Soda bikarbona i limun nisu lek za rak
Soda bikarbona ne sprečava niti leči rak uprkos tvrdnjama o dejstvu „antikancerogene“ alkalne ishrane. Pojedina pretklinička istraživanja sugerišu da upotreba sode bikarbone može doprineti efikasnosti konvencionalnih metoda lečenja kancera, poput hemioterapije, zračenja ili imunoterapije, ali se ne preporučuje kao njihova zamena.
Mit o sodi bikarboni kao leku za rak potekla je iz tvrdnji da „alkalni“ način ishrane pomaže u prevenciji raka. Pretpostavka ove dijete je da kisela sredina podstiče rast kancerogenih ćelija, što bi značilo da se stvaranjem alkalne sredine — konzumiranjem sode bikarbone i limuna — može smanjiti rast i metastaziranje kancerogenih ćelija u telu.
Slične nepotvrđene tvrdnje se ciklično pojavljuju na brojnim portalima o „narodnim i prirodnom lečenju“ i na društvenim mrežama u regionu.
U jednoj od takvih objava sa naslovom Limun i soda bikarbona mogu da vam spasu život – evo kako, navodi se:
Naime, kombinacija limuna i sode bikarbone dokazano su jači “ubojice” raka nego kemoterapija i to za oko nevjerojatnih oko 10.000 puta.
Zašto nam ovo nije rečeno? Pa, zato što nema profita od zdravih ljudi. Oni ništa ne troše. Tako jednostavno. Milijarde i milijarde dolara koje farmaceutska industrija industrija dobiva u svoj proračun više ne bi postojale.
...Kemoterapija je smrt!
Iako medicina vrlo dobro poznaje istraživanje Otto Heinrich Warburga, rak se liječi kemoterapijom. Kemoterapija često znači smrt.
Ona zakiseljuje tijelo do te mjere da tijelo poseže za zadnjim alkalnim rezervama u organizmu kako bi neutraliziralo kiselost žrtvujući minerale (kalcij, magnezij, kalij) koji su ugrađeni u kosti, zube, nokte i kosu pa kao posljedicu kemoterapije imamo fizičke promjene pacijenata.
Kemoterapija toliko zakiseljuje tijelo da pospješuje širenje raka, a ne uništavanje stanica.
Međutim, tezu o alkalnoj dijeti kao panacei za rak demantuju brojni stručnjaci iz ove oblasti ističući da su studije koje potvrđuju rast ćelija raka u kiseloj sredini, sprovedene u laboratorijskom okruženju koje se ne može izjednačiti sa složenom prirodom ponašanja tumora u ljudskom telu.
Zagovornici alkalnog načina ishrane, dodatno, tvrde da konzumiranje bazne hrane i sastojaka, poput sode bikarbone, smanjuje opštu kiselost organizma.
Nažalost ili na sreću, ljudski organizam ne funkcioniše na taj način. Pluća i bubrezi su u velikoj meri odgovorni za kontrolu i stabilnost pH nivoa naše krvi, dok ishrana može samo trenutno izmeniti ph vrednosti urina, ne krvi. U pitanju je prirodno kiselinsko-bazna ravnoteža našeg organizma.
PH nivoi u našem organizmu se ne mogu promeniti sodom bikarbonom, niti limunom.
Ljudski organizam ima veoma strogo kontrolisan blago alkalni pH nivo od oko 7,4.
Dok ukupna ph vrednosti u našem telu ostaje konstantno blago bazna, nivoi variraju u određenim delovima tela. Tako, želudac ima kiseliju sredinu (pH nivo između 1,35 i 3,5) od ostatalih organa zbog prisustva kiselina za razlaganje hrane.
Acidoza, odnosno zakiseljenost organizma, smatraju zagovornici alkalne dijete, zaštitni je znak raka. Nalazi brojnih istraživanja povezanosti nivoa ph i uzroka, rasta ili širenja kancera su, pak, se ne mogu tako jednostrano tumačiti.
Na samom početku, važno je istaći da ne postoje validni naučni dokazi koji ukazuju da soda bikarbona može sprečiti nastanak malignih tumora, kao i da kancerogene ćelije rastu i u zdravom tkivu sa normalnim pH nivoima. Pored toga, prirodno kiselo okruženje, poput želuca, ne podstiče rast raka.
