Nova manipulacija na mrežama – deli se lista „otrova” kojima nas zaprašuju kao komarce
Na društvenim mrežama su se proširile objave sa obmanjujućom tvrdnjom, bliskoj teoriji zavera o kemtrejlsima - da nas, sa neba, „zaprašuju otrovima kao komarce”. Dok se po internetu naširoko dele liste „otrova” koje zapravo sadrže niz manipulacija, činjenica jeste da je vazduh zagađen. „Zagađenje pogubno utiče na naše zdravlje i procene su da u Srbiji zbog zagađenog vazduha umre između 12.000 i 15.000 ljudi godišnje. Još detaljnije analize pokazuju da taj broj može da ide i do čak 18.000 prevremenih smrti zbog zagađenog vazduha”, kaže za Istinomer dr Vladimir Đurđević, redovni profesor Fizičkog fakuleta.
- Na mrežama se dele različiti tipovi objava u kojima se nalazi lista sa otrovima, kojima nas, navodno, zaprašuju sa neba.
- Lista „otrova” sadrži zapravo bakterije, gljivice i druge hemijska jedinjenja koja se već nalaze u prirodi. A spominju se i kemtrejlsi, jedna od najupornijih teorija zavere. Kako kažu i naši sagovornici sa Hemijskog i Fizičkog fakulteta – ono što vidimo na nebu su kontrejlsi (contrails), odnosno tragovi aviona.
- Navode u objavama ocenjujemo kao netačne i obmanjujuće.
Na društvenim mrežama su iznova aktuelne teorije zavere o kemtrejlsima, dezinformacije kojima se često pridružuju brojne neistinite tvrdnje, kao što je slučaj i sa najnovijom listom „otrova”.
Mrežama se dele tekstualne objave sa izlistanim „otrovima kojima nas trenutno zaprašuju kao komarce”. Ista ta lista deli se i uz fotografiju Mardžori Tejlor Grin iz američkog Kongresa, sa tvrdnjom da je zatražila „ukidanje kemtrejls programa”, kao i uz montažu dva različita snimka aviona koji ispuštaju tečnost (o tome su detaljno pisali novinari AFP Činjenice).
Pretragom na Fejsbuku i obrnutom pretragom fotografija na Guglu našli smo na desetine objava u kojima se spominju otrovi – u periodu od januara 2023. godine pa sve do aprila ove godine.
Sem objava na Fejsbuku, ove manipulacije smo pronašli i u javnim objavama na brojnim profilima na TikToku, mreži X i Instragramu.
U svim objavama izlistani su navodni otrovi „kojima nas zaprašuju”: pseudomonas aeruginosa, pseudomonas fluorescens, serratia marcescens, mycoplasma, streptomyces i druge gljive, neke vrste kvasca, određene bakterije, barijeve soli, aluminijum, etilen-dibromid.
Pseudomonas aeruginosa jeste bakterija, a pored upale pluća, može da izazove endokarditis, infekcije urinarnog trakta, rane, očiju, ušiju, rana, kože i muskulatornog sistema. Kako se navodi u Američkoj nacionalnoj medicinskoj biblioteci, ova bakterija se nalazi u prirodi, tačnije i u zemlji, vodi i vegetaciji, a može se naći i na koži, u grlu i stolici zdravih osoba. Pseudomonas fluorescens se ne smatra bakterijskim patogenom kod ljudi, međutim, ima sposobnost da raste i razvija se u telu domaćina (sisara).
Pseudomonas fluorescens je proučavana zbog uloge koju ima u zemljištu i rizosferi (deo zemljišta oko korena biljke na koji direktno utiču sekrecije korena i pridruženi mikroorganizmi).
