Nema dokaza da je pre 2000 godina prosečna temperatura bila dva stepena viša nego danas

• Na Fejsbuku se deli snimak sa nemačke televizije u kojem je iznesena tvrdnja da je „pre 2000 godina temperatura bila dva stepena viša nego danas”.
• Naučni dokazi, međutim, pokazuju da su globalne prosečne temperature pre 2000 godina verovatno bile niže nego danas.
• Objavama na Fejsbuku nedostaje kontekst.

U kratkom video snimku koji se deli na Fejsbuku navodi se da je „pre 2000 godina prosečna temperatura je bila oko 2 stepena viša nego danas”. Korisnici te mreže pišu da to „razotkriva klimatsku propagandu”.

Snimak je iz dokumentarca koji je 2006. godine proizvela austrijska radio televizija „Österreichischer Rundfunk” (ORF), a nemačka televizija „ZDFinfo” je otkupila licencu i usvojila verziju na nemačkom jeziku, potvrđeno je iz „ZDF”-a za nemačko izdanje „AFP činjenica”. 

Tema dokumentarca, međutim, nisu klimatske promene, već život u rimskom gradu Karnuntumu. 

Sporan citat iz filma koji kruži na društvenim mrežama glasi:

„Život ili smrt gladijatora su imali malo značaja za Rimljane i bili su jednako prirodni kao i promena godišnjih doba. Pre 2000 godina prosečna temperatura je bila oko dva stepena viša nego danas. Ipak, zime su ponekad mogle biti oštre i preživljavanje u divljini je bilo teško”.

Brojne naučne studije i stručnjaci, međutim, opovrgavaju da je „pre 2000 godina prosečna temperatura je bila oko dva stepena viša nego danas”.

Studije pokazuju da su globalne prosečne temperature pre 2000 godina verovatno bile niže nego danas. Podaci o regionalnom zagrevanju u prošlosti ne dozvoljavaju da se izvuku zaključci o uzrocima sadašnjeg globalnog zagrevanja. 

Daglas Maraun, šef Regionalne grupe za istraživanje klime u Vegener centru za klimu i globalne promene Univerziteta u Gracu i Mark Olefs, šef odeljenja za klimatska istraživanja u Austrijskom saveznom institutu za geosferu, objasnili su za AFP da „nema dokaza koji bi potkrepili spornu tvrdnju”. Maraun je siguran da se „iz toplijih perioda u prošlosti ne može zaključiti da klimatske promene nisu izazvane čovekovom aktivnošću”.

Nemačka savezna agencija za životnu sredinu takođe je obavestila „AFP” da je „globalna prosečna temperatura pre 2000 godina bila oko 1 stepen ispod današnje globalne prosečne temperature”.

Za precizne rekonstrukcije globalne prosečne temperature pre 2000 godina, međutim, podaci su tanji nego za pojedinačne regione, rekli su istraživači „AFP”-u: „Teško je sa sigurnošću odgovoriti da li je na globalnom nivou bila tačno 2 stepena više nego danas”, naveo je klimatski geograf Jan Esper.

Ideju da ljudi danas ne utiču na promenu klime, teoretičari zavere često potkrepljuju argumentom postojanja prirodnih klimatskih promena u prošlosti, o čemu je Istinomer već pisao. Međutim, postojanje nekadašnjih prirodnih klimatskih promena ne znači da ljudi danas ne mogu da utiču na promenu klime.

Trenutno se koncentracije ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte povećavaju zbog emisija izazvanih ljudskim faktorom. 

Američka nacionalna klimatska procena iz 2017. godine sažela je nauku o uzroku klimatskih promena na sledeći način: „Ova procena zaključuje, na osnovu opsežnih dokaza, da je izuzetno verovatno da su ljudske aktivnosti, posebno emisije gasova staklene bašte, dominantan uzrok uočenih otopljavanje od sredine 20. veka. Za zagrevanje tokom prošlog veka, ne postoji ubedljivo alternativno objašnjenje podržano obimom opservacijskih dokaza.”

Naučnici i vlade širom sveta zaključili su da su klimatske promene stvarna pretnja i da će njihovo zaustavljanje zahtevati hitne korake za ublažavanje kako bi se smanjile emisije ugljenika. Prema podacima Međuvladinog panelu za klimatske promene iz 2021. godine, trenutni porast globalnih temperatura odvija se mnogo brže i drastičnije nego tokom prošlih prirodnih klimatskih promena. 

NASA navodi da postoji „više od 95 odsto šanse da promene klime proizlaze iz više od pola veka ljudske aktivnosti”.

Industrijalizacija i upotreba fosilnih goriva u vozilima i elektranama oslobodili su u atmosferu velike količine ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu, i to čak 250 puta brže nego iz prirodnih izvora, piše „Politifact”.

Promena klime na Zemlji rezultirala je toplijim temperaturama, porastom nivoa mora i ekstremnim vremenskim nepogodama, kao što su poplave i požari.