U vakcini AstraZeneke nema komadića laboratorijskih majmuna, pacova i ugrušaka abortirane bebe

Iako su javno dostupni sastojci vakcina protiv kovida 19, i to na više mesta na internetu (ovde, ovde), šire se dezinformacije o tome šta se u vakcinama zaista nalazi. 

Tako se za vakcinu koju proizvodi AstraZeneka u objavi na Fejsbuku tvrdi da je, uprkos određenim spornim sastojcima, dobila upotrebnu dozvolu. 

“Pogledajte šta se u njima nalazi”, piše iznad fotografije dokumenta u kojem se navode sastojci vakcine. Fotografija je opremljena i “prevodom” koji kaže:

“U vakcini ima komadića laboratorijskih majmuna i pacova

Delića njihovih bubrega i pluća

Ugrušaka abortirane bebe i delovi pacova koji imaju ljudske organe

Nano čestice aluminijuma i žive

*Ako vam je ovo prevoda malo, nađite nekoga da vam sve prevede”

Vakcina koju su razvili AstraZeneka i Univerzitet u Oksfordu jeste dobila upotrebnu dozvolu. I to je jedino tačno u ovoj objavi. Ostalo je dezinformacija.

Nema majmuna, nema pacova

AstraZenekina, kao i Fajzerova vakcina, najpre ima sastojke koji su uobičajeni za vakcine. To su saharoza i regulatori kiselosti kao što su histidin i soli natrijuma i kalijuma, navodi se na zvaničnom sajtu Univerziteta u Oksfordu.

Dalje, aktivni sastojak AstraZenekine vakcine protiv kovida 19 napravljen je od modifikovanog adenovirusa koji uzrokuje prehladu kod šimpanzi. Modifikovan je tako da ne može da izazove infekciju, pojašnjeno je, a služi za isporuku genetskog koda za spajk protein korona virusa.

Dakle, u vakcini nema majmuna, odnosno šimpanzi. Pacovi se nigde i ne pominju.

Na sajtu Univeziteta objašnjeno je kako se u proizvodnji vakcine koristi adenovirus.

“Proces proizvodnje vakcine uključuje proizvodnju virusa, adenovirusa, koji prenosi genetski materijal do ćelija unutar tela. Za proizvodnju tog virusa u laboratoriji potrebna je ćelijska linija ‘domaćina’. Za neke vakcine, za ovaj proces se koriste pileće ćelije, a za neke se za proizvodnju virusa koriste ljudske ćelijske.”

AstraZenekina VAKCINA koristi ćelijsku liniju koja se zove HEK-293.

“HEK-293 je naziv koji se daje određenoj liniji ćelija koja se koristi u raznim naučnim primenama. Originalne ćelije su uzete iz bubrega legalno abortiranog fetusa 1973. godine. HEK-293 ćelije koje se danas koriste su klonovi tih originalnih ćelija, ali same nisu ćelije abortiranog fetusa.”

Dakle, nema ni ugrušaka abortirane bebe u ovoj vakcini, već klonova originalnih ćelija legalno abortiranog fetusa iz 1970-ih.

Ostali sastojci

Vakcina takođe sadrži neke neaktivne sastojke poput polisorbata 80, emulgatora i vrlo malu količinu alkohola (0,003 mg po dozi); u vakcini se nalaze još i tragovi magnezijuma (3 do 20 delova na milion).

Napomenuto je i da su svi sastojci prisutni u vrlo malim količinama, kao i da nema dokaza da u tim količinama mogu naneti štetu. 

U vakcini nema proizvoda od ljudi ili životinja kao ni uobičajenih alergena (lateks, mleko, laktoza, gluten, jaja, kukuruz, kikiriki). 

I na kraju, dok se živa nigde ne spominje, aluminijuma ima, ali samo u formi dodatne zaštite ispod zatvarača na bočici u kojoj je vakcina upakovana.

• Kakve veze imaju vakcine sa avionima, a avioni sa trovanjem ljudi?
• Fotografija kovid vakcine jeste iz marta 2020, ali to ne dokazuje da je pandemija namerno izazvana

Podsetimo, i AstraZenekina i Fajzerova vakcina koriste genetske tehnologije za generisanje imunog odgovora. Za AstraZenekinu korišćena je tehnologija ChAdOx1. Tehnologiju je razvio Džener institut i tokom poslednjih deset godina je optimizovao, a testirana je za mnoge druge bolesti, poput gripa i MERS-a.

Naslovna fotografija: Istinomer kolaž