Nestorovićeva “teorija” o preradi vakcina, nova inspiracija za antivaksere
Video snimak doktora Branimira Nestorovića u kojem govori da se “buster doze vakcina protiv kovida proizvode kako se postojeće zalihe vakcina ne bi bacile”, te da to nije ništa novo jer je “preko 100 miliona viška doza vakcina protiv svinjskog gripa bilo prerađeno za sezonski grip”, deli se ovih dana na Fejsbuku. Naučne činjenice, međutim, kažu da se busteri proizvode jer se neki virusi vremenom menjaju ili mutiraju, čineći postojeću vakcinu manje efikasnom. Nema podataka o tome da je 100 miliona vakcina protiv svinjskog gripa bilo prerađeno za sezonski grip. Sa druge strane, činjenica je da je oko 40 miliona doza kojima je istekao rok trajanja bilo uništeno u julu 2010. godine, po okončanju pandemije H1N1.
Doktor Branimir Nestorović, u gostovanju u emisiji “Uranak” na K1 televiziji 29. marta 2022. godine, govoreći o četvrtoj buster dozi vakcine protiv kovida 19, izjavio je da se “buster doze vakcina protiv kovida proizvode kako se postojeće zalihe vakcina ne bi bacile”.
Tvrdnju je “potkrepio” rekavši da nije neobično da se vakcine prerađuju jer se to navodno već desilo sa viškom doza vakcina protiv svinjskog gripa.
“Kada je bio svinjski grip, ostalo je preko 100 miliona doza vakcina i onda su te vakcine prerađene za sezonski grip.”
Pitanje voditeljke: Kako su prerađene?
“Pa dodaš još jednu samo, još jedan onaj, pošto tri ima, ona tipa u vakcini za grip, ti dodaš još jedan...”
Njegove reči sada citiraju brojni korisnici Fejsbuka u svojim daljim interpretacijama.
“kako se postojece vakcine doradjuju da se ne bi bacile, koliko posto bolesnih u bolnicama je vakcinisano?????”
Međutim, netačno je da se buster doze proizvode da se postojeće neiskorišćene doze vakcina ne bi bacile.
Za neke bolesti, potrebno je više od jedne injekcije da bismo izgradili jak imunitet, dok za druge zaštita vremenom nestaje, navodi “WebMD”.
Neki virusi se vremenom menjaju ili mutiraju, čineći postojeću vakcinu manje efikasnom.
Za većinu imunizacija, potrebna je još jedna doza nakon početne serije da bismo se bolje zaštitili. Ta dodatna doza vakcine poznata je kao buster doza vakcine.
Šta se desilo sa vakcinama protiv gripa?
Kada je reč o svinjskom gripu, u proleće 2009. naučnici su prepoznali određeni soj virusa gripa poznat kao H1N1, piše ”Mayo Clinic”.
Tokom sezone gripa 2009-10, H1N1 je izazvao respiratornu infekciju kod ljudi koja se obično nazivala svinjski grip.
Pošto se toliko ljudi širom sveta razbolelo, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2009. godine proglasila pandemiju.
Nakon završetka pandemije u avgustu 2010. godine, virus gripa H1N1 postao je jedan od sojeva koji izazivaju sezonski grip.
Svake godine stručnjaci posmatraju sojeve koji će verovatno cirkulisati tokom sledeće sezone gripa i stavljaju ih u vakcinu protiv gripa za sledeću godinu. Upravo to je urađeno u ovom slučaju, navodi se na sajtu immunize.org.
Većina vakcina protiv sezonskog gripa distribuiranih tokom poslednje decenije uključivala je sojeve slične H1N1.
Da je tajming bio bolji, moguće je da je soj H1N1 iz 2009. mogao biti uključen u vakcinu protiv sezonskog gripa 2009-2010, navodi immunize.org.
Prvog jula 2010. godine AP je izvestio da će neverovatnih 40 miliona doza vakcina protiv svinjskog gripa, kojima je u sredu 30. juna istekao rok trajanja, biti uništeno. To je, kako se navodi, tada bio “rekordan gubitak vakcina protiv gripa ikada zabeležen”.
Naime, svakog proleća, proizvođači i kupci se upuštaju u neku vrstu igre pogađanja, procenjujući koliko će ljudi izaći na godišnje vakcinacije protiv sezonskog gripa na jesen, piše “NPR”.
Kada ima ostataka, postoje jednostavne procedure za odlaganje – spaliti ih ili zakopati na deponiju, prema državnim propisima.
“Naše odluke u vezi sa proizvodnjom vakcine bile su u skladu sa postojećom pretnjom u vreme kada su takve odluke donete“, rekao je portparol iz Ministarstva zdravlja USA Bil Hol.
Kako je objasnio, “iako je bilo mnogo doza vakcina koje su ostale neiskorišćene, bilo je mnogo prikladnije da se pripremimo za najgori scenario nego da imamo premalo doza”.
Vakcine kojima je istekao rok trajanja ne smeju da se koriste, čak ni ako je rok istekao za samo jedan dan, navodi immunize.org.
***
Neiskorišćene vakcine kojima je prošao rok trajanja u Srbiji deklarišu se kao medicinski, odnosno farmaceutski otpad.
Upravljanje farmaceutskim otpadom u Republici Srbiji regulisano je određenim propisima među kojima su najvažniji Zakon o upravljanju otpadom i Pravilnik o upravljaju medicinskim otpadom.
Primera radi, u Srbiji je krajem 2010. godine Novartisovim vakcinama protiv gripa AH1N1 istekao rok trajanja. Bilo je utrošeno svega 200.000 doza, a preostalo oko 600.000 neutrošenih vakcina, izvestio je tada RTS.
Prema rečima zvaničnika, ostaci neupotrebljivih vakcina bili su tretirani „kao i svaki drugi neupotrebljen lek ili vakcina, odnosno kao farmaceutski otpad kome je istekao rok važenja“.
Naslovna fotografija: Canva
