Nijedan od 37 kandidata ubijenih u Meksiku nije bio kandidat za predsednika

• Korisnici društvenih mreža dele tvrdnje da je u Meksiku ubijeno 37 predsedničkih kandidata na poslednjim izborima u ovoj zemlji.
• Činjenica je da je tokom ovogodišnjih izbora u Meksiku počinjeno na desetine ubistava političkih kandidata i kandidatkinja. Međutim, kandidati koji su ubijeni tokom izbornog ciklusa 2024. u Meksiku nisu bili kandidati za predsednika.
• Nijedan kandidat za predsednika Meksika nije ubijen tokom ovogodišnje kampanje.
• Objave na mrežama ocenili smo kao obmanjujuće.

U viralnim objavama na društvenim mrežama navodi se da je “Meksiko imao 37 ubijenih predsedničkih kandidata na poslednjim izborima”, te da je “krajnji rezultat jevrejska predsednica u 99,99 odsto katoličkoj zemlji”.

Činjenica je da je tokom ovogodišnjih izbora u Meksiku počinjeno na desetine ubistava političkih kandidata i kandidatkinja. Međutim, kandidati koji su ubijeni tokom izbornog ciklusa 2024. u Meksiku nisu bili kandidati za predsednika. Nijedan kandidat za predsednika Meksika nije ubijen tokom ovogodišnje izborne kampanje.

Dezinformacija se raširila nakon što su mediji preneli podatak da je do kraja maja ove godine broj ubistava kandidata tokom izbora u Meksiku porastao na 37.

“Rojters” i “Al Džazira” preneli su podatke nestranačke konsultantske organizacije iz Meksika “Integralia”, koja je tokom trajanja izborne kampanje u Meksiku pratila političko nasilje i redovno objavljivala statističke izveštaje. 

Međutim, u pomenutim medijskim izveštajima, niti u izveštajima “Integralie”, se ne pominje da je reč o “37 predsedničkih kandidata”.

Iz organizacije je za “USA Today” i “Lead Stories” potvrđeno da nijedan kandidat za predsednika Meksika nije ubijen tokom ovogodišnje izborne kampanje.

Kako su naveli iz “Integralie”, pak, bilo je više od tri desetine kandidata za druge funkcije koji su ubijeni tokom kampanje.

Paulina Kreuheras, zamenica direktora “Integralie”, rekla je za “USA Today” da je organizacija zabeležila “39 ubistava političkih kandidata, ili kandidata koji žele da se kandiduju, između septembra 2023. godine i 2. juna ove godine” (izbornog dana u Meksiku).

“Većina žrtava bili su kandidati za opštinske ili državne funkcije”, navela je Kreuheras.

U “Konačnom izveštaju i političkom nasilju” koji je “Integralia” objavila 8. jula ove godine, navodi se: 

“Izborni proces 2023-2024 bio je najnasilniji u modernoj istoriji: od septembra 2023. do dana izbora, Integralia Consultores dokumentovala je 889 žrtava nasilja politike, uključujući ubistvo 39 kandidata. Broj žrtava političkog nasilja povećan je za 197,3 odsto u odnosu na 2021. godinu i za 132.7 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Organizovani kriminal učinio je da mnoge opštine ojačaju svoje mreže nekažnjivosti: 75 odsto napada protiv kandidata bili su koncentrisani na opštinski nivo. Isto tako, 92 odsto ubijenih kandidata tražilo je na izborima poziciju na tom nivou vlasti, uglavnom u okviru predsedništva. Podaci sugerišu da je političko nasilje bilo odlučujući faktor u nekim rezultatima lokalnih izbora.”

Kada je reč o navodnom podatku iz viralnih objava da je “udeo katolika u Meksiku 99,99 odsto” — ni to nije tačno. 

U izveštaju vlade Sjedinjenih Država o međunarodnoj verskoj slobodi iz 2022. godine, navodi se da, prema poslednjem popisu meksičke vlade iz 2020. godine, “otprilike 78 odsto stanovništva izjasnilo da je rimokatoličke veroispovesti”.

Takođe, nema dokaza da su nasilni događaji tokom ovogodišnje izborne kampanje u Meksiku povezani sa izborom Klaudije Šejnbaum za predsednicu Meksika.

“InSight Crime”, novinska kuća i analitički centar fokusiran na organizovani kriminal u Americi, navodi da stručnjaci u Meksiku veruju da je “veliki deo nasilja izazvan od strane organizovanih kriminalnih grupa koje pokušavaju da održe kontrolu ili utiču na lokalne izbore”.

“Rojters” je, takođe, izvestio da su analitičari ukazali da “mešavina moćnih narko kartela i često korumpiranih lokalnih vlasti u Meksiku doprinosi opasnostima sa kojima se suočavaju kandidati”.

“Integralia” je u izveštaju o političkom nasilju istakla da “kriminalne grupe vrše političko-izborno nasilje kako bi im nove vlade bile na usluzi i kako bi pojačavali svoju kontrolu nad lokalnim teritorijama”, te ukazala da bi nova predsednica Klaudija Šejnbaum, kroz sprovođenje odgovarajuće nacionalne politike, mogla da se suprotstavi teritorijalnoj kontroli kriminala kroz “poništenje društvenih osnova za kriminal, neutralizaciju generatora nasilja i razbijanje nelegalnih tržišta.” 

***

Opšti i lokalni izbori u Meksiku održani su 2. juna 2024. godine. Birači su izabrali novu predsednicu Klaudiju Šejnbaum na šestogodišnji mandat, 500 članova Predstavničkog doma i 128 članova Senata.

U ovogodišnjoj predsedničkoj trci u Meksiku učestvovala su tri kandidata/kandidatkinje – Šejnbaum ispred levičarske partije “Movimiento Regeneración Nacional” (Morena), Sočitl Galvez ispred koalicije “Fuerza y Corazón por México” i Horhe Alvarez Majnez ispred građanskog pokreta “Movimiento Ciudadano”. 

Šejnbaum, je prema preliminarnim izbornim rezultatima koje je objavio Nacionalni izborni institut Meksika (INE), osvojila 59 odsto glasova, dok je Galvez osvojila 28 odsto, a Majnez 10 odsto, prenosi “Al Džazira”.

Klaudija Šejnbaum, meksička političarka i inženjerka životne sredine, prva je žena i prva Jevrejka izabrana na funkciju predsednice Meksika, navodi onlajn enciklopedija “Britannica”.

Prethodno je obavljala funkciju gradonačelnice Meksiko Sitija (2018–2023). Šejnbaum je takođe poznata po svojim naučnim istraživanjima i zagovaranju politike o pitanjima energetske efikasnosti, održivosti i životne sredine.

Bila je među naučnicima i kreatorima politika koji su podelili Nobelovu nagradu za mir 2007. za svoj rad na Međuvladinom panelu Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC).