Nespretna naučna komunikacija dovela do zablude da se Zemljino jezgro zaustavilo

Strani i domaći mediji nedavno su objavili misterioznu vest o tome da se „Zemljino jezgro zaustavilo i promenilo pravac”. Reč je, pak, o pogrešnom zaključku koji je izveden iz saopštenja o naučnoj studiji u kojem su određene naučne odrednice neprecizno iskomunicirane.

Reč je o studiji objavljenoj u časopisu „Nature Geoscience” 23. januara ove godine, u kojoj su dva naučnika sa Univerziteta u Pekingu u Kini, koristeći stare podatke o zemljotresima, otkrila da se unutrašnje jezgro Zemlje rotira brže od Zemljinog omotača, ali da je od tada usporilo do tačke podudaranja sa brzinom rotacije omotača. 

Sporni termini „pauziranje jezgra” i „okretanje jezgra unazad”, koji se pominju u apstraktu studije, odnose se na položaj Zemljinog jezgra u odnosu na Zemljin omotač, koji je u konstantnoj rotaciji. Autori studije su 31. januara objavili ažuriranje kako bi razjasnili pogrešno protumačene zaključke istraživanja.

„Pojedina objašnjenja u članku ažurirana su kako bi preciznije opisala rotaciju unutrašnjeg jezgra o kojoj se govori u ovoj studiji, kao diferencijalnu rotaciju unutrašnjeg jezgra, razliku u rotaciji između unutrašnjeg jezgra i omotača”, napisali su autori studije.

Astrofizičarka Tijana Prodanović, takođe je na društvenim mrežama slikovito objasnila zbog čega je došlo do zabune.

„Zemljino jezgro se nije zaustavilo. Ovo je primer loše prenesene naučne vesti, čak je i inicijalna objava malo modifikovana da to pojasni. Ključne reči koje su najčešće bile izostavljene i dovele do zabune je da je u pitanju rotacija unutrašnjeg Zemljinog jezgra – u odnosu na Zemljin omotač. Znači čvrsto unutrašnje Zemljino jezgro usporava u odnosu na omotač na kom leži Zemljina kora. Ništa se tu ne zaustavlja, već samo unutrašnje čvrsto jezgro koje je išlo brže, sada malo usporava, tako da se može desiti da ga spoljašnji omotač prestigne. Kad se desi preticanje, onda vam se čini kao da se onaj koga pretičete zaustavio i da kreće u rikverc, a u stvari se oboje i dalje kreću unapred. Ovo je moguće zato što je spoljno Zemljino jezgro tečno. Tako da ne čeka nas kataklizma a la ‘The Core’, jer to bi bilo nemoguće”, istakla je Prodanović.

*Naučno-fantastični film iz 2003. godine pod nazivom „Jezgro” („The Core”) prikazuje scenario u kojem se dešavaju katastrofe širom planete usled zaustavljanja Zemljinog jezgra.

Portal za proveru činjenica „FullFact” navodi da je časopis „Nature Geoscience” ažurirao sporan tekst o istraživanju nakon što ih je kontaktirala njihova redakcija. 

„Razjasnili smo da termin ‘preokret’ (i njegove derivacije) obično koristi istraživačka zajednica koja se fokusira na ovu oblast da opiše fenomene o kojima je reč, odnosno usporavanje ili ubrzavanje unutrašnjeg jezgra u odnosu na omotač. Međutim, shvatamo da opšta publika može pogrešno da protumači ove termine bez dodatnog konteksta, te ih nije trebalo koristiti u saopštenju za štampu”, rekao je portparol časopisa „Nature Geoscience” za „FullFact”.

***

Unutrašnje jezgro Zemlje je kugla od čvrstog gvožđa koja je vruća otprilike kao površina Sunca. Okružen je slojem tečnog metala koji se zove spoljašnje jezgro. Ovaj sloj tečnog metala odvaja unutrašnje jezgro od ostatka planete, što omogućava da se jezgro rotira različitom brzinom od omotača.

Naučnici su u studiji objavljenoj u časopisu „Nature Geoscience” zaključili da se unutrašnje jezgro rotira brže od Zemljinog omotača tokom prve polovine ciklusa, a sporije tokom druge polovine. Dok unutrašnje jezgro prelazi između svoje brže i sporije faze, ono rotira približno istom brzinom kao i ostatak Zemlje. Oni veruju da će jezgro sada početi da se rotira sporije od omotača i da se brzina rotacije jezgra menja tokom 70-godišnjeg ciklusa.

Portal za proveru činjenica „Verify” navodi da neki naučnici veruju da bi promena brzine unutrašnjeg jezgra mogla da objasni promene u magnetnom polju Zemlje, da izazove dugotrajno pomeranje magnetnih polova ili doprinese manjim varijacijama u dužini dana.

Ali, kako ističu, sve su ovo samo pretpostavke o ponašanju unutrašnjeg jezgra, odnosno, jedno od nekoliko objašnjenja za koje naučnici veruju da je najverovatnije za opisivanje njegovog ponašanja.

Pošto ne mogu da vide Zemljino jezgro, naučnici koriste podatke o seizmičkim talasima nakon zemljotresa kako bi saznali više o njegovom ponašanju, navodi časopis „Smithsonian Magazine”.

„Duga istorija kontinuiranog snimanja seizmičkih podataka je od krucijalne važnosti za praćenje kretanja srca planete”, rekli su Song i Ii Iang, koautori studije o Zemljinom jezgru, za naučnu platformu „Nature”.

Naslovna fotografija: Canva