Negiranje klimatskih promena se ne smatra mentalnim poremećajem u Australiji

Osobe koje sebe nazivaju klimatskim skepticima negiraju postojanje klimatskih promena, poriču negativan uticaj čoveka na globalno zagrevanje, i neretko odbijaju relevantnost nauke o klimi i generalno — posledice globalnog zagrevanja.

Iako je, u naučnom i terminološkom pogledu, adekvatnije nazvati ih poricateljima klimatskih promena (climate change deniers), termin „klimatski skeptici” postaje odomaćen ne samo unutar ove grupe, već i u medijima.

Slično srodnim konspiracionim tezama, poput kemtrejlsa, poricanje klimatskih promena postaje mejnstrim početkom 2000-ih. Godinama je broj onih koji smatraju da klimatske promene ne postoje ili odbacuju zvanične naučne stavove o temi nezaustavljivo rastao.

Iako je posledice klimatskih promena — suše, poplave, topljenje glečera i ekstremno visoke temperature — sve teže zanemariti, „klimatski skeptici” ostaju politički uticajna grupa dosledna svojim stavovima.

Kako od „mentalne gimnastike” — mentalni poremećaj?

Vođena upravo težnjom za boljim razumevanjem fenomena negiranja klimatskih promena, studija objavljena krajem avgusta ove godine orijentisala se na ispitivanje, između ostalog, načina razmišljanja klimatskih skeptika. U istraživanju Univerziteta Sunshine Coast, učestvovalo je oko 400 klimatskih skeptika iz Australije, aktivnih na društvenim mrežama i internet forumima.

Zaključci pomenute studije, međutim, ubrzo postaju povod za novu rundu globalne političke borbe i vankontekstualne argumentacije onih koji smatraju da su klimatske promene „prevara”.

Telegram kanali i Fejsbuk grupe koje okupljaju „klimatske skeptike” i u našem regionu, ovih dana masovno dele skrinšot naslova članka sa portala Epoha: Skandalozno – Australija će od sada poricanje „klimatskih promena” tretirati kao mentalni poremećaj.

Zanimljivo — jer autor portala (koji je kolegama iz Faktografa od ranije poznat po širenju dezinformacija) zapravo i sam, pred kraj teksta, na neki način demantuje naslov:

„…Iako studija ne izlazi odmah i kaže da skeptici prema “kriznoj klimi” imaju neku vrstu mentalnog stanja, samo postojanje studije i njezini dvojbeni zaključci imaju za cilj posaditi sjeme koje bi, možda, ljudi koji bi povukli njihove noge na uništavanju svjetske ekonomije i energetskih sustava za borbu protiv ove takozvane klimatske krize mogu jednostavno patiti od neke vrste zabluda.”

Međutim, kako je uopšte došlo do ovakvog pogrešnog zaključka?

Krenimo redom. Sredinom septembra, Rejčel Šarman i Patrik D. Nun sa Univerziteta Sunshine Coast, objavljuju tekst na portalu The Conversation u kom su, na nešto neposredniji način, predstavili rezultate nedavno objavljene studije.

Slično prethodnim istraživanjima, navode autori u tekstu, studija zaključuje da su starije, desničarsko-konzervativno orijentisane osobe sa niskom ekološkom osvešćenošću više skeptični prema uzrocima i uticajima klimatskih promena.

Za razliku od Sjedinjenih Država, navode autori, religiozna uverenja imaju mali uticaj na skeptike klimatskih promena u pretežno sekularnoj Australiji. Umesto toga, „vera” klimatskih skeptika su „alternativna” ili pseudonaučna objašnjenja fenomena globalnog zagrevanja.

Kao reakciju na ovaj autorski tekst i njegov naslov „Unutar uma skeptika: ‘mentalna gimnastika’ poricanja klimatskih promena”, kontroverzni desničarski voditelj i komentator sa australijske televizije Sky News, Endrju Bolt poluironično ocenjuje da je i sam „mentalno oboleo” jer je skeptičan prema klimatskih promenama.

Isečak segmenta njegove emisije u kojem van kontesta komentariše gorepomenutu studiju objavljen je na YouTube kanalu Sky News televizije sa obmanjujućim naslovom: Poricanje klimatskih promena se od sada smatra mentalnim poremećajem.

Upravo je, gotovo doslovni prevod naslova ovog klipa, postao i viralni skrinšot koji se i dalje van konteksta deli Fejsbukom.

***

Šta se promenilo od 2020. godine, kada su rezultati međunarodnog izveštaja sprovedenih u preko 40 zemalja sveta, pokazali da značajan deo medijskih konzumenata u Australiji, SAD, ali i Norveškoj i Finskoj ili negira klimatske promene ili ih „za to nije briga”?

Važan zaključak tadašnjeg istraživanja bio je nedvosmislen uticaj medija, konkretno News Corp organizacije na formiranje stava Australijanaca o globalnom zagrevanju.

Izveštaj o digitalnim medijima za 2020. godinu Centra za istraživanje vesti i medija na Univerzitetu u Kanberi, je tako pokazao da je jedan od pet ispitanika koji redovno konzumiraju sadržaje australijskih medija bio stava da klimatske promene nisu ozbiljne ili da neće imati nikakve posledice.

Preko 30 odsto čitalaca sajta australijskog Sky News sajta i 35 odsto gledalaca istoimene televizije nisu smatrali klimatske promene nikakvom ozbiljnom temom.

Međutim, u poslednje dve godine, broj Australijanaca koji dele slično mišljenje je u značajnom padu. Čak 72 odsto učesnika Climate Action istraživanja smatralo je da pitanje klimatskih promena mora biti prioritet njihove vlade. Svega deceniju pre, kada je taj broj bio duplo manji, svega 34 odsto ispitanika je bilo zabrinuto za uticaj klimatskih promena.

***

U jednom delu teksta sa portala Epoha, autor se poziva na takozvanu Deklaraciju o klimi i 1,100 naučnika od kojih je preko sto iz Australije. O relevantnosti dokumenta, njegovim potpisnicima ali i svim spornim tačkama „deklaracije” smo nedavno pisali.

Po oceni klimatologa i stručaka za klimatske promene, pomenuta „deklaracija” se ne može smatrati kredibilnom već „poslednjom iteracijom dezinformativne kampanje” koju je naučna zajednica u više navrata diskreditovala.

Suprotno dezinformacijama sa portala Epoha i društvenih mreža, negiranje klimatskih promena se neće deklarativno smatrati mentalnim poremećajem. Kako i sami autori studije zaključuju — stvarnost demantuje sve stavove „skeptika”, a klimatske promene postaju predmet interesovanja istoričara, ne samo futurista i naučnika.

Naslovna fotografija: Canva