Ne, UN i SEF ne planiraju da nadziru i izmeste stanovništvo u pametne gradove
U konspiracionim krugovima manipuliše se dokumentima Ujedinjenih nacija i Svetskog ekonomskog foruma, uz deljenje netačnih tvrdnji da te organizacije planiraju da izmeste stanovništvo u takozvane pametne gradove.
- Na Fejsbuku se dele objave da je u dokumentima UN-a i SEF-a detaljno obrazložen plan da se svi ljudi sklone u pametne gradove gde će biti nadzirani i kontrolisani.
- Posredi je obmanjujuće tumačenje Agende održivog razvoja UN-a i plana za Veliko resetovanje koji je izradio SEF. U dokumentima su predstavljene ideje i ciljevi koji se tiču ekonomskog rasta, jednakosti i očuvanja životne sredine. U dokumentima se ne pominju pametni gradovi.
- UN i SEF nemaju moć da narede vladama da preduzmu akcije poput izmeštanja ljudi u pametne gradove.
- Objave na mrežama ocenili smo kao netačne i teoriju zavere.
Mrežama cirkulišu tvrdnje da “UN Agenda 2030 uključuje plan da se svi ljudi sklone sa zemlje u takozvane pametne gradove gde će biti praćeni i kontrolisani”, kao i da je takav plan “detaljno opisan u dokumentu Svetskog ekonomskog foruma ‘Great Reset’”.
Reč je o obmanjujućem tumačenju Agende održivog razvoja Ujedinjenih nacija i plana za Veliko resetovanje koji je izradio Svetski ekonomski forum.
U dokumentima su predstavljene ideje i ciljevi koji se tiču ekonomskog rasta, jednakosti i očuvanja životne sredine. U dokumentima se ne pominju pametni gradovi.
UN i SEF nemaju moć da narede vladama da preduzmu akcije poput izmeštanja ljudi u pametne gradove.
Generalna skupština UN-a je 2015. godine usvojila Agendu za održivi razvoj 2030. Agenda je opisana kao “svetski putokaz za okončanje siromaštva, zaštitu planete i borbu protiv nejednakosti”.
Kamen temeljac agende, kako navodi UN, čini 17 ciljeva održivog razvoja koji nude “najpraktičniji i najefikasniji put za suočavanje sa uzrocima nasilnih sukoba, kršenja ljudskih prava, klimatskih promena i degradacije životne sredine i imaju za cilj da osiguraju da niko neće biti zapostavljen; ciljevi održivog razvoja odražavaju shvatanje da održivi razvoj svuda mora da integriše ekonomski rast, društveno blagostanje i zaštitu životne sredine”.
UN i SEF su 2019. godine potpisali sporazum koji opisuje na koji način organizacije mogu da rade zajedno kako bi brže sprovele ciljeve Agende 2030. U dokumentu Agende za održivi razvoj 2030 ne pominju se pametni gradovi, poznati i kao 15-minutni gradovi.
Da je reč o dezinformaciji potvrdili su za AP portparolka UN-a Florensija Soto Ninjo i portparol SEF-a Jan Zopf.
Oni su za AP takođe objasnili da UN i SEF nemaju moć da narede vladama da preduzmu akcije poput izmeštanja ljudi u pametne gradove.
“Države članice UN-a jesu usvojile Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja 2015. To znači da su se zemlje obavezale da će raditi na postizanju ciljeva i zadataka iz dnevnog reda, ali na svakoj zemlji je da odluči kako će to da izvede. UN nemaju mehnizam posredstvom kojeg bi mogle da nateraju zemlje da sprovedu ciljeve”, istakla je Soto Ninjo za AP.
Plan Velikog reseta koji je izradio Svetski ekonomski forum podrazumeva strategijski za plan za globalni društveni i ekonomski oporavak. Dokument je predstavljen 2020. godine, a povod za njegovo nastajanje bila je činjenica da je pandemija kovida 19 dodatno ogolila društvenu nejednakost.
SEF u dokumentu navodi tri glavne komponente programa: “usmeravanje tržište ka pravednijim ishodima, obezbeđivanje da investicije unaprede zajedničke ciljeve, kao što su jednakost i održivost i implementaciju inovacija Četvrte industrijske revolucije za podršku javnom dobru, posebno za rešavanje zdravstvenih i socijalnih izazova”.
Ova inicijativa SEF-a je, međutim, iskorišćena za oblikovanje teorija zavere u kojima se tvrdi da “globalne elite imaju za cilj da uspostave totalitarni globalni režim”. Tokom pandemije korona virusa netačno se tvrdilo da “kovid 19 ne postoji”, te da “elite koriste lažnu pandemiju za depopulaciju zemlje i reorganizaciju društva”.
Koncept 15-minutnih (pametnih) gradova razvio je urbanista Karlos Moreno, profesor specijalizovan za inovacije i teritorije na Univerzitetu Panteon-Sorbona u Parizu. Moreno je objasnio da je reč o predlogu da se gradovi redizajniraju tako da stanovnicima sve osnovne životne potrebe i usluge budu u krugu od petnaestak minuta.
“Umesto da provodimo sate u transportu, možemo da ljudima približimo sve suštinske stvari koje su im potrebne”, rekao je Moreno za Rojters, dodajući da je to “teorija za poboljšanje kvaliteta života i jačanje osećaja zajednice”. Moreno je istakao da je model izgrađen na “ideji smanjenja uticaja na životnu sredinu” i da “postavlja životnu sposobnost i održivost kao krajnje ciljeve”.
Verzije 15-minutnog grada implementirane su u Parizu i Melburnu. Rojters je razgovarao sa predstavnicima četiri regionalne vlasti – Škotskom; Otava, Kanada; Viktorija, Australija; i Portland, Oregon – o njihovim planovima za implementaciju verzije 15-minutnih gradova. Sve vlasti su negirale da planovi podrazumevaju navodne blokade i zaključavanja.
Ograničenja uvedena tokom pandemije kovida 19, kao što su blokade i ograničenja putovanja, podstakle su teorije zavere o tome da su vlade želele da kontrolišu građane uz pomoć međunarodnih organizacija, poput Svetskog ekonomskog foruma. Na toj premisi nastale su i dezinformacije o 15-minutnim gradovima, prvobitno plasirane na temu klimatskih promena.