Nova AI fotografija papa Franje kruži na mrežama
Nema dokaza da je viralna fotografije papa Franje sa zlatnim polugama u crkvi autentična.
- Na društvenim mrežama deli se fotografija koja prikazuje papa Franju u crkvi sa izloženim zlatnim polugama.
- Digitalni alati za detekciju sadržaja koje je generisala veštačka inteligencija pokazali su da je fotografija najverovatnije delo AI. Na slici su, takođe, primetna zamućenja na pojedinim mestima, karakteristična za fotografije generisane pomoću AI. Viralnu fotografiju pape nije objavio nijedan zvaničan kanal Svete stolice, kao ni kredibilni mediji.
- Objave fotografije na društvenim mrežama ocenili smo kao sadržaj kreiran pomoću veštačke inteligencije (AI).
Na novoj viralnoj fotografiji poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja prikazan je kako navodno dodiruje zlatne poluge izložene u crkvi, dok oko njega stoje ljudi u crnim odelima. Najraniju objavu sporne fotografije na domaćem govornom području pronašli smo na Telegram kanalu Dejana Berića, koji trenutno broji preko 110.800 članova. Fotografija se deli uz tvrdnju da „bogatstvo koje je Vatikan prikupio potiče i od plaćanja indulgencija”.
„Katolička crkva je u srednjem veku prodavala indulgencije, bila je to plata za sadašnje i buduće grehe, plaćala se i za odstranjivanje duša od poroka, a što se više plaćalo, duše su brže izlazile iz čišćenja. Čistilište je srednjovekovna doktrina koju je papa izmislio da bi uplašio lakoverne i sujeverne mase. I tako prodajte više popustljivosti i tako odvojite duše iz čistilišta. Katolička crkva je tvrdila: ‘Onog trenutka kada su novčići zazvonili, kada bi pali na dno svog sefa, duša za koju je plaćen pobegla bi od poroka i otišla u raj’ (Vidi Hagenbah, Istorija reformacije 1:96). To je bio jedan od razloga za pojavu protestantske reformacije. Jedan od smrtonosnih udaraca zadatih papstvu bila je pojava protestantske reformacije u 16. veku. Martin Luter je uklesao 95 teza na vrata crkve zamka Vitenberg u Nemačkoj (1517), odbacujući laži indulgencija i čistilišta, dogmu o papskoj nepogrešivosti, pošto je Katolička crkva profitirala od neznanja ljudi”, navodi se u viralnim objavama na mrežama.
Nema dokaza da je fotografija papa Franje sa zlatnim polugama autentična. Digitalni alati za detekciju sadržaja koje je generisala veštačka inteligencija pokazali su da je fotografija najverovatnije delo AI. Na slici su, takođe, primetna zamućenja na pojedinim mestima, karakteristična za fotografije generisane pomoću AI. Spornu fotografiju pape nije objavio nijedan zvaničan kanal Svete stolice, niti smo je pronašli u izveštajima kredibilnih medija.
Analaza viralne fotografije pape u aplikacijama za detekciju sadržaja generisanog pomoću AI – Hive moderation i Sight engine – pokazala je da je fotografija najverovatnije kreirana uz pomoć softvera koji koristi veštačku inteligenciju (AI).
Takođe, analizom detalja na viralnoj fotografiji primećujemo karakteristične znakove da je reč o sadržaju koji je generisala veštačka inteligencija – papine šake i prsti na slici su zamućeni i čudno izgledaju, dok se glava čoveka u odelu u pozadini (sa desne strane) gotovo stopila za zidom iza njega.
Obrnuta pretraga viralne fotografije nije uputila na kredibilne izvore fotografije.
Međutim, uputila je na analizu „AFP”-a o dezinformaciji o navodnoj zapleni zlatnih poluga iz podzemnog sefa u Vatikanu, pri čemu su kao dokaz bile iskorišćene fotografije zlatnih poluga iz trezora u Banci Engleske.
***
Papa Franja je u junu na ovogodišnjem samitu grupe sedam (G7) upozorio na opasnost od veštačke inteligencije, pozivajući vođe bogatih svetskih demokratija da u dijalogu u prvi plan stave upotrebu veštačke inteligencije, istakavši da tako moćna tehnologija „rizikuje da pretvori ljudske odnose u obične algoritme”, izvestio je „N1”.
Poglavar Rimokatoličke crkve više puta se našao na meti korisnika softvera veštačke inteligencije koji su generisali fotografije sa njegovim likom.
„Budući da je papa Franja 10 godina na mestu poglavara Katoličke crkve, prepoznatljiv je širom sveta. Na njega se gleda kao na pristupačnijeg vođu u odnosu na njegovog prethodnika, papu Benedikta XVI. Kada se to ukombinuje sa iznenadnim naletom interesovanja za nove AI alate, papa Franja – koji se u stvarnom životu često projavljuje u formalnim okruženjima – postao je stalni izbor kreatora koji ga smeštaju u najnepogodnije scenarije”, navodi „The New York Times”.
***
Indulgencija je karakterističan termin nastao u okviru „pokajničkog sistema” zapadne srednjovekovne i Rimokatoličke crkve, koji je davao potpuno ili delimično „oproštenje kazne za greh”, navodi onlajn enciklopedija „Britannica”.
Ovaj veoma komplikovan teološki sistem, koji je bio uokviren kao sredstvo namenjeno da pomogne ljudima da ostvare „večno spasenje”, lako je podlegao nerazumevanju i zloupotrebi već u 13. veku.
Tim povodom, Tridentski sabor uveo je ozbiljne reforme u praksi davanja indulgencija i, zbog prethodnih zloupotreba, 1567. godine papa Pije V je ukinuo sva davanja oprosta koja su uključivala bilo kakve naknade ili druge finansijske transakcije, navodi se na veb stranici „Catholic Answers”.
Martin Luter, nemački teolog i verski reformator, bio je katalizator protestantske reformacije u 16. veku. „Svojim rečima i delima, Luter je pokrenuo pokret koji je preformulisao određena osnovna načela hrišćanskog verovanja što je rezultiralo podelom zapadnog hrišćanstva između rimokatolicizma i novih protestantskih tradicija. Luter je jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji hrišćanstva”, navodi „Britannica”.
Martin Luter je 1517. godine zakucao svojih 95 teza na vrata crkve u Vitenbergu kako bi osudio prodaju indulgencija i pozvao crkvene vođe na javnu debatu. „Ovo je bio proračunat javni protest. Trebalo je da dramatizuje patnju marginalizovanih na način koji moćni nisu mogli da ignorišu”, piše „The Washington Post”.
