NASA ne proizvodi veštačke oblake i ne menja klimu kako sugeriše montirani snimak

Snimak navodnog „sistema za generisanje veštačkih oblaka“ ponovo se širi našim regionom. Na snimku, britanski voditelj Džeremi Klarkson posmatra kako se iz komore izbacuje ogromna količina guste vodene pare. Snimak sugeriše da, na taj način, NASA stvara veštačke oblake kako bi kontrolisala klimu. Međutim, reč je o još jednom manipulaciji na društvenim mrežama.

Sporni video je zapravo montaža dva različita snimka testiranja raketnih motora u NASA svemirskom centru u Misisipiju.

U prvih pet sekundi snimka, vidimo probno ispaljivanje motora RS-25 koji će se koristiti u sklopu raketnog sistema Space Launch System i nove NASA Artemis lunarne misije koja za cilj ima „povratak astronauta na Mesec”.

Drugi deo spornog snimka preuzet je iz BBC televizijskog serijala Speed, iz emisije koju je 2001. godine vodio Džeremi Klarkson.

Video koji kruži Fejsbukom, pak, izostavlja deo iz BBC emisije u kojem Klarkson navodi da prisustvuje jednom od probnih ispaljivanja drugog NASA raketnog motora, RS-68, ne procesu „geoinžinjeringa” i kontrolisanju klime. Umesto toga, snimak se tendenciozno fokusira samo na deo u kojem se govori o oblacima koji se proizvode u tom procesu.

Oba motora — i RS-25 i RS-68 — testirana su u NASA svemirskom centru Stenis u Misisipiju, međutim, u različito vreme.

Šta su RS-25 i RS-68 motori?

RS-25 je kriogeni raketni motor koji se koristi za napajanje naslednika spejs šatla, Space Launch Sistem (SLS). Aerojet Rocketdyne RS-68(A), sa druge strane, predstavlja trenutno najmoćniji raketni motor na vodonični pogon na svetu.

Raketni motori koji se testiraju na video snimku koriste tečni kiseonik i tečni vodonik kao goriva. Kada se prilikom sagorevanja ova dva elementa sjedine, proizvode očekivanu hemijsku reakciju: kreiranje velike količine vodene pare.

Sporednom efektu ovog hemijskog procesa svedoči i Džeremi Klarkson — gusta vodena para čija temperatura po izlasku iz motora prelazi 3310 °C, podiže se u atmosferu. Susretom sa hladnim vazduhom u gornjim slojevima atmosfere, para menja svoje agregatno stanje u vodu što rezultira stvaranjem „kiše”.

Svakako, „generisanje oblaka” nije primarna funkcija probnog ispaljivanja pomenutih raketa već njegov sporedni efekat.

Dodatno, kako su ovi „oblaci” zapravo vodena para, ne možemo govoriti ni o zagađenju atmosfere ovom pojavom.

Poslednja generalna proba NASA svemirskog lansiranja rakete uspešno je sprovedena početkom prošle nedelje, što — po uzoru na prethodne situacije u kojima se klip sa Instagram naloga @2018flatearth širio društvenim mrežama — može biti inspiracija za novi talas njegove viralnosti.

Na blogu NASA Artemis misije od 20. juna se navodi:

Generalna proba Artemis I misije završena je danas u 19:37 po istočnoameričkom vremenu (EDT). Tokom današnjeg testa, tim misije je po prvi put uspeo da napuni sve pogonske rezervoare SLS rakete i nastavio sa odbrojavanjem finalnog lansiranja — uprkos brojnim kritičnim aktivnostima.

Da li je moguće veštački stvoriti kišu?

Ukratko, da. Ovaj proces, nazvan „sejanje oblaka” (cloud seeding) se primarno koristi za saniranje posledica ekstremnih vrućina i dugotrajnih suša.

Sejanjem oblaka se vrši veštačko izazivanje kiše emitovanjem određenih vrsta soli ili suvog leda u oblake. Ova tehnika se u poslednjim decenijama manje-više uspešno sprovodila u Kini, Indiji, Indoneziji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, SAD, Australiji, Kanadi, brojnim afričkim, ali i evropskim zemljama.

Dakle, NASA ne poseduje mašinu posvećenu kontroli vremena niti generisanju oblaka. Tehnički testovi raketnih motora, pak, mogu izazvati hemijski proces pretvaranja „oblaka” guste vodene pare u vodu, nalik kišnici.

Naslovna fotografija: Printscreen / YouTube