NASA, litijum i kemtrejls: Jedan telefonski poziv i lavina dezinformacija
NASA nije priznala da je teorija zavera o kemtrejlsu tačna. Astrofizičar iz Nase nije otkrio ništa što se već nije znalo o korišćenju litijuma u njihovim istraživanjima. Razgovor na koji se teoretičari zavere pozivaju iskorišćen je za još jednu dezinformaciju o kemtrejlsima.
Pretežno stranice s imenom manastira Ostrog početkom oktobra (pokazala je pretraga na Crowdtangle-u) delile su “vest” koja datira još iz 2017, a koja tvrdi da je Nasa priznala postojanje kemtrejlsa.
“NASA je priznala da izbacuje otrovne hemikalije u atmosferu pošto je izjavila da ispuštanje litijuma u jonosferu pomaže ljudima sa maničnom depresijom i bipolarnim poremećajima”, piše, između ostalog, u ovom članku na portalu beo365grad.
U tom tekstu, za koji se kao izvor označava portal wakingtimes.com, navodi se i ovaj “podatak”:
“Jedan radnik NASA-e po imenu Daglas Rouland je izjavio da se litijum ispušta u atmosferu, ali da je potpuno bezopasan po okruženje. Pre nego što pomislite da je u pitanju teorija zavere, moramo vam ukazati na to da postoje brojni naučni dokumenti koji potvrđuju ove tvrdnje.”
Međutim, u nastavku teksta ne dobijamo informaciju koji su to naučni dokumenti koji potvrđuju tvrdnje iznete u tekstu. Štaviše, ispuštanje litijuma povezuju sa pričom o vakcinaciji, depopulaciji i biološkom oružju koji “elita ispušta kako bi se ljudima ispirao mozak”.
...
Inače, SAD nisu jedini koji prisilno vakcinišu svoje stanovnike. To čine i mnoge druge nacije.
U Australiji je npr. razvijena GMO vakcina sa živim bakterijama koja će biti raspršena po celoj Australiji s ciljem depopulacije stanovništva.
Dakle, ustanovili smo da se ovo zaista dešava, ali zašto?
Sve više nacija odbija da jede genetski modifikovanu hranu i da pije fluorizovanu vodu koju su medicinski stručnjaci označili kao neurotoksin, te je elita odlučila da osmisli novi vid depopulacije putem neurohemije.
Takođe postoje i dokumenti koji ukazuju na to da se ispuštanje litijuma u atmosferu sprovodi još od 1970. godine.
Očigledno je da elita koristi biološko oružje protiv stanovništva, utičući na njihovu psihu i pretvarajući ih u bezumne robove sa ispranim mozgom koji toga uopšte nisu svesni.”
(Ovaj deo teksta objavljen na portalu beo356grad, 4. septembar 2017. godine)
Kada je reč o Daglasu Roulandu, koji se spominje u tekstu, on jeste astrofizičar i zaista radi za Nasu gde je šef fizičke laboratorije za jonosferu, termosferu i mezosferu u Odseku za heliofiziku u NASA Goddard centru za svemirske letove.
Upravo njegovo ime spominje se u audio klipu objavljenom na Jutjubu 13. jula 2013. godine za koji se navodi da je zapravo snimljen telefonski razgovor između žene po imenu Sju i Roulanda.
Rouland je razgovarao sa izvesnom “Sju”, koja je i spomenula litijum za koji je “saznala da je bio pušten u atmosferu” u jednoj objavi.
“Tačno da je došlo do raspršivanja litijuma i rado bih o tome pričao. Mislim da ste možda u zabludi o tome šta radimo, ali rado ću vam reći sve detalje koji su vam potrebni”, rekao je Rouland svojoj sagovornici.
“Postoji mnogo razloga zašto to radimo jer ne razumemo kako se vetar u gornjoj atmosferi kreće. Kemtrejls… postoje različite vrste kemtrejlsa. Koristimo različite trase noću a različite danju. Vetar ih raznosi okolo. Sijaju ili same ili od rasute sunčeve svetlosti. Fotografišemo to i možemo videti kako se vetar kreće”, objasnio je astrofizičar.
