Na mrežama se dele obmanjujuća tumačenja zahteva Međunarodnog suda za hapšenje lidera Hamasa i premijera Izraela
Vest da je Međunarodni krivični sud u Hagu zatražio izdavanje naloga za hapšenje lidera Hamasa i premijera Izraela pogrešno je protumačena u viralnim objavama na mrežama - nalozi za hapšenje još uvek nisu izdati, a Međunarodni sud nije saopštio da Netanjahua čeka „doživotna kazna”.
- Na društvenim mrežama dele se tvrdnje da je Međunarodni krivični sud u Hagu „izdao naloge za hapšenje premijera Izraela i lidera Hamasa”, kao i da je sud saopštio da „Netanjahua čeka doživotna kazna”.
- Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu zatražio je 20. maja ove godine izdavanje naloga za hapšenje izraelskog premijera, izraelskog ministra odbrane i trojice lidera Hamasa - ali nalozi za hapšenje još uvek nisu izdati. O tim zahtevima trenutno odlučuje veće sudija, a rok za donošenje odluke ne postoji. Nema dokaza da je Međunarodni sud saopštio da će Netanjahu biti „suočen sa doživotnom kaznom”.
- Objave na Fejsbuku ocenili smo kao obmanjujuće.
Pojedini mediji netačno su preneli saopštenje Međunarodnog krivičnog suda (MKS) o zahtevu za izdavanje naloga za hapšenje lidera Hamasa i premijera Izraela – navodeći da su nalozi za hapšenje „već izdati”.
Nakon što su članci sa nepreciznim naslovima i/ili sadržajem vesti procirkulisali na društvenim mrežama, portal „Nulta tačka” otišao je korak dalje i objavio da je „MKS saopštio da će Netanjahu biti suočen sa doživotnim zatvorom zbog ratnih zločina u Gazi”.
„Izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu preti doživotna robija zbog počinjenja niza gnusnih ratnih zločina u Gazi, upozorio je ove sedmice Međunarodni krivični sud (MKS). Tužilac MKS Karim A.A. Kan KC je ranije ove nedelje izdao saopštenje o nalozima za hapšenje koje je izdao protiv Netanjahua i drugih članova njegovog cionističkog ratnog kabineta”, navodi se u članku koji se deli na Fejsbuku.
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu zatražio je 20. maja ove godine izdavanje naloga za hapšenje izraelskog premijera, izraelskog ministra odbrane i trojice lidera Hamasa – ali nalozi za hapšenje još uvek nisu izdati. O tim zahtevima trenutno odlučuje veće sudija, a rok za donošenje odluke ne postoji. Nema dokaza da je Međunarodni krivični sud saopštio da će Netanjahu biti „suočen sa doživotnom kaznom”.
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu Karim Kan podneo je zahtev za izdavanje naloga za hapšenje trojice lidera Hamasa – Jahje Sinvara, Mohameda Dijaba Ibrahima al-Masrija i Ismaila Hanija „zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Izraelu i Gazi tokom i nakon napada 7. oktobra 2023. godine”, kao i zahtev za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua i izraelskog ministra odbrane Joava Galanta „u vezi sa ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti kao odgovor na napad Hamasa”, navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom veb sajtu MKS-a 20. maja ove godine.
„Danas podnosim zahteve za izdavanje naloga za hapšenje pred Pretresnim većem I Međunarodnog krivičnog suda za situaciju u državi Palestini”, navodi se u saopštenju tužioca.
Dakle, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda podneo je zahtev za izdavanje naloga za hapšenje – ali nalozi još uvek nisu izdati, potvrđeno je iz MKS-a za „Rojters”. O tome trenutno odlučuje veće u kojem su tri sudije – Julija Motok iz Rumunije, Marija del Sokoro Flores Lijera iz Meksika i Reine Alapini-Gansu iz Benina. Ako se sudije slože da postoje „razumni razlozi” za verovanje da su počinjeni ratni zločini ili zločini protiv čovečnosti, izdaće nalog za hapšenje, navodi „Rojters”.
Rok za donošenje te odluke ne postoji. „AP” navodi da je poternica za predsednikom Rusije Vladimirom Putinom izdata u martu 2023. godine, nakon, skoro mesec dana razmatranja. Zbačeni sudanski autokrata Omar al-Bašir suočio se sa svojim prvim od dva naloga MKS-a osam meseci nakon što je zatražen. Ni Putin ni Al-Bašir (za sada) nisu uhapšeni.
