Na mrežama se manipuliše presudama protiv mladića iz Rusije

„Ruski sud osudio izgrednika koji je palio Kuran na 14 godina zatvora. Dok se u Evropskoj uniji svakog vikenda održavaju ‘priredbe’ paljenja Kurana u Rusiji je takvo svetogrđe strogo kažnjivo“, navodi se u viralnim objavama na Fejsbuku.

Reč je Nikiti Žuravelu, dvadesetogodišnjem mladiću iz Rusije koji je u novembru ove godine osuđen na 14 godina zatvorske kazne zbog državne izdaje. Žuravela je, prethodno, u februaru ove godine ruski sud osudio na tri godine i šest meseci zatvora zbog blasfemije. Reč je o dve odvojene presude.

Rojters prenosi da je regionalni sud u Volgogradu na jugozapadu Rusije, u saopštenju na Telegramu 25. novembra, obavestio javnost da je „Žuravel priznao krivicu za državnu izdaju i da je osuđen na 14 godina zatvora“.

„Žuravel je osuđen za onlajn komunikaciju sa pripadnikom Službe bezbednosti Ukrajine i za dela uperena protiv bezbednosti Ruske Federacije“, saopštio je sud.

U oktobru je kancelarija ruskog generalnog tužioca takođe saopštila da je Žuravel optužen da je predstavniku ukrajinske obaveštajne službe poslao snimke teretnog voza koji je prevozio ratne avione i informacije o kretanju automobila povezanog sa ruskom vojnom bazom, piše Rojters.

U saopštenju ruskog suda na Telegramu navodi se da se „20-godišnjak protivio onome što Moskva naziva svojom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini“.

Žuravel je prethodno, u februaru ove godine, na osnovu ruskog zakona protiv uvreda vernika, osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od tri godine i šest meseci, nakon što je optužen da je spalio primerak muslimanske svete knjige ispred džamije u Volgogradu.

Istražitelji su rekli da je priznao da je javno spalio Kuran u akciji koju su platile ukrajinske obaveštajne službe. Međutim, Rojters prenosi da „nije jasno pod kojim okolnostima je došlo do navodnog priznanja“.

Nakon privođenja Žuravela u maju 2023. godine, ruski istražitelji su prebacili njegov slučaj u Čečeniju, koja ima pretežno muslimansko stanovništvo. Istražni komitet, koji se bavi teškim zločinima, saopštio je da je takva odluka donesena zbog brojnih zahteva stanovnika Čečenije da budu imenovani kao oštećena lica.

Slučaj je privukao pažnju u septembru 2023. godine kada je čečenski lider Ramzan Kadirov objavio snimak njegovog tada 15-godišnjeg sina, kako fizički napada Žuravela, dok je bio u zatvoru čekajući suđenje.

Rojters piše da je broj ovakvih slučajeva naglo porastao u Rusiji od početka rata u Ukrajini, pošto obaveštajne agencije sprovode obračun protiv osumnjičenih stranihagenata.

Jevgenij Smirnov, član ruskog udruženja pravnika pod nazivom Pervy Otdel (Prvo odeljenje) koje je u prošlosti pomagalo u odbrani ljudi optuženih za izdaju, rekao je za Rojters da „ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) ponekad pokušava da zarobi ljude“.

Smirnov je objasnio za Rojters da „FSB preko interneta kontaktira ljude za koje se zna da se protive ratu i ohrabruje ih da počine zločine, kao što je paljenje vojnih zgrada ili slanje osetljivih informacija u vezi sa ruskom vojskom“.

Rojters, međutim, ističe da nije mogao nezavisno da potvrdi Smirnove tvrdnje, dok Rusija retko komentariše pojedinačne krivične slučajeve.

Zakon o blasfemiji u Rusiji

Ruski predsednik Vladimir Putin je 2013. godine potpisao zakon o izmenama i dopunama Saveznog krivičnog zakona koji uključuje klauzulu o blasfemiji.

Predsednička kancelarija je saopštila da se zakonom „uvodi odgovornost za javnu akciju koja pokazuje jasno i očigledno nepoštovanje društva i namera da se vređaju osećanja vernika“.

Optuženima za uvredu vernika, može se izreći novčana kazna, popravni rad ili kazna zatvora do godinu dana, a do tri godine ako je delo izvršeno u verskoj ustanovi.

Zakoni o blasfemiji u zemljama EU

Evropska unija nema zakonsku osnovu da donese zakone o blasfemiji, navodi se na sajtu parlamenta EU.

„Iako je blasfemija i dalje krivično delo u manjini država članica, ono je, u stvari, danas retko procesuirano u evropskim državama, prema Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope. Kada dođe do pojedinačnih slučajeva, Komisija veruje da će sudovi država članica u potpunosti poštovati svoje obaveze u vezi sa ljudskim pravima i da će pojedincima biti pružena svaka prilika da osporavaju takve zakone i praksu na osnovu ljudskih prava pred takvim sudovima.

EU preporučuje dekriminalizaciju takvih krivičnih dela i snažno se zalaže protiv upotrebe smrtne kazne, fizičkog kažnjavanja ili lišavanja slobode kao kazni za bogohuljenje. EU će nastaviti da sarađuje i podržava organizacije koje se zalažu za ukidanje zakona o bogohuljenju“, navodi se na sajtu EU parlamenta.

U analizi Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma (ICCT) iz novembra ove godine, navodi se da su „poslednjih godina, ekstremizam i aktivizam protiv bogohuljenja u Evropi evoluirali od izolovanih događaja do zabrinjavajućeg trenda koji ugrožava individualne slobode i podstiče polarizaciju i nasilje“.

Naslovna fotografija: Facebook/Screenshot