U Finskoj ipak postoje privatne škole
Finska nesumnjivo ima jedan od najboljih nekonvencionalnih sistema obrazovanja u svetu, međutim, tvrdnja da u ovoj državi ne postoje privatne škole nije tačna.
Finsko školstvo već godinama unazad ne silazi sa vrha internacionalnih lista edukativnih sistema. Svetski ekonomski forum njihov osnovnoobrazovni sistem ocenjuje kao najbolji u svetu.
Međutim, uspeh javnog školstva u Finskoj inspirisao je i kreiranje velikog broja “mitova” koji dodatno idealizuju ovaj ionako već odličan sistem.
Jedan od njih odnedavno cirkuliše i Fejsbukom u Srbiji, kao tvrdnja da u Finskoj ne postoje privatne škole.
“U Finskoj je savršen sistem školstva. Ne postoje privatne škole, jer obrazovanje nije biznis. Zato bogati roditelji ulažu u državne škole u cilju da je obrazovanje primarno i svima dostupno bez obzira na imovno stanje. Respect za zdravo društvo bez privilegija!”, navodi se u objavi.
Činjenica je da Finska ima jedinstveno zakonodavstvo za državne i većinu privatnih škola zbog čega može nastati zabuna oko toga da li u toj državi uopšte postoje privatne škole.
Naime, u Finskoj je većina privatnih škola zavisna od vlade, javno se finansira i pod javnim je nadzorom. Privatni pružalac obrazovanja mora da ispunjava zahteve propisane zakonodavstvom kako bi dobio licencu i dozvolu za rad, navodi se na zvaničnom sajtu Evropske Unije.
Jedan od ključnih zahteva je da se “obrazovanje ne može pružiti u cilju ostvarivanja finansijske dobiti”.
Međutim, privatna škola može biti osnovana i bez dobijanja dozvole, ali u tom slučaju će ona ostati van javnog nadzora i neće imati pravo na javno finansiranje. Štaviše, sertifikati koje dodeljuju takve škole ne smatraju se dovoljnim dokazom o postignutom stepenu obrazovanja. Upravo zbog toga je takvih škola vrlo malo.
Odstupanje od ovih pravila dešava se kod predškolskog i univerzitetskog obrazovanja.
Privatnim vlasnicima predškolskih ustanova je dozvoljeno da ostvaruju zaradu, dok njihove usluge obrazovanja takođe moraju biti u skladu s finskim zakonodavstvom.
Na sajtu EU se navodi da, iako se većina dece u Finskoj upisuje u državne predškolske ustanove, poslednjih godina je primetan porast u broju upisa dece u privatne. Ukupna stopa upisa dece izrasta od 1 do 6 godina je u 2018. godini bila 74 odsto, od čega je 14 odsto dece pohađalo privatne predškolske ustanove.
Kada je reč o univerzitetima u Finskoj, oni su, stupanjem na snagu Zakona o univezitetima 2010. godine dobili veću finansijsku autonomiju. Ovaj zakon je reformisao pravni status svih finskih univerziteta i oni su po novom zakonodavstvu odvojeni od države.
Zbog svog jedinstvenog pravnog statusa, finski univerziteti se razlikuju od ostalih pružalaca obrazovanja i prethodno predstavljeni osnovni zahtevi za radne dozvole se njih ne tiču, istaknuto je na sajtu EU.
No, iako su visokoškolske ustanove nezavisna pravna lica, glavna odgovornost za njihovo finansiranje i dalje leži na državi. Finski parlament odlučuje o iznosu osnovnog finansiranja koje Ministarstvo prosvete i kulture dodeljuje institucijama visokog obrazovanja. Pored osnovnog i strateškog finansiranja, univerziteti dobijaju i dodatna sredstva, odnosno plaćene usluge, donacije i sponzorstva.
Inače, finansiranje osnovnog i srednjeg obrazovanja u Finskoj dele država i opštine. Opštine svoja finansijska sredstva u najvećoj meri ostvaruju od poreskih prihoda.
Naslovna fotografija: Pixabay
