Snimak čiji opis sugeriše da su ovce uginule zbog vakcina i zračenja naučno je neosnovan
Objava koja je u trenutku pisanja ove analize imala preko 2,300 pregleda i preko 90 deljenja na Fejsbuku, još je jedna u nizu dezinformacija koje idu u prilog mnogo puta osporavanim teorijama zavere. Snimak čiji opis neosnovano sugeriše da su ovce uginule zbog vakcina i 5G zračenja star je više od godinu dana i nije naučno utemeljen.
Pomor ovaca izazvao je udar groma, ne teorije zavere o 5G i vakcinama. Međutim, u spornoj objavi piše:
ŠTA JE OVO…..
Šta je uzrok uginuća ovaca….
Reći će s0t0njare preko medija,
nisu otrovane, nije od zaprašivanja, nije od v@kcine, nije od zračenja/frekfencije, nego IZNENADA pale….promena vremena ih pokidala….
USKORO u bioskopima…..
AGENDA GLAD uz klimatske promene i zombirano čovečanstvo….
Snimak je prvobitno objavljen 10. avgusta 2021. godine i prikazuje leševe blizu 550 ovaca, uginulih nakon dvostrukog udara groma na planini Abul u južnoj Gruziji.
Slični incidenti su zabeleženi u prethodnim decenija u različitim delovima sveta i tipovima životinja i nisu povezani sa vakcinama niti sa 5G tehnologijom.
Do masovnog pomora ovaca u Gruziji, događaji iz savezne američke države Juta i Norveške važili su za neke od najsmrtonosnijih udara groma u istoriji — 1918. godine je pogođeno 654 američkih ovaca, dok je skoro vek kasnije, 323 irvasa uginulo na norveškoj visoravni Hardanger, 2016. godine.
U avgustu 2020. godine, snažan udar groma je pogodio najmanje 500 ovaca u nepalskom okrugu Jumla.
O podjednako potresnim scenama uginulih životinja svedoče i izveštaji iz 1990. kada je krdo od 30 goveda stradalo na farmi u okrugu Orindž u Virdžiniji. Udar groma koji je ušao u Ginisovu kljigu rekorda usmrtio je 68 krava na farmi u Novom Južnom Velsu 2005. godine. Tri godine kasnije, grom izvan Montevidea je udario u žičanu ogradu obora, ubivši pritom 52 krava na pašnjaku.
Kako udar groma može da izazove toliko žrtava?
„Munja ne udara u tačno određenu tačku, već u celu jednu oblast, najčešće u prečniku između 50 i 80 metara”, rekao je Džon Džesenijus, penzionisani član američke Nacionalne agencije za okeane i atmosferu.
„Fizička manifestacija groma koju vidimo samo naizgled pogađa jedno mesto, međutim, munja je zapravo jednosmerna struja koja, tokom pražnjenja u dodiru sa tlom, može biti smrtonosna”, dodaje Džesenijus.
Kada atmosfersko električno pražnjenje dođe do zemlje, vertikalno se širi se u potrazi za mestima sa najmanjim otporom. Životinje (poput goveda, ovaca ili irvasa) koje sa svoje četiri noge stoje na često vlažnoj travi, predstavljaju lake i visoko provodljive „mete“.
„U samo jednom trenu, struja bi kroz zemlju došla do, recimo, prednje noge životinje, oštetila unutrašnje organe i zaustavila srce i izašla kroz zadnje noge“, rekao je Džesenijus.
Prema studiji objavljenoj u Međunarodnom časopisu za biometeorologiju 2012. godine, hiljade životinja svake godine strada ili bude teško povređeno usled udara groma.
Isto se može desiti i dešava se ljudima. Životinje su, pak, posebno ranjive zbog broja nogu i njihove međusobne udaljenosti. Što je razmak između ekstremiteta koji dodiruju tlo veće, šansa da će struja intenzivnije proći kroz telo životinje se povećava.
Jovan Cvetić, redovni profesor za naučnu oblast Fizička elektronika na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, kaže da postoje pravila gde gromovi udaraju.
„Opasni su veliki, ravni tereni ili blaga uzvišenja, posebno ukoliko se nalazite na vrhu tih uzvišenja„, rekao je Cvetić.
Na pitanje gde najčešće udaraju gromovi, profesor Cvetić kaže da grom bira putanju sa najmanjom otpornošću, odnosno najvećom provodljivošću.
„To se obično dešava u blizini rečnih tokova, jezera — na ravnim mestima sa visokom vlažnošću vazduha ili gde je teren natopljen vodom. Svakako da i uzvišenja privlače gromove, tako što se na vrhovima visokih objekata pojavljuje indukovano naelektrisanje veće gustine. Zhvaljujući tome, grom se lakše usmerava ka tom objektu„, objašnjava profesor.
Cvetić ističe i da gromovi češće udaraju u selima nego u gradovima i poručuje da, ukoliko se tokom oluje nađemo na njivi (livadi, pašnjaku), „smanjimo svoju siluetu na maksimum” kako bismo u što manjoj površini dodirivali tlo. Najbolje je da u takvoj situaciji čučnemo, savetuje profesor.
Grom je, dakle, opasan i po ljude, a u junu 2016. godine je od udara groma, na primer, u Indiji stradalo više od 70 osoba.
Sa preko 24 hiljade slučajeva povreda i više hiljada fatalnih ishoda godišnje, gromovi uzrokuju najveći broj ljudskih žrtava u prirodnim katastrofama – tik uz zemljotrese i ostale prirodne katastrofe.
Meksiko se nalazi na vrhu liste zemalja sa najvećim brojem smrtnih slučajeva od groma po jedinici površine.
Svake godine u proseku 100 osoba strada kao posledica udara groma, a brojna istraživanja smatraju da je povećanje intenziteta i učestalosti nevremena praćenih snažnim udarima gromova direktno povezano sa klimatskim promenama.
Izveštaj iz 2014. objavljen u časopisu Science navodi da sa svakim stepenom zagrevanja, dolazi 12 odsto povećanja aktivnosti groma tokom oluja.
Naslovna fotografija: Pixabey
