Proizvodi iz Lidla sa simbolom žabe ne znače da su oni otrovni
Na društvenim mrežama kruže „upozorenja” da je svaki proizvod koji na svojoj ambalaži ima oznaku žabe zapravo „visoko otrovan”. Veliki broj objava uz širenje netačnih tvrdnji dodaje i da iza pečata zelene žabe zapravo stoji fondacija Bila Gejtsa.
U opisu velikog broja objava na Fejsbuku tvrdi se da pečat sa simbolom zelene žabe, navodno, označava proizvode koji su otrovni po svom sastavu, a nalaze se u slobodnoj prodaji u trgovinskom lancu Lidl.
Zlatna otrovna zaba (Phyllobates terribilis) iz Kolumbijske prasume je najotrovnija životinja na planeti.
Prosečna zlatna otrovna žaba sadrži oko jedan miligram otrova koja je dovoljna da ubije između 10 i 20 ljudi.
Da li treba da nas čudi sto je Bil Gates izabrao baš ovaj logo da označi hranu koju prodaje populaciji koja ne spada u zlatnu milijardu, dodaje se u opisu objava koje ovog jula kruže društvenim mrežama.
Međutim, nijedna od navedenih tvrdnji iz objava u vezi sa simbolom žabe na ambalažama Lidl proizvoda – nisu tačni.
Suprotno tvrdnjama sa društvenih mreža, simbol žabe na proizvodima se, ni na koji način, ne povezuje sa otrovima ili herbicidima, već je reč o sertifikovanom pečatu neprofitne organizacije Rainforest Alliance.
U pitanju je međunarodna organizacija koja, kako se navodi na njihovom sajtu, teži ka „stvaranju održivijeg sveta koristeći društvene i tržišne snage za zaštitu prirode i poboljšanje života farmera i šumskih zajednica”.
Upravo se ovaj pečat stavlja na proizvode koji ispunjavaju standarde Rainforest Alliance-a.
Na posebnoj stranici pod nazivom „Šta naš pečat znači” podrobno je objašnjena njegova svrha i simbolika, a stranica je poslednji put ažurirana 14. jula ove godine.
Na strani o procesu i značenju sertifikacije i simbola navodi se sledeće:
„Pečat znači da je sertifikovani sastojak proizveden korišćenjem metoda koje podržavaju tri stuba održivosti: društveni, ekonomski i ekološki. Nezavisni revizori treće strane — kritični za integritet bilo kog programa sertifikacije — procenjuju farmere u odnosu na zahteve u sve tri oblasti pre dodele ili obnavljanja sertifikata. Naši programi sertifikacije zasnovani na podacima naglašavaju posvećenost stalnom poboljšanju, obuci o održivosti i jasnim prednostima za poljoprivrednike.”
Dakle, da bi proizvod nosio oznaku Rainforest Allienace organizacije, potrebno je da ispuni niz kriterijuma vezanih za održivost — poput zaštite ekosistema i biodiverziteta, ljudskih prava i dobrobiti poljoprivrednika.
Žabu kao nosilac simbola su, kako navode, izabrali jer su upravo ove životinje bioindikatori i istinski simbol održivosti. Bioindikacija u tom smislu znači da će u zdravoj životnoj sredini boraviti zdrava populacija žaba i obrnuto.
Bioindikatori, među kojima su vodozemci najpoznatiji, su vrste koje ukazuju na moguće probleme u ekosistemu poput zagađenja ili prisustva hemikalija i pesticida.
Bioindikatori brzo reaguju na novonastale promene i mogu razviti deformitete ili čak umreti usled promena u svom okruženju. Upravo na taj način, bioindikatori upozoravaju biologe i naučnike koje se bave biodiverzitetom da je u datom okruženju potrebno preduzeti odgovarajuće korake ka saniranju problema.
Osim toga, Rainforest Alliance je pre više od trideset godina odabrala crvenooku žabu na drvetu za svoju maskotu, kako ovaj vodozemac svetlih očiju obično nastanjuje takozvani neotropski region (područje Južne Amerike i srednje Amerike), na kom su, kako se navodi na sajtu, osnivači ove organizacije prvi pokrenuli programe zaštite tropskih prašuma.
Dakle, proizvodi na kojima se nalazi simbol žabe ne dokazuje da su ti proizvodi otrovni ili puni herbicida — štaviše, pečat potvrđuje da su proizvodi napravljeni od sastojaka koji ispunjavaju ekološke, društvene i ekonomske standarde.
