Ne, Amiši nisu zdraviji jer se ne vakcinišu

• Na društvenim mrežama dele se tvrdnje da „Amiši ne vakcinišu svoju decu” i da zato među njihovom populacijom „nema obolelih od raka, dijabetesa i autizma”.
• Javno dostupni podaci govore da značajan deo roditelja Amiša vakciniše svoju decu. 
• I među Amišima su registrovani slučajevi autizma, raka i dijabetesa.
• Objave na Fejsbuku ocenili smo kao netačne.

Na Fejsbuku su se raširile tvrdnje da Amiši „ne vakcinišu svoju decu”, zbog čega među njihovom populacijom navodno „nema obolelih od raka, dijabetesa i autizma”.

Rezultati epidemioloških studija u direktnoj su suprotnosti sa viralnim tvrdnjama. Značajan deo roditelja među Amišima vakciniše svoju decu, a među ovom populacijom registrovani su slučajevi autizma, raka i dijabetesa. 

Amiši su hrišćanska grupa od oko 360.000 ljudi, od kojih većina živi u SAD. Žive u usko povezanim zajednicama koje održavaju ograničen kontakt sa ostatkom društva. Obično slede predindustrijski način života, izbegavajući upotrebu savremene tehnologije.

Objavljene naučne studije pokazuju da Amiši nisu „100 odsto nevakcinisani”. Međutim, važno je istaći da je teško dobiti konzistentne procene o zastupljenostii vakcinacije kod Amiša jer oni žive u bliskim zajednicama bez telekomunikacija, zbog čega različite studije izveštavaju o različitim nivoima pokrivenosti, navodi portal „Health Feedback”.

U 2011. godini, studija u kojoj je učestvovalo 359 roditelja Amiša otkrila je da je samo 14 odsto prijavilo da nijedno od njihove dece nije vakcinisano. Studija iz 2017. godine u kojoj je učestvovalo 84 roditelja Amiša, otkrila je da je 97 odsto njih prihvatilo barem neke vakcinacije za svoju decu. Studija iz 2021. godine u kojoj je učestvovao 391 roditelj, pokazala je da je 41 odsto ispitanika prihvatilo barem neke vakcine za svoju decu.

Navedene studije oslanjaju se na prikupljanje informacija putem upitnika, odnosno spremnosti porodica da popune upitnik i vrate ga poštom. Ovaj metod prikupljanja informacija mogao bi da dovede do pristrasnosti uzorkovanja, jer oni koji su odgovorili možda nisu bili reprezentativni za populaciju Amiša u celini, piše „Health Feedback”. Ali svakako, rezultati pokazuju da Amiši nisu u potpunosti nevakcinisani. 

Studije su takođe pokazale da Amiši obolevaju od raka, dijabetesa i autizma. 

U izveštaju sa konferencije Međunarodnog društva za istraživanje autizma iz 2010. godine, navodi se „prevalencija autizma od 1 na 271 među decom u zajednicama Amiša”. Prevalencija je bila niža u poređenju sa ukupnom rasprostranjenošću u SAD „od 1 na 91” u to vreme, ali nikako nije bila nula.

Studija grupe Amiša, sprovedena u periodu od 1996. do 2003. godine, pokazala je da se među Amišima javlja bolest raka, iako u manjoj stopi nego u opštoj populaciji.

U prezentaciji na godišnjem sastanku Američkog udruženja za javno zdravlje 2005. godine saopšteno je da su žene Amiša imale rak dojke, iako u manjoj meri nego žene u opštoj populaciji. Međutim, preliminarni podaci sugerišu da je njihova stopa smrtnosti od raka dojke veća nego kod žena opšte populacije. „Pošto žene Amiša umiru po većoj stopi od karcinoma koji se može sprečiti, razvijene su strategije za otkrivanje tumora usmerene na žene Amiša, poput mobilnih mamografija”, navodi „Health Feedback”.

Takođe, netačna je i tvrdnja da među Amišima nema dijabetesa. Studija iz 2000. godine zabeležila je slučajeve dijabetesa među Amišima, sa nižom prevalencijom u poređenju sa opštom populacijom.

Brekston Mičel, epidemiolog sa Univerziteta Merilend koji se specijalizovao za proučavanje bolesti kod Amiša, potvrdio je za „PolitiFact” da se „među Amišima javljaju slučajevi autizma, raka i dijabetesa”.

Manja učestalost različitih zdravstvenih stanja kao što su rak i dijabetes mogla bi biti posledica određenih faktora načina života koji su povezani sa Amišima, kao što su ishrana sa malo prerađene hrane, smanjeno pušenje i povećana fizička aktivnost. Drugo moguće objašnjenje je da su zajednice Amiša relativno izolovane sa ograničenom interakcijom sa zdravstvenim službama. Stoga je verovatno da mnogi slučajevi stanja poput autizma ili raka jednostavno nisu otkriveni. Važno je imati na umu da se oba objašnjenja za ovaj fenomen međusobno ne isključuju, piše „Health Feedback”.

***

Na širenje dezinformacije o zdravlju Amiša uticalo je svedočenje preduzetnika iz Silicijumske doline, Stiva Kirša, pred „Panelom za medicinsku slobodu 2023”, u Senatu države Pensilvanije 9. juna 2023. godine.

U svom svedočenju, Kirš je tvrdio da je razgovarao sa Amišima u okrugu Lankaster i saznao da je samo pet članova zajednice umrlo od korona virusa, piše „AP”. To ga je, kako je rekao, navelo da zaključi da su „Amiši umirali stopom 90 puta nižom od stope smrtnosti od infekcije u Sjedinjenim Američkim Državama”. Kirš je u svedočenju takođe rekao da deca Amiša „ne pate od raka, dijabetesa, autizma, autoimunih bolesti i niza drugih bolesti”, pritom ne navodeći nikakve dokaze.

Naučne studije potvrđuju da je smrtnost među Amišima bila visoka tokom pandemije. U ovoj zajednici bio je zabeležen veći rizik od umiranja tokom pandemije kovida 19, u poređenju sa populacijom Sjedinjenih Država.

Decenije epidemioloških i kliničkih studija pokazuju da vakcine ne izazivaju autizam i efikasno smanjuju rizik od potencijalno onesposobljavajućih ili smrtonosnih dečjih bolesti kao što su boginje i dečija paraliza. 

Statistički modeli procenjuju da su dve godine vakcinacije sprečile milione smrtnih slučajeva u SAD.