Vakcine protiv kovida ne uzrokuju oštećenje vitalnih organa dece

Meloun, američki istraživač koji je kasnih osamdesetih doprineo razvoju mRNA vakcina, predstavlja se kao prvobitni pronalazač ove vrste tehnologije. Istina je, međutim, da je pored njega veliki broj drugih naučnika decenijama bio uključen u ovaj proces.

U viralnom video snimku Meloun se obraća roditeljima širom sveta sa upozorenjem o toksičnosti vakcina protiv kovida koje koriste mRNA tehnologiju (Fajzer i Moderna).

Prema njegovim rečima, spajk proteini iz mRNA kovid vakcina su toksični i izazivaju trajna oštećenja dečijih vitalnih organa.

To nije istina.

Infektolog i direktor Centra za edukaciju o vakcinama u Dečijoj bolnici u Filadelfiji Pol Ofit rekao je za AFP da “ne postoje dokazi da se to dešava”.

Njegova koleginica iz Američke akademije za pedijatriju Debora Grinhaus istakla je za AFP da “apsolutno nema dokaza da su spajk proteini, nastali kao odgovor na vakcinu protiv kovida, toksični.”

Vakcine sa mesindžer ribonukleinskom kiselinom (mRNK) rade tako što uvode “nacrt” proteina korona virusa, dela virusa koji telo može da prepozna i da se bori ako ga kasnije nađe, a da ga nikada ne izloži stvarnom virusu.

Fajzer i Moderna su prve vakcine koje koriste ovu tehnologiju. Razlikuju se od tradicionalnih vakcina, koje sučeljavaju imuni sistem sa delom virusa u oslabljenom ili deaktiviranom obliku radi stvaranja antitela.

Grinhaus je objasnila: „Spajk protein je korisna meta za vakcinu jer se razlikuje od drugih proteina koje ljudi mogu da proizvedu. Tako da je naš imuni sistem u stanju da ga prepozna kao nešto strano i pokrene imuni odgovor na njega. Takođe nema dokaza da spajk protein ostaje u telu duže od drugih tipičnih proteina i nema dokaza da uzrokuje značajnu štetu.“

Maloun takođe kaže da “spajk proteini često izazivaju nepopravljivu štetu u dečijem mozgu i nervnom sistemu, njihovom srcu i krvnim sudovima, uključujući krvne ugruške”, kao i da “mogu da oštete i njihov reproduktivni sistem i da izazovu fundamentalne promene u njihovom imunološkom sistemu.”

Pedijatar i infektolog u Dečijoj Nacionalnoj bolnici u Vašingtonu Aleksandra Jonts kaže da “vakcina dovodi do promena u imunološkom sistemu tako što mu zadaje cilj da razvije imunološku memoriju protiv spajk proteina kako bi zaštitio ljude od bolesti“.

Međutim, ostatak Malounove izjave nije potkrepljen dokazima.

“Apsolutno nema dokaza da spajk proteini mogu izazvati trajno oštećenje vitalnih organa dece”, rekla je Grinhaus.

Retki ozbiljni neželjeni efekti prijavljeni su nakon vakcinacije mRNA vakcinama, uključujući i mlađe muškarce koji su razvili miokarditis ili perikarditis – upalu srca ili oko srca.

Ali Jonts i Ofit objašnjavaju da su slučajevi miokarditisa bili privremeni, a ne trajni, kako tvrdi Maloun.

„Miokarditis je očigledno posledica mRNA vakcine. Retko je, ali je stvaran“, rekao je Ofit. No, kako kaže, stanje je „kratkotrajno i prolazno”.

I Offt i Jonts ističu da podaci pokazuju da retki slučajevi miokarditisa nisu direktna posledica samih spajk proteina, kako kaže Maloun.

Naučnici još uvek uče o ovim slučajevima miokarditisa, ali su oni verovatnije povezani sa urođenim imunološkim odgovorom tela, a ne sa specifičnim spajk proteinima kovid vakcina, rekla je Jonts.

Ona je dodala da podaci pokazuju da bi infekcija kovidom 19 potencijalno mogla da izazove probleme koje je naveo Maloun, ali ne i mRNA vakcine.

Maloun na kraju videa zaključuje da “nema nikakve koristi od vakcinacije dete, te da potencijalni rizici nadmašuju korisnost vakcina”.

Sva tri doktora sa kojima je AFP razgovarao odlučno su odbacila ovu tvrdnju.

“Teoretski rizik od kovid vakcina apsolutno ne nadmašuje benefit od vakcina”, rekla je Grinhaus i dodala da je do sada “preko 1000 dece umrlo od infekcije kovidom, dok je desetina hiljada hospitalizovano”.

“Vakcina se pokazala kao bezbedna i efikasna za decu koja imaju pet ili više godina. Odnos rizika i koristi zasnovan na podacima dostupnim do sada jasno favorizuje vakcinaciju dece uzrasta od pet do 11 godina.”

Naslovna fotografija: Canva