Na mrežama se deli manipulacija starom izjavom Fon der Lajen o ruskoj nafti

Stara izjava predsednice Evropske komisije o strateškom isključenju ruske nafte iz snabdevanja Evropske unije obmanjujuće je predstavljena na društvenim mrežama.
Ursula fon der Lajen
Foto: Screenshot/Instagram/@europeancommission
  • Na mrežama se tvrdi da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da je Evropska unija primorana da kupuje rusku naftu kako bi sprečila Putina da zaradi više na drugom mestu.
  • Reč je o manipulaciji izjavom Fon der Lajen iz maja 2022. godine. Predsednica EK je tada izjavila da EU mora strateški da isključi rusku naftu iz svog snabdevanja energijom, kako bi se iscrpeo ratni budžet Rusije.
  • EU je od tada uvela zabranu ruske nafte koja pokriva 90 odsto ruskog uvoza nafte, a uvoz ruske nafte u EU se smanjio.
  • Objave na mrežama ocenjujemo kao netačne.

“‘Evropska unija je primorana da kupuje rusku naftu kako bi sprečila Putina da zaradi više na drugom mestu’ – izjavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen”, navodi se u viralnim objavama na Fejsbuku.

Facebook objava o Ursuli fon der Lajen
Izvor: FB/Screentshot

Posredi je manipulacija starom izjavom Fon der Lajen iz intervjua za MSNBC u maju 2022. godine.

Intervju sa predsednicom Evropske komisije objavljen je na Jutjub kanalu MSNBC-a sa naslovom “Putin gura Evropu u pravcu čiste energije, kaže predsednica Evropske komisije”. U opisu intervjua piše: “Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovara o sankcijama Rusiji, kako Putin gura Evropu ka obnovljivoj, čistoj energiji i da se vremenom oslobodi ruskih fosilnih goriva”.

U delu razgovora iz kojeg je izvučena sporna izjava, Fon der Lajen je rekla:

“Moramo da budemo oprezni jer, ako bismo danas u potpunosti isključili naftu, on (Putin, prim.aut.) bi mogao da iznese naftu na svetsko tržište gde bi cene porasle i prodao bi je za više novca. I to bi mu popunilo njegov ratni budžet. Tako da moramo da budemo veoma strateški u načinu na koji prilazimo ovoj temi. I zato, veoma je važno da se ostatak sveta ujedini kako bismo bili sigurni da ćemo iscrpeti njegov ratni budžet”. 

Ni u jednom trenutku tokom intervjua za MSNBC Fon der Lajen nije rekla da je EU “prinuđena” da kupuje rusku naftu, već samo da bi mogla biti strateška greška da se ona u potpunosti isključi iz snabdevanja.

Ne postoje kredibilni izveštaji koji bi potvrdili da je predsednica EK izjavila sporan citat u nekoj drugoj prilici. 

Zabrana ruske nafte u EU

 

U junu 2022. godine Evropska unija je uvela zabranu ruske nafte koja pokriva 90 odsto ruskog uvoza nafte, navodi se na sajtu Saveta Evropske unije.

Savet EU je tada usvojio šesti paket sankcija koji, između ostalog, zabranjuje kupovinu, uvoz i transfer morske sirove nafte i određenih naftnih derivata iz Rusije u EU. Ograničenja se primenjuju od 5. decembra 2022. za sirovu naftu i od 5. februara 2023. za ostale rafinisane naftne derivate. 

Postoji privremeno izuzeće za uvoz sirove nafte naftovodom u one zemlje članice EU koje zbog svoje geografske situacije pate od specifične zavisnosti od ruskih snabdevanja i nemaju održive alternativne opcije. Izuzeće za gasovod je prestalo da važi za Poljsku i Nemačku 23. juna 2023. godine.

Savet EU ističe da je uticaj zabrane nafte značajan, s obzirom na to da oko polovine ukupnog ruskog izvoza nafte ide u EU. EU je 2021. godine iz Rusije uvezla naftu u vrednosti od 71 milijardu evra (48 milijardi evra sirove nafte i 23 milijarde evra rafinisanih naftnih derivata). 

Zabrana pokriva 90 odsto uvoza nafte u EU iz Rusije. “Gubitak ovog vodećeg unosnog tržišta ima značajan strukturalni uticaj na Rusiju, čiji se budžet u velikoj meri oslanja na ovaj prihod od nafte”, navodi Savet EU.

Analiza Bruegel-a, analitičkog centra iz Brisela, pokazuje da se ruski izvoz energije u EU od tada znatno smanjio.

Ovom temom bavio se i portal Logically Facts.