Sneg koji se “ne topi” nije ništa drugo nego sneg
Video klip u kojem vidimo da se snežna grudva ne topi pod plamenom upaljača ne dokazuje da nas neko truje i zasipa neprirodnim supstancama. Pokazuje samo da nedovoljno poznajemo prirodne nauke.
Na severnoj polulopti, u subotu je nastupila prolećna ravnodnevnica, ekvinocij sa kojim je, u pojedinim delovima Srbije, došla i obilna količina snežnih padavina.
Paradoksalno toj slici, ovogodišnja zimska sezona je treća najtoplija od 1951. godine sa, u proseku, tri stepena višim temperaturama od prethodnog “rekordera” (period od 1981-2010). Tokom decembra, januara i februara ove godine, na području naše zemlje je bilo 12 do 20 snežnih dana manje u odnosu na dosadašnji beleženi prosek.
Ipak, sneg, koji nas je iznenadio prvog prolećnog vikenda, za mnoge u Srbiji i regionu zapravo nije pravi sneg. Tačnije, sneg “koji se ne topi”, “od plastike je” i koji je “korona” i “samo još jedan dokaz da nas truju”.
Ekperimentalni poduhvat iz video klipa koji kruži ovih dana društvenim mrežama pokazuje kako se grudva snega, pod plamenom upaljača, ne topi. Po kreatorima ove hipoteze, takav sneg zasigurno nije prirodan, kako se čak i delimično zacrni pod plamenom upaljača.
Naši borci za istinu nisu jedini budući da se istovetan “ogled” vršio gotovo sezonski od januara 2014. godine kada je u Atlanti objektivno mala količina snega izazvalala kolaps. Za deo stanovnika ovog grada bio je to povod da pokrenu temu prisustva kemtrejlsa, kancerogenih hemikalija i nano-robota u snegu koji ih je zarobio. Ekperiment da to dokaže bio je istovetan gorepomenutom, uz pomoć grudve i upaljača. Sneg se na takav način, naizgled, nije topio, a tvrdnja da je sneg veštački, podjednako lažna.
Zašto se sneg nije topio upaljačem?
Ukratko, zbog hemijskih i fizičkih svojstava snega.
Temperatura grudve je najčešće do desetak stepeni Celzijusa ispod nule. Plamenu upaljača je, i teoretski i praktično, potrebno vreme da grudvu dovede do tačke topljenja. Iako se površina grudve zapravo blago otopljava, vodu koja nastaje u tom procesu, upija ostatak grudve. Gravitaciona sila ne deluje dovoljno jako na otopljene pahulje u grudvi da bismo svedočili njihovom kapljanju, već voda popunjava prostor između preostalih ledenih kristala. Tako fizika i hemija, kapilarnom akcijom i površinskom napetošću (kohezijom) vodenih molekula, pronalaze glavno mesto u delu odgovora na pitanje ovog lažnog, pravog snega.
Vazduh izoluje sneg od vatre
Sneg se postepeno topi, baš kao što formirani snežni pokrivač na planinama ostaje netaknut i na višim spoljašnjim temperaturama. Zbog istog svojstva snega, eskimski igloi nedeljama, pa i mesecima, mogu da služe kao topla skloništa.
S druge strane, ukoliko bismo ekperiment sa upaljačem izveli sa kockicom leda, ne bismo imali istu situaciju kao s grudvom. Led bi vrlo brzo počeo da se otapa, baš zbog toga što led, za razliku od snega, nema molekularne, vazduhom ispunjene šupljine, pa samim tim ni mogućnost da upije vodu.
Zašto su na snegu vidljivi crni tragovi?
Upaljači, gas kojim su napunjeni (butan), ne sagorevaju u potpunosti. Šta bi to značilo na našem primeru? Butan, koji je ugljovodonik, nepotpunim sagorevanjem će, osim ugljovodonika i kiseonika, proizvesti više nusprodukata. Usled toga, dobijamo čađ i karakterističan miris sagorele plastike. Efekat je jači ukoliko se predmet, poput grudve na spornim snimcima, zagreva odozdo. Zagrejan vazduh će tako sa sobom podizati i sagorele čestice, koje će prijanjati na površinu predmeta, u ovom slučaju grudve. Čađ i miris ne dolaze tako od snega, već od upaljača.
Iako se specifičnost fenomena topljenja snega gotovo sezonski pojavljuje u formi mnogobrojnih teorija zavere, naučnici i naučni novinari gotovo će neumorno svaki put raditi na razotkrivanju takvih tvrdnji.
Jedan od njih je i Fil Plat, bivši astronom, koji se u svom ogledu upaljača i grudve, dodao neophodan produžetak i zaključak: postepeno zagrevanje snega vremenom će dovesti do potpunog pretvaranje snega u vodu. Nešto svežijeg datuma i pristupa, astrofizičar Nil de Gras Tajson je na TikTok-u obradio temu iz svog naučnog ugla.
@neildegrassetyson The reason your snowballs won’t melt with a lighter. Here come the potato conspiracies… #startalk #tiktokpartner #learnontiktok
Slično mnogim drugim teorijama zavere i ova je naizgled i kratkoročno bezopasna. Važna posledica jeste slabljenje kolektivne sposobnosti kritičkog mišljenja usled lakovernog pristupa dezinformacijama u širem medijskom prostoru. U takvoj postavci medijske pismenosti, sve će teže biti razdvojiti lažnu vest od realnosti. Nužnim se zato čini naučiti iznova kako da mislimo, a ne samo šta da mislimo.
Naslovna fotografija: Canva