Tokom svog rasta, ćelije raka menjaju svoje okruženje stvarajući kiselu sredinu koja podstiče dodatni maligni rast. Cilj mnogih onkoloških istraživanja je da smanje kiselost tog okruženja i onemoguće dalji rast ćelija raka.
Kiselo mikrookruženje tumora može biti povezano i sa neuspehom hemioterapije u lečenju raka kako mnogi antitumorski lekovi ne uspevaju da prodru kroz kisele slojeve u kojima se ove ćelije nalaze.
Studija iz 2009. godine otkrila je da intravensko ubrizgavanje bikarbonata u miševe smanjuje nivo pH tumora i usporava napredovanje metastatskog raka dojke. Međutim, istraživanja koja su do sada sprovedena kod ljudi nisu potvrdila ovakve efekte.
Nekoliko studija je istraživalo upotrebu antacidnih lekova (za poremećaj kiselosti u želucu) u kombinaciji sa hemioterapijom.
Studija iz 2015. godine objavljena u časopisu Journal of Experimental and Clinical Cancer Research otkrila je da visoke doze lekova iz klase inhibitora protonske pumpe (PPI) značajno doprinose antitumorskom efektu hemioterapije kod žena sa metastatskim rakom dojke. Slični nalazi dobijeni su i 2017. godine kombinovanjem PPI lekova sa tretmanima hemoradioterapije osoba sa rakom rektuma.
Rezultati pomenutih istraživanja su ohrabrujući, uprkos maloj veličini uzorka na kojem su sprovedeni. Slična opsežna klinička ispitivanja su, takođe, u toku.
Opasnost alterativnih metoda lečenja raka
Struka je saglasna — soda bikarbona niti lekovi za regulisanje refluksa želudačne kiseline ne mogu sprečiti rak, samim tim se ne preporučuju kao jedinstvena terapija ove bolesti.
Oralno uzeta soda bikarbona ne poseduje mogućnost da izmeni kiselost krvi niti okoline tumora. Blago bazna vrednost krvi se vrlo precizno reguliše putem bubrega – ne može se izmeniti hranom ili pićem, kako se svaki višak kiselog ili baznog sadržaja izbacuje putem mokraće, navodi se na sajtu Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Specijalista interne medicine i onkolog, profesor doktor Vladimir Kovčin je saglasan da soda bikarbona ne utiče na opštu ph vrednost krvi i organizma.
„Na primer, soda bikarbona koju uzmete „na usta“, prolazi kroz želudac i neutrališe se želudačnom kiselinom. Stoga, da biste promenili pH krvi, morate venski uneti bikarbonate kao elektrolite, što je strogo kontrolisano u metaboličkim jedinicama i to isključivo kada je neophodno. Zato sve to nema logike, a u velikim količinama može i da škodi”, objašnjava dr Kovčin.
Oboleli se često opredeljuju za alternativne vidove lečenja na osnovu reklame ili nečije preporuke, verujući da neželjenih efekata „prirodnih lekova“ nema.
Istina, mnoge metode i preparati iz domena alternativne medicine „nisu ni štetni ni korisni za naš organizam”. Ipak, dr Kovčin upozorava na opasnost ovakvih „terapija za rak”.
„Od pojedinih metoda i „lekova” bilo je ozbiljnih neželjenih dejstava. U određenom broju slučajeva, pacijenti su čak i izgubili dragoceno vreme za početak lečenja”, naglašava dr Kovčin.
Konzumiranje sode bikarbone u visokim dozama, takođe, može dovesti do veoma ozbiljnih posledica. Ukoliko se prevaziđe mogućnost bubrega da održava kiselost krvi, nastaje metabolička alkaloza sa konfuzijom, mučninom, povraćanjem, tremorom ruku, spazmom mišića. Višak natrijuma može dovesti do pojave otoka, povećanja pritiska i otkazivanja srca.
Pojedine komplemetarne i alternativne metode su prošle istraživanja kojima je potvrđena njihova bezbednost i delotvornost, međutim, samo u pogledu ublažavanja pojedinih tegoba standardnog lečenja, navodi se u brošuri Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Nijedna onkološka ustanova ne preporučuje alternativno lečenje kao zamenu za standardne vidove terapije protiv kancera, što uključuje i soda bikarbonu i limun.
Naslovna fotografija: Canva