Kako se navodi na sajtu američke nacionalne medicinske biblioteke, „P. fluorescens je manje virulentna od P. aeruginosa, ali može izazvati bakterijemiju putem transfuzije kada je krv kontaminirana ili upotrebom kontaminirane medicinske opreme za infuziju”. Serratia marcescens je oportunistički bolnički patogen, koji, ukoliko je imunski sistem zdrav, obično ne uzrokuju bolesti. Tarofitan je (živi u vodi i zemlji) organizam i često se koristio kao biološki marker zbog svojih lako prepoznatljivih crvenih kolonija. U studiji koja se spominje u viralnim objavama, došli su do zaključka da ovaj organizam ne izaziva teška oboljenja, ali može da proizvede infekciju kada je u kontaktu sa domaćinom kome je zdravlje ugroženo.
Mycoplasma fermentans je „umešan u bolesti ljudi pošto je izolovan iz zglobova pacijenata sa leukemijom ili reumatoidnim artritisom”. Mycoplasma fermentans incognitus „soj je identifikovan u tkivima pacijenata sa i bez AIDS-a. Smatra se da izaziva i respiratorne i sistemske bolesti kod nekih pojedinaca”. Što se tiče „Golf sindroma” koji se spominje u vezi sa ovim sojem mikoplazme, trenutno ne postoji dovoljno seroloških dokaza koji bi doveli u vezu mycoplasma fermentans i razvoj tzv. Golf sindroma.
O ostalim otrovima sa liste, za Istinomer govori dr Konstantin Ilijević, docent sa Hemijskog fakulteta.
„Gljive su svuda oko nas. Kvasac je oblik gljive, a hleb, pivo i vino su na bazi gljiva, stoga činjenica da nas zaprašuju kvascem nema smisla. Sledeće su barijeve soli, od elementa barijuma koji je zemno-alkalni metal kao kalcijum i magnezijum, prisutan je u zemljištu i životnoj sredini. Slično tome, aluminijum je metal koji je treći element po zastupljenosti u zemljinoj kori, inače ga unosimo pošto ga ima u prašini i zemljištu, stoga ‘zaprašivanje’ aluminijum takođe nema smisla. Poslednji na listi je Etilen-dibromid, koji jeste aditiv za gorivo. Dodavao se olovnom benzinu da olovo ne bi ostajalo u motoru nego da bi isparilo kada sagori. Ovo ne bi trebalo da se koristi, barem ne u meri kada se koristio olovni benzin u Srbiji, a 2010. godine smo prestali da ga koristimo”, objašnjava Ilijević.
Što se tiče Alchajmera i nivoa aluminijuma — viši nivo aluminijuma jeste pronađen kod pojedinih ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti, međutim, ne kod svih obolelih, pokazuju istraživanja. Zvanično, naučnici nisu još sigurni da li izloženost aluminijumu utiče na razvoj Alchajmerove bolesti, pošto grupa ljudi koja je bila izložena visokim nivoima aluminijuma nisu imali povećan rizik od razvitka Alchajmerove bolesti.
Dakle, navedena imena iz liste navodnih otrova se mogu naći u prirodi, u vodi, zemlji i vegetaciji i ne smatraju se izričitim otrovima kako se u viralnim objavama navodi. Pojedine bakterije sa liste se koriste i u medicini, dok druge svakodnevno unosimo kako se nalaze u namirnicama poput hleba, ali i vina i piva.
Uz spomenutu listu deli se i slika Mardžori Tejlor Grin i tvrdnja da je „pozvala na ukidanje kemtrejl programa”.
Mardžori Tejlor Grin dolazi iz republikanske partije i često iznosi teorije zavere, poput toga da se napad na kule bliznakinje nije desio ili da postoje „jevrejski svemirski laseri”, a bilo je i drugih primera.
O tome da tvrdnje o kemtrejlsima nisu istina Istinomer je pisao u više navrata – ono što se vidi na nebu su kontrejlsi (contrails) odnosno tragovi aviona.