Na pitanje Sju koja je svrha znati šta će vetar raditi u jonosferi, Rouland odgovara sledeće:
“Svrha je zaista razumeti našu planetu. To je veoma fundamentalna nauka. Svaki dan mi znamo da postoji električna struja koja protiče iznad glave koja je prirodno prisutna. Ona ju tu od kada Zemlja ima atmosferu i električno polje. A vetar pokreće sunce. Sunce zagreva atmosferu, vetar duva i svaki dan taj vetar pokreće električnu struju i mi pokušavamo da shvatimo šta je tome uzrok. Jednostavno, kako to funkcioniše do tančina, kao i, što je isto važno, kada sunce postane aktivno sa puno sunčevih pega i velikom magnetnom aktivnošću koja menja obrazac vetra i menja električnu struju. Želimo da razumemo kako izgleda uobičajen dan kada nema solarne aktivnosti, a zatim kako i kada ima mnogo solarne aktivnosti.”
Sju je i dalje bila fokusirana na litijum, te je njeno sledeće pitanje bilo postoji li drugi način da rade svoja istraživanja, sem uz pomoć litijuma.
Rouland je objasnio da istražuju i druge načine, ali da je litijum bezopasan za životnu sredinu.
“Možemo vam pokazati više o tome, ali ga je teško koristiti jer je vrlo slab. Ne možete to videti golim okom. Morate imati posebne kamere da biste to videli, pa ne volimo da ga koristimo iz tog razloga. Teško je izvršiti merenje. Istražujemo druge načine za postavljanje cenzora direktno na raketu radi merenja vetra, a oni su u toku. Pokušavamo da ih razvijemo sada i jedna od svrha ove misije je bila da to učinimo.”
Ovaj razgovor pronašli su veb sajtovi koji se bave teorijama zavere, a jedan od njih, o kojem je pisao Snopes je AnonHQ, koji je potom objavio “dokaz” da NASA priznaje kako izbacuje litijum u atmosferu. Zanimljivo je da je ovaj članak podelila i glumica Alisa Milano.
NASA Confesses to Thoughts on this? 👉 Dosing Americans with Air-borne Lithium & Other Chemicals AnonHQ https://t.co/zfElekED5a
— Alyssa Milano (@Alyssa_Milano) April 19, 2016
NASA ipak nije priznala ništa novo i šokantno. Istraživanja o kojima govori Rouland i upotreba litijuma nisu tajna. Članak koji je objavila NASA 2013. godine to i dokazuje.
U toj njihovoj objavi piše kako je NASA uspešno lansirala suborbitalnu raketu tokom čijeg leta su proizvedena dva traga litijumske pare crvene boje, i da su testirane dve različite metode stvaranja litijumske pare kako bi se utvrdilo koja je konfiguracija najbolja za posmatranje različitih naučnih fenomena u svemiru. U saopštenju su objasnili i da proces sagorevanja litijuma nije predstavljao pretnju za javnost tokom puštanja u svemir.
Dakle, tačno je da NASA povremeno koristila litijum i druge hemikalije u gornjoj atmosferi, ali ne onako kako se tvrdi u objavama koje se dele po “Ostrog grupama”.
Povrh svega, istraživanja se vrše u jonosferi. A jonosfera počinje na oko 50 km od površine zemlje, iznad ozonskog omotača. Ti testovi pomažu naučnicima da razumeju aktivnosti u jonosferi. Na kraju, iz Nase podsećaju da se litijum, kao jedna od hemikalija koju koriste, nalazi i u vatrometima i da se on ispušta znatno više u tim situacijama, kao i mnogo bliže zemlji, piše Factcheck.org, dok oni u jonosferu ispuštaju do oko pola kilograma materijala koji koriste.
Naslovna fotografija: