Milioni abortusa u Srbiji – spekulacija koja opstaje
Saša Borojević je u svom gostovanju na YouTube kanalu Balkan info izneo podatak o 11 miliona abortusa u Srbiji u prethodne tri decenije. Pokušali smo da dođemo do realnih podataka i zaključak je — ni najviša projektovana brojka ne bi bila ni približna onoj koju je Borojević izneo. Reč je o nagađanju koje opstaje, s obzirom da zvanični podaci ne uzimaju u obzir intervencije koje se obavljaju u privatnim ustanovama.
Saša Borojević, gostujući u YouTube emisiji Balkan info kanala govorio je o broju abortusa u Srbiji, iseljavanju iz zemlje, ali i migrantima, promeni pola i trans osobama.
Mrežama se proširio isečak gostovanja u kom Borojević navodi da je od devedesetih broj abortusa u Srbiji iznosio 11 miliona. Pokušali smo da proverimo ovaj broj i pronađemo zvanične konkretne podatke.
***
Borojević, poznat po širenju raznih teorija zavera, u viralnom videu ovog puta kaže:
„Mi smo od 1990. do danas imali 11 miliona abortusa, mi imamo 7 miliona stanovnika. Ako imamo 11 miliona abortusa, ako imamo iseljenje iz Srbije godišnje 60 hiljada, a imamo useljenje isto toliko migranata, imamo muškarce kojima je skroz okej čak i da se lažno predstavljaju kao žene i da se osećaju kao žene. Imamo mogućnost da se, pazite ovo, besplatno promeni pol i da to imaju pravo da urade deca s 15 godina bez znanja roditelja, jer oni imaju dečja prava. Ako imamo sve to tako, čemu mi možemo da se nadamo?“
Borojević ne navodi izvor za podatak o 11 miliona abortusa za prethodnih tridesetak godina.
Zvanična statistika o broju prekida trudnoće koju svake godine objavljuje Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, pak, ne daje ni približno iste podatke onima koje Borojević iznosi.
Od 2005. godine, „Batut” ubacuje broj zvanično prijavljenih prekida trudnoće u okviru poglavlja 7. Zdravstveno-statističkog godišnjaka (ZSG) Republike Srbije. Upravo je te godine, broj prijavljenih prekida trudnoće bio najveći, odnosno 26 645, da bi se do 2021. godine dvostruko smanjio.
Najviše žena koje su imale abortus je u životnoj dobi od 25 do 34 godine. Prema rečima stručnjaka, žene trudnoću najčešće prekidaju posle prvog ili drugog deteta.
U poslednje objavljenom ZSG se navodi da je 2021. godine bilo 10 880 prekida trudnoće.
Tokom 2020. godine, bilo je obavljeno 11 584 prekida trudnoće, po podacima iz ZSG za tu godinu, dok je 2019. godine zabeležen zvanično 13 901 prekid trudnoće.
Dakle, broj zvanično prijavljenih prekida trudnoće je od 2005. do 2021. godine iznosio 320 568. Međutim, informacija nije potpuna, s obzirom da intervencije mogu da se obave i u privatnim zdravstvenim ustanovama, koje ne ulaze u zvaničnu statistiku.
Dakle, preciznih podataka o broju abortusa u Srbiji – nema.
Ovom problematikom se bavila i Mirjana Rašević, naučna savetnica Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka i redovna profesorka na Katedri za demografiju Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U svom radu iz 2008. godine („Da li je evidentiran broj abortusa u Srbiji realan?”), Rašević navodi da pouzdani podaci o namernim prekidima trudnoće u Srbiji postoje od 1969. „godine pune liberalizacije abortusa do 1989. godine” i dokumentuju postojanje, kako navodi, abortusne endemije u tom vremenskom periodu.
Rašević navodi i podatke prekida trudnoća za period 1990-ih na koje se i Borojević referiše, te respektivno, po izvorima profesorke Rašević, iznose 154 449 prekida trudnoće u 1991, 135 907 u 1992, 113 720 u 1993, 94 382 u 1994, 92 785 u 1995, 80 003 u 1996, 60 723 u 1997, 55 360 u 1998, 43 771 u 1999. i 42 322 u 2000. godini.
Rašević nam, takođe, pruža uvid u godine za koje „Batutov” ZGS ne daje precizne podatke o registrovanom broju prekida trudnoća za period do 2005. godine. Tako se, od 2000. do 2004. godine, ističe Rašević, takođe beleži sve manji broj abortusa, te su oficijelni podaci 34 255, 30 794, 29 856, 29 856, respektivno.
