Nije Turska podnela tužbu protiv Netanjahua, već troje turskih državljana
Da li je — kako tvrde lokalni mediji i viralne objave na društvenim mrežama — republika Turska podnela tužbu protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua? Ne — tužbu protiv Netanjahua podnelo je troje turskih državljana, ne i država Turska.
Društvenim mrežama ovih dana kruži skenirani dokument na turskom jeziku za koji se tvrdi da predstavlja dokaz da je Međunarodnom krivičnom sudu podneta tužba protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Tužbu je, navodno, podnela država Turska optužujući Netanjahua za genocid u Gazi.
U isto vreme, Informer, Sputnik Srbija, RT Balkan, 24 Sedam, Srbin info, istu informaciju o tužbi protiv Natanjahua, prenose kao „udarnu” vest.
Pretragom ključnih reči na turskom jeziku, ali i obrnutom pretragom fotografija, dolazimo do zaključka da je skenirani dokument autentičan, ali kontekstualno neadekvatno preveden, te je u medijima i na društvenim mrežama poslužio kao „dokaz” da je pomenutu tužbu podnela Turska kao republika.
Istina je, pak, da je tužbu podneo bivši poslanik turske Partije pravde i razvoja, Metin Kulunk. Dokument koji kruži mrežama je prvi objavio upravo Kulunk na svom Instagram profilu.
View this post on Instagram
Ovu tužbu, sa zahtevom da se ona dostavi Međunarodnom krivičnom sudu su Glavnom tužilaštvu u Istanbulu, pored Kulunka, potpisali su i advokati Mukahit Birinci i Burak Bekiroglu.
U aktu koju su Kulunk, Birinci i Bekiroglu podneli Glavnom javnom tužilaštvu u Istanbulu za upućivanje Međunarodnom krivičnom sudu, Netanjahu se tereti da je pred očima svetske javnosti počinio ratne zločine, zločin genocida i zločin protiv čovečnosti, „kako bi ostvario zamišljenu mapu cionističke strukture”, prenosi turska agencija Anadolija.
„Prilikom činjenja ovih zločina izraelski premijer Benjamin Netanjahu se ne ustručava da koristi oružje zabranjeno međunarodnim pravnim tekovinama”, navodi se u tužbi.
Dakle, tužbu su podnele tri osobe u svojstvu građana, ne i Turska kako se to navodi u spornim objavama. Radi se, štaviše, o činjenici koju je moguće potvrditi upravo i na osnovu viralnog skrinšota skenirane verzije tužbe.
Dodatno, kako Turska nije ratifikovala Rimski statut kojim se uspostavljen Međunarodni krivični sud u Hagu, ne postoji mogućnost da tursko Ministarstvo pravde uputi zvaničnu tužbu ovoj instituciji.
