Nema dokaza da vakcine protiv velikih boginja izazivaju HIV

Korisnici Fejsbuka dele stari članak objavljen u Tajmsu 1987. godine kao dokaz o navodnoj povezanosti vakcina protiv velikih boginja i virusa humane imunodeficijencije (HIV).

Tajmsov članak je autentičan, ali teze o povezanosti vakcina protiv velikih boginja i virusa humane imunodeficijencije (HIV) nisu potkrepljene naučnim dokazima.

U Tajmsovom članku iz 1987. godine navodi se da „Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proučava da li je vakcina protiv velikih boginja ‘probudila’ uspavani HIV“.

U spornom članku iznete su teze da se „u oblastima centralne Afrike sa najintenzivnijim programima imunizacije HIV virus proširio u najvećoj razmeri“.

Takođe, navodi se slučaj „američkog vojnika koji je razvio sidu ubrzo nakon što je vakcinisan protiv malih boginja“, te se spekuliše o mogućnosti da su „igle koje su se koristile za vakcinaciju ljudi protiv malih boginja možda bile ponovo korišćene i sterilisane neefikasno, potencijalno šireći HIV“.

*Sida ili sindrom stečene imunodeficijencije (na engleskom AIDS) je poslednji stadijum infekcije organizma virusom HIV.

Činjenica je da ne postoje naučni dokazi da vakcine protiv velikih boginja izazivaju virus humane imunodeficijencije (HIV).

Istoričar epidemije AIDS-a doktor Džordž Severs rekao je za Full Fact da je „širenje teorije o povezanosti vakcina protiv velikih boginja i virusa HIV u velikoj meri bilo ograničeno delom zbog brzog odgovora naučne zajednice“.

„Bukvalno sledećeg dana (nakon što je objavljen članak u Tajmsu 11. maja 1987. godine, prim. aut.) ljudi poput stručnjaka iz SZO i međunarodnih naučnika visokog profila istupili su da kažu da u ovoj teoriji nema apsolutno nikakve istine“, istakao je Severs za Full Fact.

Na primer, nekoliko dana nakon što je članak u Tajmsu objavljen, naučni časopis New Scientist je izvestio da je „SZO negirala da je bilo ko od savetnika te organizacije dao izjavu koja podržava spornu teoriju“.

U članku New Scientist-a citira se tadašnji direktor specijalnog programa SZO za AIDS, Džonatan Man, koji je primetio da je „vakcina protiv velikih boginja bila distribuirana u mnogim delovima sveta tokom prethodna dva veka (nakon što ju je otkrio Edvard Džener 1796. godine), i da nikada nije bila povezana sa bilo kakvim porastom drugih bolesti.“

Man je, takođe, osporio tvrdnju da su izbijanja epidemije AIDS-a locirana u oblastima u kojima je učinjen najveći napor za vakcinaciju protiv velikih boginja, rekavši: „U Aziji, gde su stotine miliona vakcina protiv velikih boginja date od 1967. do 1972. godine, sida je i dalje retka. Nasuprot tome, SAD se suočava sa velikom epidemijom side. Ipak, velike boginje su tamo iskorenjene pre mnogo godina“.

Što se tiče slučaja američkog vojnika, ustanovljeno je da je to bio izolovani slučaj koji ne može da objasni tadašnju epidemiju AIDS-a u Africi, piše Full Fact, referišući na članak objavljen u Irish Independent-u u maju 1987. godine.

Novija istraživanja takođe odbacuju vezu između vakcine protiv malih boginja i epidemije side.

Na primer, studija objavljena 2018. godine identifikovala je HIV pozitivne ljude u Senegalu koji su primili vakcinu protiv velikih boginja (na šta ukazuje prisustvo ožiljka od vakcine protiv velikih boginja), kako bi se ispitala veza između vakcinacije protiv velikih boginja i progresije HIV-a, na koju ukazuju nivoi beta-2-mikroglobulina u krvi (biomarker za napredovanje bolesti HIV).

Rezultati studije su pokazali da „nije pronađena nikakva povezanost između prisustva ožiljaka od vakcine protiv malih boginja i nivoa [beta-2-mikroglobulina]”, kao i da “nije ustanovljena nikakva povezanost između prethodne vakcinacije protiv malih boginja i progresije bolesti HIV“.

Naslovna fotografija: Canva