Slučaj rumunskih izbora povod za manipulacije na mrežama o EU
Na društvenim mrežama i pojedinim portalima širi se tvrdnja da je Evropska unija uspostavila nadnacionalno telo pod nazivom „Evropski demokratski štit” koje će, navodno, imati ovlašćenje da poništava izbore u zemljama članicama „ukoliko rezultati nisu po volji Brisela”. Kao dokaz se navodi slučaj Rumunije, gde je krajem 2024. godine poništen prvi krug predsedničkih izbora. Međutim, ova tvrdnja je netačna – Evropski demokratski štit nema ovlašćenja da poništava izbore, već mu je cilj zaštita demokratije od stranih uticaja i manipulacija informacijama.
- Evropski demokratski štit nije nadnacionalno telo EU, već posebni odbor u Evropskom parlamentu koji se bavi zaštitom demokratskih procesa od malignog stranog uticaja.
- EUDS nema ovlašćenje da poništava izbore – takve odluke donose isključivo sudovi država članica.
- Evropski demokratski štit je analitičko telo, a ne izvršno, nadnacionalno telo.
- Poništavanje izbora u Rumuniji nije bilo povezano sa EU – odluku je doneo Ustavni sud Rumunije, na osnovu izveštaja obaveštajnih službi o stranom mešanju.
- Objave ocenjujemo kao neosnovane.
Početkom februara 2025. godine, na društvenim mrežama na našem govornom području su se pojavile tvrdnje da je Evropska unija uspostavila telo koje može da „otkazuje izbore ukoliko im rezultati nisu po volji“.
U objavama se često citiraju navodni dokazi, među kojima je i tvrdnja da je Evropska komisija pokrenula mehanizam koji može da „ukine izbore pod izgovorom stranog mešanja“. U objavama se, između ostalog navodi:
„Cilj im je destabilizacija društva na svim poljima, političkom, društvenom, kulturnom, ideološkom, vjerskom i drugima. Stoga su destruktori poput anti-kultista prisutni u mnogim područjima javnog djelovanja i zauzimaju različite razine društvene hijerarhije. Nije ih briga koga ciljaju ili iz kojeg razloga. Glavni im je cilj progon nevinih, što im omogućuje stvaranje informacijskih terorističkih djela za utjecaj na mase. Nije ih briga tko je na vlasti. Oni će potkopati svaki autoritet. Konačni cilj njihovog djelovanja su globalno orkestrirani masovni neredi, građanski rat i potpuni slom demokracije. Svaki od njih igra ulogu u jedinstvenom neprijateljskom planu za rušenje demokracije i uspostavu totalitarizma.
Stoga uvlače u svoju mrežu sve one koji su prijevarni i nemilosrdni poput njih samih a mogu pomoći u postizanju svojih ciljeva. Pokušavaju proširiti svoj utjecaj po cijelom svijetu. U nekim zemljama već su se infiltrirali u vladu. U drugima otvoreno utječu na zakonodavstvo. U nekim slučajevima čak ih financira država.”
Pojedini korisnici društvenih mreža pominju i primer Rumunije, gde su predsednički izbori poništeni, uz tezu da će EU preko Evropskog demokratskog štita, moći da cenzuriše društvene mreže i utiče na izborne procese u državama članicama.
Međutim, ove tvrdnje netačno prikazuju funkciju i ulogu pomenute inicijative Evropske komisije.
Šta je zapravo Evropski demokratski štit?
Evropski demokratski štit (European Democracy Shield – EUDS) nije institucija EU, niti ima izvršna ovlašćenja.
U pitanju je zaseban odbor unutar Evropskog parlamenta, formiran s ciljem zaštite evropskih demokratskih procesa od stranih uticaja i širenja dezinformacija.
Ključne uloge ovog odbora su, kako se ističe u dokumentu objavljenom 18. decembra 2024. godine:
- analiza postojećih zakona i predlaganje mera za suzbijanje stranog uplitanja,
- dokumentovanje napada na demokratiju i identifikacija aktera koji stoje iza njih,
- jačanje otpornosti EU na propagandu i manipulaciju informacijama, posebno u izbornim procesima.
Međutim, ni u jednom zvaničnom dokumentu Evropskog parlamenta ne postoji navod da EUDS ima ovlašćenje da proglašava izbore nevažećim, kako se tvrdi u pojedinim objavama sa društvenih mreža.
Osim toga, ni Sud pravde Evropske unije nema ovlašćenje da poništi izbore u državama članicama. Takve odluke donose nadležni organi na nacionalnom nivou.
Predstavnica EP-a Natali Loazo, je 2. februara za francuski medij Les Echos govorila o komitetu Evropskog demokratskog štita (EUDS) i tom prilikom naglasila je da je među prvim ciljevima ovog tela dokumentovanje slučajeva napada na demokratiju u Evropi, identifikacija aktera koji ih sprovode, kao i analiza njihovih metoda.
Drugi zadatak komiteta biće procena efikasnosti postojećih mehanizama Evropske unije za odgovor na takve pretnje. Loazo je, dodatno, izrazila zabrinutost da bi odluke društvenih mreža da obustave ili smanje programe za proveru činjenica mogle na kraju dovesti do autoritarizma.
Slučaj Rumunije često se koristi kao „dokaz“ da EU poništava izbore.
U decembru 2024. godine, rumunski Ustavni sud je poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, na osnovu dokaza da su strani akteri pokušali da utiču na javno mnjenje putem društvenih mreža (BBC, 6. decembar 2024).
EU nije imala nikakvu ulogu u toj odluci – poništavanje je sprovedeno na nacionalnom nivou, u skladu sa rumunskim zakonima.
Evropska komisija jeste pokrenula istragu protiv TikToka zbog optužbi da nije sprečio mešanje u izbore, međutim, to se ni na koji način ne povezuje sa poništavanjem glasanja u Rumuniji (Le Monde, 7. decembar 2024).
Ova dešavanja su iskorišćena za širenje dezinformacija koje sugerišu da EU sada ima ovlašćenje da se meša u izborne procese širom Evrope.
Tvrdnje da Evropska unija može da poništava izbore u državama članicama su neosnovane. Evropski demokratski štit nema ovlašćenja da se meša u izborne procese, već mu je cilj zaštita demokratije od stranog uticaja.
Dakle, odluke o poništavanju izbora donose isključivo nacionalni sudovi, ne EU.
Primer Rumunije koji se koristi za širenje narativa o „kontroli EU nad suverenim državama“, se ne može povezati sa Evropskom unijom – poništavanje izbora je bila odluka nacionalnih institucija.
