Na mrežama se manipuliše snimkom podizanja krsta u Kurskoj oblasti

„Ukrajinska vojska i NATO pakt srušili krst, Odessa, muslimanski vojnici ga podižu“, navodi se u opisu snimka koji se proširio na mrežama u regionu.

Ali snimak nije zabeležen u Odesi u Ukrajini i ne prikazuje muslimanske vojnike kako podižu pravoslavni krst koji su srušili NATO i ukrajinska vojska.

Obrnuta pretraga kadrova sa snimka uputila je na izveštaje ruskih medija o ruskim padobrancima koji su podigli pravoslavni gvozdeni krst koji je oštećen tokom borbi na granici Kurske oblasti.

Prema izveštaju RIA Novosti, koji je objavljen 23. marta ove godine, „video je snimio dopisnik RIA Novosti na periferiji nedavno oslobođenog naselja Sverdlikovo u Kurskoj oblasti“.

Gazeta piše da je „konstrukcija prilično velika i teška“, zbog čega su je „odjednom podigla petorica vojnika Oružanih snaga Rusije“.

Pretraga ključnih reči iz viralnih objava nije uputila na kredibilne izvore koji bi potvrdili da sporan snimak prikazuje „muslimanske vojnike koji podižu krst u Odesi“, kako se navodi u deljenim objavama.

Dešavanja u Kurskoj oblasti

Kako piše Rojters, Rusija pokušava da eliminiše ukrajinske snage iz Kurska od avgusta 2024. godine, nakon što su kijevske trupe izvele iznenadni upad u tu oblast. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nadao se da će mu zauzimanje Kurska obezbediti prednost u budućim pregovorima.

Međutim, Rusija je poslednjih nedelja ponovo zauzela deo teritorije unutar Kurska, gurajući ukrajinske snage bliže granici. Takođe, počela je da zauzima teritoriju u susednoj oblasti Sumi, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin govorio o mogućnosti stvaranja „tampon zone“.

Rojters u najnovijem izveštaju prenosi da su „regionalni guverner i ruski državni mediji saopštili da je Rusija blizu povratka pune kontrole nad svojom zapadnom Kurskom regijom nakon što je potisnula ukrajinske snage sa jednog od njihovih poslednjih uporišta“.

NATO ne učestvuje u borbenim akcijama u ratu u Ukrajini

Prema zvaničnim informacijama na sajtu Severnoatlantskog saveza, NATO nije rasporedio borbene trupe u Ukrajini.

„Akcije NATO-a su defanzivne, osmišljene da ne izazovu sukob, već da spreče sukob. Alijansa ima odgovornost da osigura da ovaj rat ne eskalira i ne proširi se van Ukrajine, što bi bilo još razornije i opasnije. Uspostavljanje zone zabrane letova ili raspoređivanje borbenih trupa u Ukrajinu bi dovelo NATO snage u direktan sukob sa Rusijom. Ovo bi značajno eskaliralo rat i dovelo do veće ljudske patnje i razaranja za sve uključene zemlje“, navodi Alijansa.

Dodatno, prema informacijama na sajtu NATO-a, Alijansa pomaže Ukrajini i koordinirajući isporuku pomoći od saveznika i partnera Ukrajini.

„Pored pomoći koja uključuje odeću za hladno vreme, pancire, gorivo, transportna vozila, sigurne komunikacije, borbenu opremu i medicinsku opremu, zemlje članice NATO-a šalju u Ukrajinu oružje, municiju i mnoge vrste lake i teške vojne opreme, uključujući protivtenkovske i protivvazdušne sisteme, haubice, dronove, tenkove i borbene avione. Bezbednosna garancija NATO-a iz člana 5 i njegovo gvozdeno obećanje o kolektivnoj odbrani pružaju saveznicima uverenje da mogu da pošalju oružje Ukrajini bez umanjivanja sopstvene bezbednosti.

Štaviše, savezničke snage obučavaju ukrajinske trupe da koriste ovu opremu. Sve ovo čini razliku na bojnom polju svakog dana, pomažući Ukrajini da održi svoje pravo na samoodbranu, koje je sadržano u Povelji Ujedinjenih nacija. Da bi koordinirali sve ove donacije opreme i obuku ukrajinskih snaga, saveznici su uspostavili NATO bezbednosnu pomoć i obuku za Ukrajinu (NSATU). Sa sedištem u Visbadenu u Nemačkoj, sa tri logistička čvorišta na istoku Alijanse, NSATU ima skoro 700 zaposlenih iz savezničkih i partnerskih zemalja“, navodi se na sajtu Alijanse.

Istinomer je u prošlosti zabeležio brojne pokušaje širenja dezinformacija da su se vojnici zapadnih zemalja, članica NATO-a, borili na strani Ukrajine u ratu sa Rusijom.

O ovoj temi pisao je i Faktograf.

Naslovna fotografija: Facebook/Screenshot