Popularni herbicid ne utiče na pojavu homoseksualnosti i promena pola kod ljudi
Da li jedan od nekada najpopularnijih herbicida može da promeni pol kod ljudi? Ne, teze sa društvenih mreža i Vajber grupa po kojima atrazin hemijski kastrira muškaraca nije istinita. Panika je nastala u zavereničkim krugovima nakon istraživanja iz 2010. u kojem su kandžaste žabe neprekidno izlagane ovo herbicidu. Rezultati studije bili su alarmantni — hermafroditisam i sterilizacija pomenutih gmizavaca. Iako veoma štetan herbicid čija je upotreba u EU zabranjena od 2004, atrazin ne utiče na povećan broj homoseksualnosti kod muškaraca, niti je u stanju da čoveku promeni pol.
Društvenim mrežama i privatnim grupama na Telegramu i Vajberu već neko vreme kruži teza da je herbicid atrazin razlog „sve većem broju feminiziranih muškaraca” i homoseksualnosti. Dezinformatori i teoretičari zavere objašnjavaju da pomenuti herbicid menja pol kod ljudi.
Šta je atrazin?
Atrazin je drugi, globalno najpopularniji i najčešće korišćeni herbicid (posle glifosata). U SAD se prodaja ovog herbicida procenjuje na oko tri stotine miliona dolara godišnje. Uveden 1958. godine, atrazin kompanije Syngenta stiče popularnost među ratarima zbog veoma niske cene i pre svega, efikasnosti suzbijanja širokog spektra korova.
Studija Agencije za zaštitu životne sredine SAD (United States Environmental Protection Agency — EPA) pokazala je da bi bez atrazina, nacionalni prinos kukuruza opao za šest odsto, stvarajući godišnji gubitak od skoro dve milijarde dolara.
Opravdani razlog za brigu je činjenica da se ovaj herbicid vremenom razgrađuje u zemljištu, nakon čega se prenosi u okolne potoke i jezera. Atrazin je jedan od najčešćih zagađivača vode za piće — procenjuje se da je trideset miliona Amerikanaca izloženo količinama te hemikalije u tragovima.
Atrazin je jedan od preparata koji se dugi niz godina široko primenjivao i u Srbiji u zaštiti useva velikih površina, pre svega kukuruza i suncokreta. U arhivi Blica iz 2003. godine pronašli smo podatak da je zbog pojave atrazina u vodi za piće, u leto 2002, stanovnici Dervente i Prnjavora u Republici Srpskoj bili su nedeljama, pa i mesecima, bez vode. Početkom 2000-ih, atrazin je bio potencijalni razlog kontaminacije Dunava i Save, kao i pijaće vode u Beogradu.
Grupa profesorki sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom sadu i Univerziteta EDUCONS u Sremskoj Kamenici su 2010. godine ispitivale podzemne vode u regionu Mačve sa ciljem monitoringa atrazina i njegovih metabolita.
Upravo su se u ovom regionu, za suzbijanje velikog broja korovskih vrsta u kukuruzu, zasadima voćaka i vinove loze primenjivali herbicidi na bazi atrazina u velikoj količini (dva litra po hektaru). Intenzivna primena ovog herbicida dovela je do pojave njegovih ostataka u životnoj sredini, naročito u podzemnim vodama.
Međutim, rezultati istraživanja pokazali su da je od ukupnog broja uzoraka podzemne vode, kod 40 odsto utvrđeno prisustvo ostataka atrazina. Analizom su utvrđene prosečne količine ovog herbicida (0,009mg/dm3), dok su se vrednosti iznad maksimalno dozvoljene količine propisane koje propisuje Evropska Unija (0.1 µg/dm3) utvrđene su samo za dezizorpopil atrazin, metabolit koji predstavlja završni oblik degradacije atrazina.
Evropska unija je 2004. godine povukla dozvole za korištenje atrazina nakon što je ustanovljeno da njegova količina u podzemnim vodama prelazi zakonom uspostavljene granice. Količina atrazina u Srbiji je kontrolisana Pravilnikom o količinama pesticida (…) koji se mogu naći u namirnicama.