U vezi sa „otrovima kojima nas zaprašuju” razgovarali smo i sa profesorom dr Vladimirom Đurđevićem sa Fizičkog fakuleta. Đurđević je izričit – tragovi koji ostavljaju avioni nisu otrovni, već je u pitanju vodena para.
„Tragovi aviona nisu otrovni. Radi se o kondenzacionim tragovima, odnosno kondenzatima vode, kojih uvek ima u atmosferi u vidu vodene pare. Tragovi koji se vide su kondenzovana vodena para, a voda nije otrovna”, kaže Đurđević.
Sa ovim tvrdnjama slaže se i naš sagovornik Konstantin Ilijević:
„Na osnovu mojih iskustava sa teorijama zavere, one sadrže neko zrno istine, odnosno deo informacije je tačan, a onda teoretičari zavera nadograde priču tako da se dobije neistina, a često i obmanjujuće tvrdnje. Tako je i na primeru kemtrejlsa. Prirodan je fenomen da ako se izbaci vodena para negde gde je niska temperatura, što je slučaj u višim slojevima atmosfere, da će se dobiti kondenzacija, odnosno tragovi aviona. U zavisnosti od vlage, temperature, vetra nekad su tragovi vidljiviji, a nekad i nisu toliko”.
Šta je zapravo štetno u vazduhu?
„Najveći zagađivači vazduha u Srbiji su energetika i industrija, individualno grejanje, uključujući i grejanje javnih institucija, saobraćaj, poljoprivreda i otpad. Zagađenje pogubno utiče na naše zdravlje i procene su da u Srbiji zbog zagađenog vazduha umre između 12.000 i 15.000 ljudi godišnje. Još detaljnije analize pokazuju da taj broj može da ide i do čak 18.000 prevremenih smrti zbog zagađenog vazduha. Grubo, jedna četvrtina tih smrti su posledica zagađenja koje dolazi iz termo-elektrana (energetike) i industrije”, objašnjava profesor Đurđević.
Docent Konstantin Ilijević sa Hemijskog fakulteta, koji se bavi životnom sredinom, takođe je kao problem istakao stvarna zagađenja kojima su ljudi izloženi.
„Kao neko ko se bavi životnom sredinom mogu da kažem da stvarno postoji opasnost po ljudsko zdravlje zbog toga šta ljudi udišu. To su PM čestice koje su kod nas naročito pristune jer ne vodimo računa o kvalitetu vazduha i prelazimo granice koje je Svetska zdravstvena organizacija propisala. Sagorevamo puno uglja što u elektranama, što u kućnim ložištima. PM čestice često u sebi imaju značajne količine toksičnih i kancerogenih elemenata i jedinjenja, a dodatno mogu da budu nosač za različite druge opasne supstance koje se adsorbuju na površini čestica. Svi zajedno mogu prodreti duboko u pluća, a najsitnije čestice mogu dospeti čak i u krvotok”, zaključuje Ilijević.
***
U vezi sa istim „otrovima”, ova dezinformacija se delila i uz autentične snimke koji su korišćeni uz obmanjujuć kontekst, a o kojoj su pisali novinari iz redakcije AFP Činjenice. U objavi koju je videlo više od milion ljudi zapravo se nalazi montaža dva snimka — jedan koji prikazuje vežbu gašenja požara i drugi koji prikazuje ubacivanje rezerovara sa vodom u avion.
Dakle, ne zaprašuju nas iz aviona „kao komarce”, kako se tvrdi u manipulativnim objavama o kemtrejlsima, već su u pitanju kontrejlsi – tragovi aviona (vodena para).
Lista iz objava na mrežama zapravo sadrži bakterije, gljive i hemijske elemente koji se mogu naći u vodi, zemljištu, vegetaciji, a neke i u bolničkim uslovima. Najveći zagađivači vazduha u Srbiji su energetika i industrija, individualno grejanje, uključujući i grejanje javnih institucija, saobraćaj, poljoprivreda i otpad.
