Potonuće Titanika nije orkestrirano i nema veze sa Federalnim rezervama SAD

• Na Fejsbuku se deli snimak sa TikTok-a u kojem se iznosi tvrdnja da je Titanik namerno potopio njegov vlasnik Džej Pi Morgan, jer su u njemu boravila tri moćna čoveka koji su se protivili njegovoj ideji za centralizovani bankarski sistem, odnosno: Federalne rezerve SAD.
• Nema dokaza da je Morgan orkestrirao nesreću, niti da su tadašnji istaknuti biznismeni bili protiv njegovih ideja centralizovanog bankarstva.
• Objave na Fejsbuku ocenili smo kao obmanjujuće jer su neproverive.

Jedna od brojnih teorija zavere o potonuću Titanika oživela je ponovo na društvenim mrežama, nedugo nakon što je podmornica Titan kompanije „OceanGate” pretrpela „katastrofalnu imploziju”, usmrtivši momentalno svih pet članove posade u brodu.

U spornom videu koji se deli na Fejsbuku tvrdi se da je „vlasnik Titanika Džej Pi Morgan imao motiv da potopi Titanik jer su u njemu boravila tri moćna čoveka koji su se protivili njegovoj ideji za centralizovani bankarski sistem, odnosno: Federalne rezerve SAD”.

Iako je tačno da je Morgan bio vlasnik Titanika i da nije plovio na kobnom putovanju, nema dokaza koji bi sugerisali da je namerno propustio putovanje jer je znao da će brod potonuti. Istoričari su raspravljali o nekoliko razloga da Morgan otkaže svoje putovanje, ali nijedan nije povezan sa Federalnim rezervama.

*Federalne rezerve su centralna banka Sjedinjenih Država koja formuliše i vodi kreditnu i monetarnu politiku. Smatra se najmoćnijom ekonomskom institucijom u SAD. Centralizovani bankarski sistem uspostavljen je 1913. godine u SAD, godinu dana nakon potonuća Titanika.

Stručnjak za Titanik, Džordž Behe, čije istraživanje istorije Titanika seže sve do 1970-ih, objasnio je za „Rojters” da nije uspeo da pronađe pouzdan izvor iz 1912. godine koji objašnjava tačan razlog zašto je Morgan otkazao svoje putovanje na Titaniku. Međutim, Behe je istakao da je poznato da Morgan to definitivno nije uradio „samo nekoliko sati pre polaska broda”, suprotno tvrdnji u teoriji zavere.

Takođe, iako je tačno da su Isidor Štraus (vlasnik robne kuće „Macy’s”), Džon Džejkob Astor (imovinski tajkun) i Bendžamin Gugenhajm (šef rudnika), poginuli u katastrofi 1912. godine, nema dokaza koji bi sugerisali da su bili meta namerne sabotaže. Takođe nema dokaza da su oni bili protiv Morganove ideje centralizovanog bankarstva.

Behe je za „Rojters” rekao da nije uspeo da pronađe nijedan dokument, tokom svojih 45 godina istraživanja Titanika, koji bi dokazao da su se trojica biznismena protivila Federalnim rezervama. Štaviše, „The New York Times” je 1911. godine objavio da je Astor bio veoma naklonjen toj ideji.

Istoričar Džej Kent Lajton (autor knjiga „Zavere na moru: Titanik i Luzitanija”, „Na moru od stakla: Život i gubitak RMS Titanik” i „Rekreiranje Titanika i njenih sestara: vizuelna istorija”) takođe je demantovao sporne navode za „Snopes”.

Stručnjaci se slažu da je potonuće Titanika bio nesrećan slučaj. Brod je udario u santu leda u noći 14. aprila 1912. godine. Od 2.223 putnika i članova posade, njih 1.517 je poginulo. Do danas, to je ostala najveća tragedija nekog mirnodopskog broda.

O tome kako su pristalice QAnon-a širili konspiracije o potonuću Titanika pisao je „The Washington Post”.