Nema dokaza da je Staljinov citat o izborima autentičan

Prema viralnim objavama sa mreža u regonu, bivši vođa Sovjetskog Saveza i diktator Josif Visarionovič Staljin je navodno izjavio da „oni koji glasaju ne odlučuju o ishodu izbora“, već da „o ishodu izbora odlučuju oni koji broje glasove“.

Međutim, nema čvrstih dokaza da je Staljin izjavio da „o ishodu izbora odlučuju oni koji broje glasove“.

Pretragom Staljinovog digitalnog arhiva (The Stalin Digital Archive), elektronske baze podataka dokumenata i slika koja je nastala kao rezultat saradnje između Ruskog državnog arhiva društvene i političke istorije i Yale University Press-a, nije pronađen navodni citat bivšeg lidera SSSR-a, utvrdio je PolitiFact u analizi iste teme.

Član uredništva Staljinovog digitalnog arhiva i profesor istorije na Univerzitetu Kalifornije Džej Arč Geti, rekao je za PolitiFact da je najverovatnije reč o „apokrifnom citatu“.

„Ne znam ni za jedan originalni izvor za ovaj citat, a u svom opsežnom arhivskom istraživanju Staljinovog ličnog arhiva nisam našao ništa slično ovome. Postoji mnogo apokrifnih citata koji se pogrešno pripisuju Staljinu, i mislim da je ovo jedan od njih“, ocenio je Geti.

Da navodni Staljinov citat o izborima deluje sumnjivo, potvrdili su za PolitiFact i viši predavač moderne evropske istorije na Univerzitetu u Lidsu Džejms Haris i profesor društvene i političke istorije na Univerzitetu u Mičigenu Ronald Suni.

Profesor istorije sa Univerziteta Vanderbilt, Tomas Švarc, takođe je za USA Today ocenio da sporna izjava o izborima „ne zvuči kao Staljinov citat“.

Beleška iz memoara kao jedini izvor sporne izjave – ali u drugačijem kontekstu

Kako piše Lead Stories, diktator koji je vladao SSSR-om od 1920-ih do svoje smrti 1953. godine, nije bio zainteresovan za opšte izbore, zbog čega među istorijskim stručnjacima postoji konsezus da ne bi imalo smisla da je Staljin, u kontekstu opštih izbora, izjavio da „o ishodu izbora odlučuju oni koji broje glasove“.

Postoji, pak, mogućnost da je bivši lider SSSR-a to rekao komentarišući integritet izbora i prebrojavanja glasova u kontekstu procedura glasanja unutar viših nivoa Komunističke partije. Ali o tome svedoči jedino beleška iz memoara nekadašnjeg Staljinovog ličnog sekretara.

„Nikada nisam naišao na ovaj citat u svom istraživanju Staljina i staljinizma. Ali na osnovu onoga što znam, meni ne zvuči kao nešto što bi Staljin rekao. To je zato što Staljin nije mario za brojanje glasova. Za njega su izbori bili akt društvene mobilizacije i političke afirmacije, a rezultati su u potpunosti izmišljeni. Mislim da čak i nije bilo stvarnog brojanja“, objasnila je Golfo Aleksopulos, profesorka i direktorka USF instituta za ruske, evropske i evroazijske studije, u izjavi za portal Lead Stories.

Prema Oxford Essential Quotations, u knjizi bivšeg Staljinovog ličnog sekretara Borisa Bažanova pod nazivom „Memoari Staljinovog bivšeg sekretara“, piše da je 1923. Staljin rekao: „Smatram da je potpuno nevažno ko će u stranci glasati, i kako; ali ono što je izuzetno važno je ovo – ko će i kako prebrojati glasove“.

Međutim, Mark Kramer, direktor projekta studija hladnog rata na Univerzitetu Harvard, objasnio je za Lead Stories da je Bažanov najverovatnije mislio da je Staljin to rekao referišući na procedure glasanja unutar viših nivoa Komunističke partije.

„Čak i ako je Bažanov tačan u beleženju onoga što je Staljin rekao, to nema nikakve veze sa prebrojavanjem glasova u demokratskoj politici. Odnosi se na tabelarni prikaz glasova malog broja ljudi (članova Centralnog komiteta Komunističke partije) za više partijske organe u komunističkoj diktaturi. Glasanje u ovakvim telima je uglavnom bila samo ritualna potvrda rezultata o kojima su lideri stranke unapred odlučivali“, naveo je Kramer.

I profesor Suni je za Lead Stories rekao da, ukoliko je citat uopšte autentičan, Staljin najverovatnije nije govorio o opštim izborima.

„Staljin je govorio o glasanju u okviru nekog partijskog sastanka, konferencije, komiteta ili kongresa, a ne opštih izbora stanovništva. Na socijaldemokratskim konferencijama i kongresima puno se diskusija vodilo o tome ko ima pravo glasa, ko ima mandat koji mu daju birači ili pravila“, objasnio je Suni.

Dejvid Brandenberger, vanredni profesor istorije na Univerzitetu u Ričmondu, rekao je za PolitiFact da je Bažanov pobegao iz Sovjetskog Saveza 1928. godine, a da je zatim objavio svoje „prilično nepouzdane memoare o mukotrpnosti 1930. godine“.

„Većina stručnjaka smatra Bažanovljev Staljinov citat o izborima apokrifnim“, istakao je Brandenberger.

O ovoj temi pisao je i Faktograf.

Naslovna fotografija: Facebook/Screenshot