Tragediju za Noć veštica u Južnoj Koreji nije uzrokovala 5G mreža

U tragediji tokom ovogodišnje proslave Noći veštica u Seulu, glavnom gradu Južne Koreje, život je izgubilo preko 150 ljudi. Nesreću je uzrokovao opšti metež u uskim ulicama u četvrti Itaevon, poznatoj po noćnom životu. Većina žrtava su tinejdžeri i ljudi u dvadesetim godinama, izvestio je BBC.

Teoretičari zavere, međutim, povezali su tragičan događaj sa odveć poznatim i dekonstruisanim konspiracijama o vakcinama, čipovanju i 5G mreži. Prema rečima naratora sa viralnog snimka koji se raširio na Fejsbuku, „u telima ljudi koji su stradali bila je aktivirana nano tehnologija, umetnuta putem vakcina”.

Teorije zavere o povezanosti 5G tehnologije i vakcina protiv kovida 19, kao i štetnom uticaju 5G mreže na zdravlje ljudi, dekonstruisane su nebrojeno puta do sada. Nema dokaza da 5G mreža narušava ljudsko zdravlje, niti da je bilo kako povezana sa vakcinama protiv kovida. Takođe, nema vesti o tome da je 5G mreža aktivirana u četvrti Itaevon u Seulu u vreme nesreće. Tragičan događaj odigrao se usled neočekivane gužve koja se otrgla kontroli.

*Južna Koreja je prva država koja je pokrenula mobilnu mrežu pete generacije 5G. Na teritoriji Seula nalazi se preko 40 odsto ukupnog broja 5G tornjeva u toj državi, a preko 50 odsto stanovništva Južne Koreje koristi 5G mrežu.

„Događaj se može opisati kao gužva ili nalet, ali ne i stampedo”, rekao je za „The Washington Post” G. Kejt Stil, stručnjak za bezbednost mase i gostujući profesor nauke o masi na Univerzitetu u Safolku u Engleskoj. Prema njegovim rečima, stampedo implicira da su ljudi imali prostora da trče, što nije bio slučaj u Itaevonu.

Kako je objasnio, takozvani „crowd crush” dešava se kada su ljudi zajedno zbijeni u skučenom prostoru, zbog kojeg nastaje guranje koje uzrokuje da se gomila prevrne. U suštini, radi se o „domino efektu” – gomila pada kao jedan, a ako se radi o skučenom prostoru, ljudi ne mogu ponovo da ustanu.

„Tokom naleta, pritisak odozgo i ispod ljudi u gomili otežava disanje jer je plućima potreban prostor da se prošire. Potrebno je oko šest minuta da dođe do kompresivne ili restriktivne asfiksije, verovatnog uzroka smrti ljudi ubijenih u gužvi. Ljudi takođe mogu da povrede udove i izgube svest kada se bore da dišu i pobegnu od gomile. Potrebno je oko 30 sekundi kompresije da bi se ograničio dotok krvi u mozak i da ljudi u gužvi dobiju vrtoglavicu”, objasnio je Stil.

Procenjeno je da je na dan tragedije oko 100.000 ljudi bilo u Itaevonu. Prema podacima metroa u Seulu, oko 81.573 ljudi iskrcalo se na stanici metroa Itaevon tog dana, u odnosu na oko 23.800 ljudi nedelju dana ranije i oko 35.950 dan pre nesreće. Ali u Itaevonu je tada bilo samo 137 policajaca, saopštio je grad Seul.

Nasuprot tome, prema rečima policijskog zvaničnika, na skupovima sindikata i pristalica predsednika Ioon Suk-ieola, koji su istog dana okupili desetine hiljada ljudi u Gvangvamunu, u centru Seula, bilo je raspoređeno do 4.000 policajaca.

Vlasti u Južnoj Koreji u početku su nastojale da tragičan događaj prikažu kao nesreću za koju se niko ne može lako okriviti, prenosi „BBC”. Međutim, gnev javnosti rezultirao je zahtevima najviših zvaničnika za pokretanjem temeljne istrage, te je policija ubrzo priznala da je kontrola mase bila „neadekvatna”.

Šef policije Južne Koreje Jun Hi Keun izjavio je da je reakcija službenika bezbednosti bila „razočaravajuća” i da oseća „ogromnu odgovornost” zbog onoga što se dogodilo. On je rekao da je policija primila brojne pozive pre nesreće, upozoravajući ih na ozbiljnost situacije, ali da je njihov odgovor izostao. Najavio je „brzu i intenzivnu istragu” kako bi se utvrdilo da li su preduzete odgovarajuće mere po prijemu poziva i da li su policajci reagovali na odgovarajući način.

Mehdi Musad, istraživač ponašanja gomile na Institutu „Max Planck” u Berlinu, rekao je za „The Washington Post” da više policajaca u Itaevonu ne bi nužno sprečilo ovu tragediju.

„Ono što bi zaista pomoglo je da smo mogli unapred da znamo koliko ljudi će se okupiti, koja je njihova ruta… I da malo kontrolišemo kretanje ljudi. Kada nivo kompresije postane previsok, više se ništa ne može učiniti. Više se radi o planiranju”, rekao je Musaid.

Martin Amos, profesor na Univerzitetu „Northumbria” u Engleskoj koji proučava gužve, objasnio je za „The Washington Post” da je za velike događaje potrebno pravilno planiranje i ljudi koji su obučeni da upravljaju gomilom.

„Poenta je da će se ovi incidenti dešavati sve dok ne uspostavimo odgovarajuće procese upravljanja masom koji predviđaju, otkrivaju i sprečavaju opasno veliku gustinu gužve”, zaključio je Amos.

Slični događaji dogodili su se nedavno na fudbalskom stadionu u Indoneziji, gde je poginulo 130 ljudi, i prošle godine na „Astroworld” festivalu u Teksasu, kada je stradalo desetoro ljudi.

Naslovna fotografija: Itaewon 2022 Halloween/Wikimedia commons