U pepsiju nema ćelija abortiranih beba
Kada popijemo pepsi, da li u organizam unesemo i delić abortiranih fetusa kao što se na Fejsbuku tvrdilo i za vakcinisanje AstraZenekinom vakcinom?
Šta se to nalazi u pepsiju, popularnom gaziranom napitku? Fejsbukom kruži priča da se u proizvodnji tog pića s ukusom kole koriste ćelije abortiranih beba. Kažu, isti je slučaj i s nekim drugim proizvodima, poput orea i koka-kole.
“Svuda ovde se nalaze bebe…” piše u jednoj od objava na Fejsbuku.
Fekt-čeking sajt FullFact je pre dve godine pisao o takvim objavama koje su se na engleskom jeziku delile na Fejsbuku i ocenio ih je kao lažne.
Iz kompanije Pepsi su još 2012. demantovali da za arome u svojim proizvodima koriste ćelije abortiranog fetusa.
„PepsiCo ne sprovodi i ne finansira istraživanja – uključujući istraživanje koje sprovode treće strane – u kojima se koristi ljudsko tkivo ili ćelijske linije izvedene iz embriona ili fetusa.”
Kako su ljudi pomislili da Pepsi koristi HEK-293?
Sve je počelo kada je kompanija PepsiCo 2010. godine sklopila ugovor s biotehnološkom firmom Senomik, povezanom sa “Senomikovom tehnologijom slatkog ukusa”.
Budući da Senomik ima i patente koji podrazumevaju upotrebu HEK-293 ćelija, bilo je, izgleda, neizbežno da se rašire sumnje u vezi sa saradnjom s Pepsijem.
Inače, Senomik je 2014. godine napravio zaslađivač “Sweetmyx” koji je Pepsi odobrio za upotrebu.
Svakako, iz Pepsija su još 2012. demantovali da se HEK-293 koristi za njihove proizvode, što su potvrdili i za Full Fact.
Šta je HEK-293?
S pojmom HEK-293 susreli smo se i kada smo pisali o sastavu AstraZenekine vakcine, gde smo objasnili o čemu je reč.
“HEK-293 je naziv koji se daje određenoj liniji ćelija koja se koristi u raznim naučnim primenama. Originalne ćelije su uzete iz bubrega legalno abortiranog fetusa 1973. godine. HEK-293 ćelije koje se danas koriste su klonovi tih originalnih ćelija, ali same nisu ćelije abortiranog fetusa.”
Drugi proizvodi
Bilo je, dakle, reči i o tome da su se abortirane bebe koristile i u drugim proizvodima, a ne samo u pepsiju. I to se pokazalo kao netačno. O tome je, između ostalih, pisao i Politifact.
Naime, 2011. godine, grupa “Božja deca za život” pozvala je na bojkot proizvođača hrane koji imaju ugovor sa Senomikom. Kako su naveli, a pozivajući se na Senomikov izveštaj iz 2002. godine, ta kompanija je u istraživanjima i razvoju poboljšanja ukusa koristila i HEK-293.
Senomik jeste koristio ćelijsku liniju HEK-293, ali isključivo za potrebe istraživanja ukusa, odnosno za testiranje supstanci.
Gven Rosenberg iz Senomika je taj proces opisala kao “robotski sistem za degustaciju”.
A u tekstu za Forbes iz 2012. godine, Metju Herper, koji inače piše o nauci i medicini, objasnio je da je ovo tehnologija stara 35 godina.
„Ona se široko koristi u ćelijskoj biologiji. I nema šanse da konzumirate ćelije ili da cone uzrokuju zdravstvene probleme.“
Te ćelije nisu, dakle, sastojci prehrambenih proizvoda na tržištu.
Naslovna fotografija: Facebook/Istinomer kolaž