenat CO2 nema ključan uticaj na globalno zagrevanje. Nije poenta u udelu supstance, već u tome koje je njeno dejstvo u određenoj koncentraciji.
• Objave na Fejsbuku ocenili smo kao obmanjujuće.

Na Fejsbuku se dele video snimci na kojima bivši radijski voditelj iz Australije Alan Džons tvrdi da su nivoi ugljen-dioksida (CO2) u Zemljinoj atmosferi „suviše niski da bi uticali na globalno zagrevanje”. Na viralnim snimcima Džons kaže: „CO2 čini 0,04 odsto atmosfere, dok ljudi stvaraju samo 3 odsto od tih 0,04 odsto. Da li neko ozbiljno sugeriše da treba da okrenemo privredu, podignemo cene energenata, oštetimo poslovanje, ugrozimo zapošljavanje, jer je 0,04 odsto atmosfere CO2?”

Reč je o zloupotrebi statističkih podataka, koji su u ovom slučaju grubo istrgnuti iz konteksta. Činjenica da je udeo ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi 0,04 odsto ne znači da taj procenat CO2 nema ključan uticaj na globalno zagrevanje. Nije poenta u količini, odnosno masi ili udelu supstance, već u tome šta ta supstanca može da uradi u određenoj koncentraciji. Naučna istraživanja pokazuju da su gasovi staklene bašte, koje emituju ljudske aktivnosti, primarni pokretač klimatskih promena. CO2 je primarni gas staklene bašte, odgovoran za oko tri četvrtine emisija. 

Podatak iz viralnih objava da udeo ugljen-dioksida (CO2) u Zemljinoj atmosferi iznosi 0,04 odsto je tačan. Međutim, klimatolog dr Vladimir Đurđević objašnjava za Istinomer da je reč je o statističkom podatku koji se često zloupotrebljava u konspiracionim krugovima, kako bi se opovrglo postojanje klimatskih promena.

„Radi se o klasičnom ‘argumentu’ skeptika koji se reciklira vec decenijama. Činjenica da nečega ima 0,04 odsto, ne znači da to nešto nema uticaj. Štaviše, stvar je upravo suprotna –  0,04 odsto ugljen-dioksida (CO2) presudni su za to što je planeta topla koliko jeste, jer CO2 doprinosi sa oko 25 odsto ukupnom efektu staklene bašte. I hiljadu puta manja masa otrova od mase tela čoveka, ako se unese u organizam, može da dovede do fatalnog ishoda. Dakle, nisu bitni masa ili udeo, već kakav je njihov uticaj u određenoj koncentraciji”, objasnio je Đurđević i uputio nas na explainer analizu objavljenu na veb stranici „Skeptical Science”.

*„Skeptical Science” je neprofitna naučna obrazovna organizacija registrovana u SAD, sa ciljem da poveća razumevanje javnosti o klimatskim promenama.

U tekstu „Kako supstance u tragovima mogu izazvati velike efekte”, „Skeptical Science” navodi da mnoge supstance imaju važna svojstva kada su prisutne u veoma malim količinama. Poređenja radi, sporne tvrdnje da je udeo ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi „samo” 0,04 odsto, odnosno „isuviše nizak da bi značajno uticao na globalno zagrevanje”,podjednako su netačne kao i kada bi rekli da „možemo da pijemo vodu koja sadrži samo trag arsena (0,01 ppm je granica prema SZO i US EPA)” ili da nam „pilula ibuprofena ne može pomoći, jer je to je samo 3 ppm naše telesne težine (200 mg u osobi od 60 kg)”, navodi se u analizi.

Dakle, nije bitan udeo, odnosno masa supstance, već šta ona može da uradi u određenoj koncentraciji, a to se svojstvo, naravno, razlikuje od jedne supstance do druge. 

Kako ugljen-dioksid (CO2) povećava temperaturu Zemlje?

Ugljen dioksid (CO2) je gas staklene bašte. To znači da izaziva efekat poput stakla u stakleniku, zadržava toplotu i zagreva unutrašnjost,  objašnjeno je na veb stranici „Natural History Museum”. Ovaj efekat je važan: bez CO2 koji prirodno postoji u atmosferi, Zemlja bi mogla biti previše hladna za opstanak ljudskog života. Međutim, atmosfera je veoma osetljiva na promene nivoa CO2. Iako ovaj gas čini manje od 0,1 odsto atmosfere, on može imati ogroman uticaj na to koliko toplote zadržava površina planete. Kada energija sa Sunca dostigne vrh naše atmosfere, većina nje prolazi do površine Zemlje, gde se apsorbuje. Deo ove energije ponovo se emituje, vraćajući se ka svemiru. U ovoj fazi, ona stupa u interakciju sa molekulima CO2 na način koji sprečava da deo nje pobegne iz Zemljine atmosfere. Zarobljena toplotna energija dovodi do povećanja prosečnih globalnih temperatura vazduha na površini. 

Kao zaključak 18 američkih naučnih udruženja o klimatskim promenama navodi se da „zapažanja širom sveta jasno pokazuju da se klimatske promene dešavaju, a rigorozna naučna istraživanja pokazuju da su gasovi staklene bašte koje emituju ljudske aktivnosti primarni pokretač.”

Ugljen dioksid (CO2) je primarni gas staklene bašte, odgovoran za oko tri četvrtine emisija. Može se zadržati u atmosferi hiljadama godina. Emisije ugljen-dioksida uglavnom potiču od sagorevanja organskih materijala: uglja, nafte, gasa, drveta i čvrstog otpada.

Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) pratila je ubrzanje CO2 u Zemljinoj atmosferi u poslednjih pola veka. Koncentracija gasa staklene bašte porasla je sa oko 280 delova po milionu (ppm) tokom 1850-ih na više od 400 ppm, navodi agencija. Podaci NOAA takođe pokazuju kako se atmosferski CO2 povećao uporedo sa porastom emisija izazvanih ljudskom aktivnošću.

Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) za 2021. godinu opisuje kako različiti gasovi doprinose „radijacijskom prisiljavanju” (eng. „radiative forcing” ili „climate forcing”), procesu u kojem više sunčeve toplote ulazi u Zemljinu atmosferu nego što je napušta. Izveštaj je identifikovao „skoro linearnu vezu” između emisije CO2 i nedavnog globalnog zagrevanja.

***

Iz navedenog proizilazi da ni Džonsova tvrdnja o tome da su ljudi navodno odgovorni „za tri odsto”, od ukupnih 0,04 odsto CO2 u Zemljinoj atmosferi – nije tačna.

„NASA”-in klimatski naučnik i direktor „Godardovog Instituta za Svemirske Studije” Gavin Šmit, objasnio je za „USA Today” da je „povećanje koncentracije CO2 od 1850. godine (280 ppm) na sadašnji nivo (iznad 400 ppm) rezultat ljudske aktivnosti”, što znači da je „ljudska aktivnost, od 1850. godine, odgovorna za otprilike trećinu, a ne tri odsto, trenutne koncentracije CO2 u atmosferi”, piše USA Today.

„NASA” na zvaničnoj veb stranici navodi da su „ljudske aktivnosti povećale sadržaj ugljen-dioksida u atmosferi za 50 odsto u periodu kraćem od 200 godina”.