U listi svojih proizvoda na našem tržištu, kompanija Syngenta nema herbicide na bazi atrazina.
U SAD-u je upotreba ovog herbicida takođe ograničena i strogo kontrolisana. Na sajtu američkog Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) se navodi da, ljudi mogu biti izloženi atrazinu ukoliko konzumiraju kontaminiranu vodu, vazduh ili obavljaju aktivnosti na zemljištu na kojem je primenjivan ovaj herbicid. Po izveštaju CDC-a, atrazin nije pronađen u većini posmatranih uzoraka namirnica. U malom broju uzoraka, doduše, atrazin je detektovan u tragovima (veoma niskom nivou), što znači da je verovatnoća ljudskog izlaganja ovom herbicidu putem hrane, veoma mala.
Od važnog istraživanja do teorija zavere
Tajron Hejz, američki biolog, je svoj rad o atrazinu objavio u Zborniku Nacionalne akademije nauka (Proceedings of the National Academies of Sciences) 2010. godine. U radu se navodi da je „hermafroditizam kod žaba” izazvan izlaganjem atrazinu u vodi na nivoima trideset puta manjim od onoga što je EPA propisala. Hejz je pretpostavio da bi atrazin takođe mogao biti faktor u opadanju globalne populacije vodozemaca.
Za potrebe istraživanja, 40 afričkih kandžastih žaba su boravile u vodenom rastvoru sa koncentracijom atrazina koji je bio ispod propisane količine u vodi za piće u SAD. Žabe su u tako kontaminiranoj vodi bile neprekidno tri godine. Kao rezultat toga, 30 žaba je hemijski kastrirano i nesposobno za reprodukciju.
Iako su svega četiri tretirane žabe bile otporne na očigledno negativne efekte atrazina, ostalima je „izostalo reproduktivno ponašanje, mužjaci su imali smanjene polne karakteristike, sa niskim brojem spermatozodida i smanjeneg fertiliteta”.
Pretpostavljalo se da je razlog ovakvog alarmantnog sleda okolnosti bila aromataza, protein čiju proizvodnju podstiče atrazin. Aromataza utiče na stvaranje estrogena, uzrokujući vremenom promenu prvobitno muških gonada u jajnike.
„Potpuna feminizacija mužjaka” izloženih atrazinu je u skladu sa dve prethodne studije koje su pokazale da atrazin ima sličan efekat na ribe zebrice i leopard žabe.
Međutim, Hejzovo sporno istraživanje ni u jednom delu ne pominje da se ljudski pol može promeniti usled izlaganja atrazinu.
U tako delikatnim studijama, pravilno tumačenje reči i dobijenih rezultata je od najvišeg značaja te se u studiji iz 2010. pretpostavlja samo da atrazin može biti „endokrini ometač u ljudskim ćelijskim linijama”.
Dakle, iako potencijalno štetan i u ovom delu, atrazin ne menja pol kod ljudi, niti je razlog pojave homoseksualnosti kod muškaraca.
Istraživanje iz 1997. godine u kojem je učestvovalo blizu dve hiljade parova sa kanadskih farmi na kojima se koristi atrazin pokazalo je da su trudnice imale povećan rizik od prevremenog porođaja. Jedan od zaključaka ovog istraživanja je da su farmeri izloženi velikom broju raznih herbicida i pesticida, te se atrazin ne može okarakterisati kao jedini i direktan uzročnik prevremenih porođaja.
EPA je je krajem oktobra 2022. godine objavila konačnu procenu ekološkog rizika atrazina u kojoj se takođe ne navodi zabrinost zbog promene pola kod ljudi.
Dramatični rezultati Hejzovog istraživanja na žabama, ipak, bili su dovoljni da teoretičari zevere, poput Aleksa Džonsa i portala InfoWars, pokrenu tezu da američka vlada stavlja atrazin u pijaću vodi kako bi povećala broj homoseksualaca. Od tada, ova teorija zavere, bez osnova i dokaza, opstaje u online zavereničkim krugovima.
Ovom temom su se bavile i kolege iz redakcije Raskrinkavanje.ba.
Naslovna fotografija: Canva
