„Milosrdni anđeo”, manipulacija koja oživljava svakog proleća

• Milosrdni anđeo nikada nije bio naziv za NATO bombardovanje SR Jugoslavije, 1999. godine.
• Iako se ova operacija zvanično vodila pod kodnim nazivom „Saveznička sila“, već više od dve decenije, Milosrdni anđeo, opstaje u srpskoj javnosti kao propagadni mit i opšte mesto.
• Nije sa sigurnošću moguće utvrditi poreklo ovog naziva za NATO operaciju u SR Jugoslaviji, ali je pretpostavka stručnjaka da je potekao upravo od tadašnje vlasti i srpskih medija.

Milosrdni anđeo — mit o kodnom imenu NATO bombardovanja 1999. godine koji opstaje već 25 godina.

Ovaj naziv, po oceni brojnih stručnjaka iz oblasti istorije, komunikacija i nacionalne bezbednosti, međutim, samo je jedan od spinova sa kraja devedesetih u SR Jugoslaviji.

Popularizaciji i održavanju u životu ovog naziva, uporno doprinose i pojedinci (primer sa platforme X, 25. mart 2024. godine), ali pre svega mediji i političari. Za izjavu o agresiji koju su nazvali milosrdni anđeo, ocenjivali smo i Anu Brnabić, koja je u tom trenutku bila predsednica Vlade.

„To je agresija na Srbiju koja je bila monstruozan zločin. Ali, Čedo, da sve to bude gore je da to zovete Milosrdni anđeo”. (Brnabić o NATO bombardovanju, Hit Tvit, 11.4.2021.)

„Milosrdni anđeo” — propagandni mit nepoznatog autora

Činjenica je da se na zvaničnom sajtu NATO-a, kao ni u jednom od dokumenata alijanse o operaciji, ne pominje termin Milosrdni anđeo (u slobodnom prevodu Merciful Angel). Za opis ove operacije se koristi „Operacija saveznička sila“ (Operation allied force).

Pored toga, američka vojska je imala svoj kodni naziv za NATO operaciju 1999. — „Plemeniti nakovanj” (Noble anvil).

Istina je i da je ulaskom NATO trupa na Kosovo i Metohiju, juna 1999, operacija promenila ime u „Joint Guardian”, međutim, i ono se u najboljem slučaju može prevesti kao „Čuvar” ili „Pridruženi stražar”, ne i „Milosrdni anđeo“.

Spasoje Smiljanić, bivši komandant ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO) SRJ je pre više od 14 godina za list Danas kazao da je u pitanju — „naša izmišljotina”.  

Smiljanić navodi da niko iz NATO-a nije koristio taj termin, kao da ni danas nije objašnjeno ko je lansirao, zašto se koristio, — ali i dalje koristi — upravo sporni „Milosrdni anđeo”.  

I Milovan Drecun, između ostalog i u ulozi vojno-političkog komentatora RTS-a, za izveštavanje o bombardovanju odlikovan Ordenom za hrabrost, tvrdio je da „Milosrdni anđeo” nije bio oficijelni naziv NATO operacije.

„Oni su preko bombardovanja Srbije na tom istorijskom zasedanju NATO-a u Vašingtonu aprila meseca (1999.), demonstrirali intervenciju bez odobrenja UN, a „Milosrdni anđeo” je neka vrsta ocene”, rekao je Drecun 2010. za Danas.

Sa druge stgrane, Avram Izrael, načelnik štaba Gradskog centra za obaveštavanje Beograda iz vremena bombardovanja, kao još jedan od sagovornika Danasa iz 2010, pretpostavlja da je to ime verovatno plasirano od naših ili stranih medija.

Jedno od objašnjenja nastanka ovog propagandnog termina odnosi se na eventualni pogrešan prevod gorepomenutog naziva američke komponente koja je činila NATO operaciju u SRJ — na engleskom „Noble Anvil”.

Bojan Dimitrijević sa Instituta za savremenu istoriju rekao je za RTS „da je tadašnja srpska propaganda ili ministarstvo informisanja, iskoristilo taj naziv da ga proširi za čitavu operaciju napada na SRJ”.

„U našoj modernoj istoriji to nije prvi slučaj da je neka propagandna stvar postala opšte mesto i čak ušla u udžbenike”, rekao je Dimitrijević, 2009. godine.

Podsetimo i da je nekadašnji savezni sekretar za informisanje Goran Matić, za koga su, kako Danas piše, mnogi skloni da tvrde da je tvorac „Milosrdnog anđela”, upravo u izjavi za Danas naveo da „ne spori da je koristio naziv „Milosrdni anđeo”, ali tvrdi da to nije njegov patent”, nego da ga je NATO koristio u „pripremi bombardovanja”, pa ga je on – preuzeo. (Izvor: Danas, 19.4.2010.)

Ova tema je samo jedna od manipulacija u vezi sa NATO bombardovanjem koja opstaje. Za izjavu da se pre 2014. se nije obeležavao početak NATO bombardovanja, Ana Brnabić je dobila ocenu – kratke noge.

Institut za evropske poslove u saradnji s Novosadskom novinarskom školom i FNT bavio se nedavno još nekim od njih koje postoje u javnom diskursu.