U zaštitnim maskama nema parazita, nanočestica niti “morgelona”
Sićušni delići vlakana sasvim izvesno ne čine maske na bilo koji način štetnim za zdravlje.
U higijenskim maskama neki vide veštački stvorena “staništa parazita”. Društvene mreže su velikom brzinom preplavili snimci kojima se širi sumnja da se u maskama nalaze crvi i paraziti što se, navodno, uočava pod uveličavajućom kamerom. U nekim od snimaka iznose se čak i tvrdnje o prisustvu nanorobota, ali i nanočestica u maskama i PCR testovima, koje, kako kažu, uzrokuju, naučno veoma spornu Morgelonovu bolest, što smo već ocenili kao neistinu.
Parazitska vlakna
Kompozicija gotovo svih pomenutih uradaka je istovetna: uveličan materijal od kojeg su higijenske i KN95 maske napravljene (iako u većini slučajeva ne vidimo da je posmatrani predmet zapravo maska), te pinceta, prst ili voda u kadru. Vršilac eksperimenta izražava šok kada pronađe vlakno tamne boje koje se u određenim momentima pomera. Končić toliko sitan da je njegova težina praktično nemerljiva, može se učiniti “živim” jer ga statički elektricitet, strujanje vazduha, toplote ili vodene pare lako pomera.
Paraziti su, po definiciji, organizmi koji opstaju na račun drugog organizma duži period. Posledice prisustva parazita po čoveka mogu varirati od malih promena u ponašanju, preko očitih patoloških promena u tkivima, do smrti u nekim slučajevima.
U maskama se ne nalaze parazitski crvi, nego vlakna tkanine koja ni na koji način ne mogu ugroziti zdravlje čoveka. Da je prisustvo parazita u maskama dokazano, za više od godinu dana pandemije bili bi već zabeleženi masovni slučajevi trovanja.
Naučnici, mikrobiolozi i epidemiolozi složni su u raskrinkavanju još jedne hipoteze zavere – do sada na globalnom nivou nije zabeležen nijedan slučaj parazitizma izazvan nošenjem maski. Jednostavno, končići i fragmenti naše odeće ili nameštaja slobodno lebde vazduhom zajedno sa polenom, plesni, prašinom… Sasvim izvesno bismo slična sitna, bezopasna vlakna pronašli i na sopstvenoj koži ili odevnim predmetima koje nosimo u blizini lica, poput marama.
Vlakna se mogu pojaviti na maskama ili štapićima za uzimanje brisa za antigenski test i neposredno pre njihove upotrebe – preko ruku. Bez obzira na to odakle dospevaju končići na masku, oni su bezopasni za naš organizam iz jednog razloga: ljudski organizam ima urođeni imunitet. Svakog dana udišemo velike količine sitnih čestica zajedno s vazduhom, čak i kad je “najčistiji”. Trepavičasti epitel sluznice, važan deo našeg respiratornog sistema, sprečava da strani agensi kroz vazduh dospeju u naš organizam. Tako ih ne udišemo, već izbacujemo kroz sluz.
Morgeloni i „bolest“
Medicinski konsenzus je da posledice stanja nazvanog Morgelonova bolest, zapravo nastaje usled psihičke nestabilnosti pacijenta. Opsežna studija o Morgelonovoj bolesti iz 2012. godine, koju je sproveo američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), nije pronašla nijedan uzrok, smetnju ili izvor zaraze do stanja sličnog psihičkim deluzijama. Za Morgelonovu bolest se samo u malim dermatološkim krugovima sumnja na neidentifikovani uzrok mikrobne infekcije.
Ipak, dominantni stav ide u prilog manifestaciji mentalnog poremećaja. Morgelonove iritacije kože nastaju zbog kompulsivnog češanja, a problematična vlakna za koja pacijenti veruju da im se nalaze u koži, uglavnom potiču sa odeće. Iako je veliki broj ljudi širom sveta sebi samostalno dao dijagnozu psihopatološke Morgelonove bolesti, nijedan slučaj do sada nije dokazan. Neretko pacijenti prijavljuju da osećaju da im pod kožom mile insekti ili paraziti, koji se pominju i u spornim video klipovima.
Studija objavljena 14. aprila 2021. godine, sprovedena u SAD, dokazuje nesumnjivi značaj maski za zaustavljanje pandemije koronavirusa. U zaključku istraživanja navodi se da države u kojima se građani ne pridržavaju preporuka CDC-a o nošenju maski beleže ekstremno veliki porast zaražavanja i težih oblika kovida. Takođe, u tim državama nisu sprovedene zakonski obavezne epidemiološke mere poput nošenja maski u zatvorenim prostorima i javnom prevozu. Reoni u kojima se najmanje 75 odsto stanovništa pridržava preporuka o nošenju maski, nisu beležile velike brojeve zaraženih.
Slično tome, istraživanje koje je u oktobru prošle godine sprovelo Odeljenje za zdravstvenu politiku Univerziteta Vanderbilt pokazalo je da je broj preminulih od COVID-19 dvostruko veći u okruzima Tenesija gde nije obavezno nošenje maske u odnosu na one sa važećim epidemiološkim direktivama. Sve to, uz nijedan zabeležen slučaj infekcije „parazitima iz maski“.
Naslovna fotografija: Canva