U vezi sa ovom temom i tezu da simbol žabe upućuje na upotrebu herbicida atrazina u Lidl proizvodima, FakeNews Tragač je nedavno kontaktirao i predstavništvo ove kompanije u Srbiji.
„Zahtevi ovog standarda se odnose na održivu proizvodnju, što podrazumeva zaštitu prirode i zaštitu ljudi koji su uključeni u proces proizvodnje. Logo koji se nalazi na sertifikovanim proizvodima se ne odnosi na upotrebu ili prisustvo pomenutog herbicida, kao ni na njegovo odsustvo – jer proces sertifikacije ne obuhvata ovaj kriterijum“, istakli su iz Lidla za FakeNews Tragač.
Atrazin je drugi, globalno najpopularniji i najčešće korišćeni herbicid (posle glifosata). U SAD se prodaja ovog herbicida procenjuje na oko tri stotine miliona dolara godišnje. Uveden 1958. godine, atrazin kompanije Syngenta stiče popularnost među ratarima zbog veoma niske cene i pre svega, efikasnosti suzbijanja širokog spektra korova.
Opravdani razlog za brigu je činjenica da se ovaj herbicid vremenom razgrađuje u zemljištu, nakon čega se prenosi u okolne potoke i jezera. Atrazin je jedan od najčešćih zagađivača vode za piće — procenjuje se da je trideset miliona Amerikanaca izloženo količinama te hemikalije u tragovima.
Atrazin je jedan od preparata koji se dugi niz godina široko primenjivao i u Srbiji u zaštiti useva velikih površina, pre svega kukuruza i suncokreta.
Evropska unija je 2004. godine povukla dozvole za korištenje atrazina nakon što je ustanovljeno da njegova količina u podzemnim vodama prelazi zakonom uspostavljene granice. Količina atrazina u Srbiji je kontrolisana Pravilnikom o količinama pesticida (…) koji se mogu naći u namirnicama.
U listi svojih proizvoda na našem tržištu, kompanija Syngenta nema herbicide na bazi atrazina.
U SAD-u je upotreba ovog herbicida takođe ograničena i strogo kontrolisana. Na sajtu američkog Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) se navodi da, ljudi mogu biti izloženi atrazinu ukoliko konzumiraju kontaminiranu vodu, vazduh ili obavljaju aktivnosti na zemljištu na kojem je primenjivan ovaj herbicid. Po izveštaju CDC-a, atrazin nije pronađen u većini posmatranih uzoraka namirnica. U malom broju uzoraka, doduše, atrazin je detektovan u tragovima (veoma niskom nivou), što znači da je verovatnoća ljudskog izlaganja ovom herbicidu putem hrane, veoma mala.
Povezanost sa Gejts fondacijom
Nismo pronašli ni jedan dokaz koji bi mogao da potvrdi tezu da iza Rainforest Alliance organizacije stoji fondacija Bila i Melinde Gejts.
Rainforest Aliiance je 1987. osnovao Danijel Kac sa ciljem „očuvanja prašuma”. Pored toga, Rainforest Alliance ima transparentno istaktnut tim vodećih ljudi i odbor direktora.
Fondacija Bila i Melinde Gejts je, prema podacima objavljenim na njihovom sajtu, do sada finansijski pomogla RA organizaciji četiri puta i jedan je od najvećih donatora. Fondacija je deponovala novac za Rainforest Alliance dva puta 2007. godine i dva puta tokom 2011. godine. Ukupno, iznos koji je Fondacija donirala iznosi oko 5.343.000 dolara. Slične podatke pronašli smo i na sajtu sa javno dostupnim spiskom donacija.
Pored Gejts fondacije ova organizacija ima veliki broj značajnih finansijera i svako može da donira bilo koji iznos na njihov račun. Kao rezultat toga, suprotno izjavama u deljenom postu, Rainforest Alliance nije u vlasništvu Gejts fondacije i međunarodna je neprofitna organizacija. Finansiranje za Rainforest Alliance je – raznovrsno.
Organizacija je u 2022. godini ostvarila najveći prihod od kompanija koje trguju njihovim sertifikovanim proizvodima, što predstavlja 63% njihovog ukupnog prihoda. Organizacija na godišenjem nivou izdaje izveštaj u kom se navodi da su u protekloj godini donacije primili od preko preko 8 hiljada pojedinaca i 46 institucija.