Sabirajući zvanične podatke Instituta „Batut” i one dostupne u radu Mirjane Rašević, dolazimo od brojke od 1 318 751 zvanično registrovanog prekida trudnoće od 1991-2021. godine.
Bitno je istaći, međutim, da autorka iznosi sumnju u pouzdanost podataka vezanih za registraciju namernih prekida trudnoće već od 1990. godine.
Citirani podaci od 1991. godine delimično (Rašević, 1995), a od 2001. godine i potpuno ne uključuju broj namernih prekida trudnoće koje se izvrše na Kosovu i Metohiji. „Imajući u vidu da je ovo područje do 1989. godine karakterisala niska stopa abortusa, suprotna tendencija u broju namernih prekida trudnoće, koja se beleži u poslednjoj deceniji prošlog i prvim godinama ovoga veka u Srbiji, ne može se ni delimično objasniti podregistracijom ili neobuhvatanjem podataka o izvršenim abortusima na području Kosova i Metohije”, navodi profesorka Rašević.
Dugo trajanje abortusnog fenomena u Srbiji ukazuje na brojne i stabilne faktore koji ga determinišu, izdvajajući niz faktora vezanih za neprihvatanje modernih vrednosti u sferi kontrole rađanja, ističe Rašević.
„Među njima najvažniji su da tradicionalna kontracepcija i namerni prekid trudnoće imaju čvrstu socijalnu potvrdu, da seksualna edukacija nije nikada postala ni prirodni deo odrastanja u porodici, ni sastavni deo školskih programa, da postoji veliki psihološki otpor prema upotrebi kombinovane hormonske kontracepcije i intrauterinog uloška, kao i da se oslanjanjem na coitus interruptus izbegava konflikt između seksualnosti i tehnologije, kontakt sa lekarom, ali i sukob sa partnerom”, zaključuje profesorka Mirjana Rašević.
Ocene stručnjaka i nezvanična statistika prekida trudnoće u Srbiji
U javnosti su već objavljivane procene „pojedinih stručnjaka da godišnje imamo između 50 000 i 150 000 prekida trudnoće”, kako privatne ustanove nemaju obavezu da ih zvanično prijavljuju.
I uz takvu procenu, spekulativno najviši mogući broj prekida trudnoće od 1990. do 2023. godine bio bi ispod 5 miliona (33 x 150.000 = 4.950.000).
„Što se tiče privatnih ordinacija, trebalo bi uvesti neku striktniju kontrolu ili obavezu da se dostave podaci i tek onda ćemo imati predstavu o ukupnom broju abortusa u Srbiji. Ranije smo imali mnogo više mlađih pacijentkinja koje su prekidale trudnoću, međutim sada neki najčešći profil pacijenta koji se javi za prekid trudnoće je žena između 30 i 35 godina”, ukazuje direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS prof. dr Aleksandar Stefanović u intervjuu za portal RTS-a.
„Abortus je stadijum za koji se žene ne odlučuju tako lako, i to je takođe jedna magla i jedna manipulacija ženama. Ta ekonomija koja se vodi kroz naše telo je najopasnija, i tu je zamka, jer niko ne dovodi socio-ekonomska pitanja, zdravstvena pitanja u centar pažnje onoga što se dotiče žena i što se dotiče svih nas”, istakla je 2019. godine Zoe Gudović iz ženskog fonda „Rekonstrukcija”.
***
Legalizacija abortusa u Jugoslaviji otpočela je 50-ih godina prošlog veka, a završena je 1974. kada je pravo na pobačaj i zvanično upisano u tadašnji ustav. Srbija je tako postala jedna od tri zemlje na svetu koja je ovo reproduktivno pravo garantovala federativnim ustavom.
Televizijski izveštaj od pre pre četiri decenije, prenosi RTS, preneo je:
„Najzad je zagarantovano do tada ograničeno pravo žene da bude svoga tela gospodar. Komisije su ukinute. Jugoslavija se nalazi na vrhu zemalja sa visokom stopom abortusa. Godišnje se u Jugoslaviji obavi 300.000 pobačaja, a u Socijalističkoj republici Srbiji 120.000 pobačaja. Prošle godine samo je u Beogradu registrovano 50.000 prekida trudnoće.”
