Ne, Evropska unija ne „uvodi smrtnu kaznu na mala vrata”

• Objava sa netačnim tvrdnjama da „Evropska unija uvodi smrtnu kaznu na mala vrata” izvorno je potekla sa Telegram kanala.
• Iz delegacije Evropske unije u Srbiji za Istinomer demantuju ove tvrdnje dodajući da EU ne uvodi smrtnu kaznu ni u kom slučaju, jer bi se time direktno kršila Evropska konvencija o ljudskim pravima.
• Ove objave, stoga, ocenjujemo kao netačne i manipulaciju činjenicama.

Izvorno sa Telegrama, objave o tome da „Evropska unija uvodi smrtnu kaznu na mala vrata” prelile su se na društvene mreže u našem govornom području, konkretno u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji.

U viralnim objavama se navodi sledeće:

„Sam Lisabonski ugovor nije jedini problem. Problematična je Povelja o temeljnim pravima koja bi postala pravno obavezujuća. To omogućuje, u objašnjenjima koja su tamo uključena, ponovno uvođenje smrtne kazne. Također, dopušta ubijanje ljudi da bi se ugušio ustanak ili pobuna. Istina je da članak 2., stavak 2. uređuje izricanje smrtne kazne i zabranu izvršenja. Međutim, sada postoji izjava o ovom članku uključena u Ugovor iz Lisabona, koja dolazi iz Konvencije o ljudskim pravima (ECHR) iz 1950. Ona kaže ubojstvo se neće smatrati kršenjem ovog članka, između ostalog, ako je uzrokovana upotrebom sile koja je potrebna za legalno gušenje ustanka. No, što ako proglase prosvjede protiv korone ratnim stanjem?”

Međutim, da se Evropska unija oštro protivi uvođenju smrtne kazne može se videti i na sajtu Evropske službe za spoljne poslove u dokumentu o smrtnim kaznama koje su izvršene u državi Misuri u SAD.

U ovom dokumentu se ističe da „EU se snažno protivi smrtnoj kazni u svakom trenutku i u svim okolnostima. To je kršenje prava na život, ne deluje kao sredstvo odvraćanja od zločina i čini nepovratnim neuspeh pravde”.

U spornoj Telegram objavi spominju se i različiti dokumenti Evropske unije, kao osnov za tvrdnje da bi Povelja EU o osnovnim ljudskim pravima mogla da „postane obavezujuća” uz navodno, uvođenje smrtne kazne.

Iz Delegacije Evropske unije u Srbiji za Istinomer ističu da je „apsolutna zabrana smrtne kazne pod svim okolnostima sadržana u Povelji o osnovnim pravima Evropske unije”. 

Naime, u Povelji Evropske unije o osnovnim ljudskim pravima u članu 2 pod stavkom 2 piše da „svaki čovek ima pravo na život i ne može biti osuđen na smrt ili pogubljen”.

Istina je da Povelja Evropske unije nije bila direktno uključena u Ugovor iz Lisabona, ali postaje obavezujuća članom 6 stav 1. Ugovora o Evropskoj uniji. 

Dakle, u Evropskoj uniji važi Povelja Evropske unije o osnovnim ljudskim pravima. 

Pored ovih dokumenata u spornim objavama se spominje i Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. godine.

U prvobitnom dokumentu stoji: „Pravo na život svakog lica zaštićeno je zakonom. Niko ne sme biti namerno lišen života, osim prilikom izvršenja presude suda kojom je osuđen za zločin za koji je ova kazna predviđena zakonom”. A u drugom stavu piše, a na to se pozivaju u viralnoj objavi, da lišavanje života nije u suprotnosti sa 2. članom ako se preduzimaju radnje u „cilju suzbijanja nereda ili pobune”. 

Tačno je da to piše, međutim, važno je istaći da se Evropska konvencija o ljudskim pravima dopunjavala u dva navrata, Protokolom 6. iz Strazbura 1983. godine i Protokolom 13. iz Vilnjusa 2002. godine.

Protokolom iz Strazbura ostala je opcija da se izvršava smrtna kazna u vreme rata, a zatim je Protokolom iz Vilnjusa i ta opcija ukinuta. Sada, u Protokolu 13 u 1. članu stoji da „smrtna kazna se ukida. Niko se ne sme osuditi na smrtnu kaznu ili pogubiti”.

Što se tiče smrtne kazne u Srbiji, iz Delegacije Evropske unije poslali su nam zvanični stav Evropske službe za spoljne poslove odnosno da se od Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo u EU, „očekuje da nedvosmisleno poštuje vrednosti EU”. 

Srbija, kao i druge članice Saveta Evrope, obavezala se da poštuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

O ovoj viralnoj objavi pisali su i novinari Faktografa.

***

Smrtna kazna ukinuta je u Srbiji 2002. godine, a umesto nje uvedena je kazna zatvora do 40 godina. Nakon ukidanja smrtne kazne, što je bio jedan od uslova za članstvo u Savetu Evrope, Srbija je postala članica 2003. godine. 

Izmenom krivičnog zakonika, više od deceniju kasnije, uvedena je kazna doživotnog zatvora. 

Da podsetimo, Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.