Stoltenberg nije najavio da će isporuka oružja Ukrajini biti obavezna za sve članice NATO-a

U pojedinim medijima i na društvenim mrežama, aktuelan je novi pokušaj manipulisanja izjavom generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, a u kontekstu rata u Ukrajini.
Stoltenberg nije najavio isporuku oružja Ukrajini
Izvor: Facebook/Screenshot

  • Korisnici društvenih mreža dele izjavu pripisanu generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu, u kojoj je on navodno najavio da će isporuka oružja Ukrajini biti obavezna za sve članice Severnoatlantskog saveza.
  • Nema dokaza da je Stoltenberg to izjavio.
  • Portparoli NATO-a demantovali su da postoji plan za donošenje takve odluke.
  • Objave na mrežama ocenili smo kao netačne.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nakon skorašnje dezinformacije da je izjavio da je “Putin hteo da izbegne rat”, ponovo se našao na meti manipulacija.

U viralnim objavama na društvenim mrežama sada se deli njegov navodni citat u kojem, kako se tvrdi, “Stolteberg najavljuje da će isporuka oružja Kijevu biti obavezna za države članice NATO alijanse”.

Fejsbuk objava o navodnoj isporuci oružja Ukrajini
Izvor: Facebook/Screenshot

Dodatno, pretragom ključnih reči na Guglu, pronašli smo tekst objavljen 12. juna na portalu “Sputnjik” sa naslovom: “Stoltenberg otkrio koji uslov Ukrajina mora da ispuni za članstvo u NATO”, u kojem se, između ostalog, navodi da je generalni sekretar NATO-a navodno rekao da će “isporuka oružja Kijevu postati obaveza za članice NATO alijanse”. 

Činjenica je, međutim, da ne postoje dokazi da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio da će sve države članice Severnoatlantskog saveza biti u obavezi da isporučuju oružje Ukrajini. 

NATO portparoli su demantovali da postoji plan za donošenje takve odluke.

Reč je o manipulaciji Stoltenbergovog govora sa konferencije za novinare 12. juna ove godine, uoči priprema za samit NATO-a u Vašingtonu (9. do 11. jula).

Stoltenberg je tokom svog izlaganja kritikovao kašnjenje Sjedinjenih Država u obezbeđivanju dodatnih vojnih sredstava Ukrajini i istakao da pojedini evropski saveznici nisu ispunili data obećanja.

Prema transkriptu sa pres konferencije objavljene na zvaničnoj stranici NATO-a, Stoltenberg je rekao sledeće:

“…Ali što duže traje ovaj rat, važnije je da imamo više predvidljivosti, više odgovornosti, ali i pravednu raspodelu tereta. Mislim da osiguravanjem veće uloge NATO-a, to možemo postići jer smo, na primer, videli da su saveznici najavljivali pomoć koja na kraju nije bila isporučena. I ako imamo ulogu NATO-a u obezbeđivanju veće transparentnosti i odgovornosti, možemo pretpostaviti da će zapravo više saveznika isporučiti pomoć. Naravno da cenimo ono što su Sjedinjene Države i drugi saveznici uradili. To je bez presedana. Istovremeno smo videli da su Sjedinjene Države provele šest meseci u dogovoru o dopuni za Ukrajinu. Takođe smo videli da neka od obećanja koja su evropski saveznici dali, nisu ispunjena.

A ako ovo pretvorimo ne u dobrovoljne priloge, već u obaveze u NATO-u, naravno da će to postati čvršće, postaće pouzdanije.

I iz svih ovih razloga, verujem da će jača uloga NATO pomoći Ukrajini da dobije sigurnost koja joj je potrebna”.

Sugestija generalnog sekretara NATO-a da bi dobrovoljnu pomoć Ukrajini trebalo preinačiti u obavezu u okviru Alijanse, odnosi se na njegov predlog za osnivanju godišnjeg fonda u vrednosti od 40 milijardi evra za podršku Ukrajini, oko kojeg se zvaničnici još uvek nisu usaglasili.

Lideri zemalja NATO-a o tome trenutno razgovaraju na samitu u Vašingtonu

Takođe, ukoliko se ideja o fondu realizuje, nema dokaza da bi učešće bilo obavezno za sve zemlje članice Alijanse.

*Viktor Orban, premijer Mađarske, članice NATO-a, koji je održavao bliske veze sa Rusijom i odbio da pošalje oružje Ukrajini, već je najavio da “Budimpešta neće učestvovati”, prenosi “Rojters”.

Da je reč o dezinformaciji potvrdili su i potparoli Severnoatlantskog saveza za “Rojters” i “USA Today”, istakavši da su viralne tvrdnje da će “isporuka oružja Ukrajini biti obavezna za sve zemlje članice NATO-a”netačne.

Bivši zvaničnik NATO-a Džejmi Šej (trenutno profesor u okviru Instituta za strategiju i bezbednost na Univerzitetu Ekseter u Engleskoj i viši saradnik u analitičkom centru “Friends of Europe” u Briselu), objasnio je za “Rojters” da je “NATO u prošlosti uspostavio veliki broj zajedničkih fondova kojima ne doprinose svi saveznici”.

Primera radi, “samo 24 od 32 saveznika učestvuju u finansiranju Inovacionog fonda NATO-a za napredne istraživačke projekte”, rekao je Šej.

***

U pomenutom članku “Sputnjik” takođe navodi da je Jens Stoltenberg izjavio kako će “članice NATO na samitu Alijanse u julu u Vašingtonu saopštiti da za članstvo u bloku Ukrajina treba da pobedi u vojnom sukobu protiv Rusije”.

Nema dokaza da je Stoltenberg na taj način formulisao svoje izjave na skorašnjim konferencijama na kojima je govorio o situaciji u Ukrajini. 

U najnovijim izveštajima sa konferencija održanim pred samit u Vašingtonu, navodi se da je generalni sekretar NATO-a rekao da “sve članice NATO-a žele mir”, a da se “to može postići ako ruski predsednik Vladimir Putin shvati da ne može da pobedi na bojnom polju”, prenosi “Glas Amerike”. „Najbrži način da se ovaj rat okonča je gubitak rata. Ali to neće doneti mir. To će doneti okupaciju“, rekao je Stoltenberg.

Govoreći o složenosti potencijalnog članstva Ukrajine u NATO-u i ujedinjenog fronta Alijanse protiv ruske agresije, Stoltenberg je rekao da je precizan jezik konačnog dogovora samita u vezi sa članstvom Ukrajine u NATO-u još uvek u pregovorima”.

Generalni sekretar NATO-a je u aprilu ove godine rekao da Alijansa ne očekuje da će Ukrajini ponuditi članstvo u NATO-u tokom samita, već „most“ ka članstvu”, koji podrazumeva pet komponenti: komandu za bezbednosnu pomoć, finansijsko obećanje, neposredne isporuke oružja, bilateralne bezbednosne sporazume i interoperabilnost.

Prema najnovijem izveštaju “The Washington Post”-a sa samita u Vašingtonu, “NATO je obećao trajnu podršku Ukrajini, ali ne i članstvo”.

“Direktnije akcije za prijem Ukrajine, kao što je određivanje vremenskog okvira za ulazak, i dalje su sporna tema među članicama NATO-a, od kojih se neke plaše da će apsorbovati zemlju zaglibljenu u sukobu sa nuklearnom supersilom”, piše ovaj list.