Takođe, nigde u saopštenju MKS-a ne pominje se „izricanje doživotne kazne izraelskom premijeru”, niti je pretraga na Guglu pokazala da su kredibilni mediji o tome izvestili.
„AP” prenosi da je Netanjahu zahtev tužioca Kana nazvao „sramotom” i optužio međunarodno tužilaštvo za „antisemitizam”, obećavajući da će „nastaviti rat Izraela protiv militanata Hamasa”. Hamas je takođe osudio zahtev tužioca MKS-a da uhapsi njegove vođe, rekavši da to „izjednačava žrtvu sa dželatom”, navodi „AP”.
***
Kako se navodi u saopštenju MKS-a, nalozi za hapšenje koje tužilac traži protiv lidera Hamasa odnose se na „ubistvo stotina civila 7. oktobra 2023. i uzimanje najmanje 245 talaca”. Optužbe uključuju „zločine protiv čovečnosti istrebljenja, ubistva, silovanja i mučenja”, te „ratne zločine uzimanja talaca, silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja, mučenja, okrutnog postupanja i povrede ličnog dostojanstva za dela počinjena nad taocima dok su u zarobljeništvu”.
Što se tiče premijera Izraela Netanjahua i ministra odbrane Galanta, tužilac je naveo da su oni formirali „zajednički plan da koriste gladovanje kao metod rata i druge akte nasilja protiv civilnog stanovništva Gaze kao sredstva za eliminaciju Hamasa; da obezbede povratak talaca koje je Hamas oteo; i da kolektivno kazne civilno stanovništvo Gaze, koje doživljavaju kao pretnju Izraelu”.
Šta je MKS i kakva je njegova nadležnost u slučaju rata Izraela i Hamasa?
Međunarodni krivični sud (MKS) (eng. The International Criminal Court - ICC) je prvi i jedini stalni međunarodni krivični sud. Reč je o sudu poslednje instance čiji je cilj da odvrati i obezbedi odgovornost za najteže zločine od interesa za međunarodnu zajednicu – genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, a od 2018. godine i zločin agresije.
Namera je da bude komplementaran domaćim sistemima krivičnog pravosuđa: MKS može da sprovodi svoju nadležnost samo kada država ili nije voljna ili zaista nije u stanju da sama istražuje i goni međunarodne zločine. MKS razmatra predmete protiv pojedinaca i kao takav se mora razlikovati od Međunarodnog suda pravde, koji odlučuje o sporovima između država.
Sud je osnovan 1998. godine ugovorom, Rimskim statutom MKS-a. Statut sada ima 124 države potpisnice. Nedržavne stranke (one koje nisu ratifikovale Rimski statut) uključuju Sjedinjene Države, Izrael, Rusiju, Kinu i Indiju.
MKS ima nadležnost u pogledu zločina navedenih u tužiočevim prijavama jer je Palestina 2015. godine pristupila Rimskom statutu kao država potpisnica MKS-a. Iako Izrael nije članica, prema članu 12(2)(a) Statuta, MKS ima nadležnost nad izraelskim državljanima ako počine zločine na teritoriji države potpisnice (u ovom slučaju Palestine).
MKS ne može suditi pojedincima u odsustvu (član 63), tako da je pritvor optuženog ključan za bilo koje tužilaštvo kako bi se nastavilo suđenje. MKS se oslanja na saradnju država u sprovođenju svih svojih odluka, uključujući i izvršenje naloga za hapšenje. Kao i sa nalozima za hapšenje izdatim u martu 2023. protiv predsednika Putina i njegovog komesara za prava deteta, postoje sumnje da li će imenovani osumnjičeni biti uhapšeni i da li će im biti suđeno, barem u doglednoj budućnosti.
I pored toga, ako se poternice raspišu, postojaće posledice po osobe na koje se poternice odnose. 124 države potpisnice Rimskog statuta biće u obavezi da uhapse osumnjičene i transferuju ih Sudu ako ikada dođu na teritoriju njihove zemlje.
Ako se osumnjičeni uhapse, obično su potrebne godine da se sprovedu suđenja za najteže zločine od interesa za međunarodnu zajednicu prema najvišim standardima međunarodnog krivičnog pravosuđa, kako je predviđeno Rimskim statutom.
