Operacija promene pola i mentalno zdravlje – kako Nulta tačka manipuliše istraživanjem
Portal Nulta tačka je objavio tekst prenoseći podatke istraživanja koje navodno dokazuje da operacija promene pola utiče na povećanje suicidalnih misli. Reč je o manipulaciji.
- Neki od bitnih delova istraživanja su izostavljeni pa se gubi bitan deo zaključaka.
- Nulta tačka “citira” podatke kao da se radi o povećanju nastanka mentalnih bolesti pre i posle operacije, dok se zapravo radi o poređenju dve grupe transrodnih osoba koje su izvršile operaciju usklađivanja pola i onih koje nisu. Zbog toga tvrdju koju portal izdvaja nije ni moguće dobiti iz istraživanja jer se ne zna ranije mentalno stanje osobe.
- Navedeni članak na koji se pozivaju je objavljen na sajtu Oxford Akademic, ali nije sproveden od strane Oxford Univerziteta.
- Istraživanje se koristi kao pokazatelj štetnosti operacija usklađivanja pola, što se ne može videti u samom istraživanju kao zaključak. U originalnom istraživanju se navodi da je neophodna bolja postoperativna nega mentalnog zdravlja.
- Tvrdnje sa portala Nulta tačka predstavljaju manipulaciju činjenicama.
Na sajtu Nulta tačka se pojavio tekst “Studija sa Oksforda: Operacije promene pola povećavaju rizik od suicidalnih misli” za koji se tvrdi da je zasnovan na istraživanju koje je objavljeno u časopisu Oxford Academic Journal of Sexual Medicine, a na temu povećanog broja nastanka mentalnih bolesti kod osoba koje su prošle kroz operaciju promene pola.
Originalno istraživanje kao zaključak ističe – iako operacija afirmacije roda ima koristi u afirmaciji rodnog identiteta, ona je povezana sa povećanim rizikom od mentalnih zdravstvenih problema, što naglašava potrebu za kontinuiranom, rodno osetljivom mentalnom zdravstvenom podrškom za transrodne osobe nakon operacije.
Ovaj deo istraživanja u tekstu na sajtu Nulte tačke je izostavljen tako da se gubi poruka istraživača da je neophodna bolja postoperativna nega, kao i podrška u mentalnom zdravlju.
Umesto toga oni navode:
„Tokom godina, zagovornici su tvrdili da su ove procedure ključni korak ka stabilizaciji mentalnog zdravlja za osobe koje pate od rodne disforije. Prethodno režim u SAD-u je čak tvrdio da blokiranje puberteta, uklanjanje genitalija ili dodavanje lažnih genitalija predstavlja neophodnu meru za očuvanje mentalnog zdravlja ljudi, uključujući decu, i sprečavanje samoubistava.“
Ovakvo tumačenje daje potpuno drugu sliku o operacijama usklađivanja pola.
U originalnom članku se, pak, govori o povećanom broju mentalnih izazova (anksioznost, depresija) sa kojima se suočavaju osobe koje su prošle kroz operaciju promene pola.
Podaci o njihovom mentalnom stanju porede se sa podacima mentalnog stanja transeksualnih osoba koje nisu prošle koroz proces promene pola.
Kao rezultat istraživanja “Examining gender-specific mental health risks after gender-affirming surgery: a national database study” navodi se:
“Od 107,583 pacijenta, uparene kohorte su pokazale da su osobe koje su prošle operaciju imale značajno veći rizik od depresije, anksioznosti, suicidalnih misli i poremećaja upotrebe supstanci u poređenju sa onima koji nisu imali operaciju.
Muškarci sa operacijom su pokazali veću prevalencu depresije i anksioznosti. Žene su pokazale slične trendove, sa povišenom depresijom i anksioznošću. Osobe koje su prošle feminizaciju su pokazale posebno visok rizik od depresije i poremećaja upotrebe supstanci.“
Međutim u tekstu koji prenosi Nulta tačka ovaj podatak se navodi kao stanje koje se dešava pre i posle operacije pola.
Bitno je, dakle, razumeti da su ovo dve različite grupe ljudi, a ne isti ljudi pre i posle polne tranzicije.
U tekstu Nulte tačke se takođe ističe i da „analiza otkriva znatno povećan rizik od mentalnih poremećaja – uključujući depresiju, anksioznost, suicidalne misli i poremećaj upotrebe supstanci – nakon operacije kod osoba sa prethodnom dijagnozom rodne disforije.“
Pomenuti članak “Examining gender-specific mental health risks after gender-affirming surgery: a national database study” koji se našao na Oxford Academic naveden je kao „studija sa Oxforda“ međutim, politika objavljivanja ne podrazumeva istraživanja sprovedena na Oxford univerzitetu već se samo radi o platformi koji ima poveznice sa navedenim univerzitetom.
Istraživanje svakako potvrđuje veći procenat mentalnih izazova u postoperativnom periodu.
U tekstu Nulte tačke se takođe navodi “Ovo izaziva narativ da takozvane „rodno afirmišuće“ operacije univerzalno poboljšavaju mentalno zdravlje smanjenjem rodne disforije. Umesto toga, istraživanje sugeriše da hirurške intervencije ne rešavaju osnovne uzroke psihološkog stresa i da ih u nekim slučajevima mogu čak i pogoršati.”
Tvrdnje na koje se tekst poziva u prvoj navedenoj rečenici zasnovano je na postojećem istraživanju, međutim ovo istraživanje, koje navode, za svega godinu dana je diskreditovano i potvrđeno kao netačno.
Naime, istraživanje sprovedeno 2019. govorilo je o pozitivnom uticaju operacije usklađivanja roda i pola na mentalno stanje osobe, ali je već 2020. potvrđeno da je postavljena loša metodologija i da nema poveznica između operacije promene pola i pozitivnog uticaja na mentalno zdravlje. Celo istraživanje možete pročitati ovde.
***
Dakle, zaključak je da je istraživanje na koje se poziva Nulta tačka sprovedeno u tačno određenim kategorijama ljudi i tačno određenim okvirima i da nalazi do kojih dolaze, a to je povećan rizik od suicidalnih misli i drugih mentalnih izazova kod osoba koje su prošle kroz operaciju usklađivanja pola, su tačni jedino u poredbama sa drugim transrodnim osobama koje nisu prošle kroz operaciju. Takođe istraživanje koje je objavio sajt Oxford Academic nema za cilj da odvrati ljude od operacije usklađivanja pola, već podizanje svesti o neophodnoj podršci u mentalnoj nezi pacijenata koji su prošli kroz operaciju.
