Zemljotrese u Turskoj i Siriji nisu izazvali Amerikanci (niti su posledica antropogenog uticaja)
Područje Turske i Sirije koje je u ponedeljak pogođeno razornim zemljotresima jačine 7,8 i 7,5 stepeni Rihterove skale izuzetno je trusno područje sa redovnim podrhtavanjima. Teoretičari zavere, pak, šire tezu da su za sasvim izvesno najsmrtonosniji zemljotres u deceniji odgovorni „Amerikanci i tajno Teslino oružje zbog kojeg ga je CIA ubila“.
Tvrdnja po kojoj su „Amerikanci seizmičkim oružjem“ prouzrokovali zemljotres u Turskoj i Siriji, proširila se društvenim mrežama i medijima u regionu. Teza iza koje stoji i tviter nalog @DrBranimir koji oponaša lik Branimira Nestorovića, međutim, kosi se sa svim geološkim učenjima i naučnim saznanjima vezano za ovo veoma trusno područje.
Zemljotresi u Turskoj i Siriji, dakle, nisu posledica antropogenog uticaja niti osvete zapada zbog podrške turskog predsednika Erdogana Rusiji. Dodatno, pomenuta teorija zavere o tektonskom oružju i HAARP tehnologiji širi se već neko vreme u konspiracionim krugovima bez ikakvog osnova.
Neke od dezinformacija koje kruže u vezi sa zemljotresom u Turskoj i Siriji raskrinkale su kolege sa turskog faktčeking portala Teyit.
Zemljotresi bilo koje jačine ne poznaju geopolitičke granice, već su vezane za pomeranja i proklizavanja tektonskih ploča u zemljinoj kori — litosferi. Sedam velikih ploča pokrivaju oko 95 odsto zemljine površine, dok ostatak čine desetak manjih.
Epicentar zemljotresa bio je oko 26 kilometara istočno od turskog grada Nurdagija na dubini od oko 18 kilometara na istočno-anadolijskom rasedu. Zemljotres se širio prema severoistoku, donoseći razaranja centralnoj Turskoj i Siriji.
Početni trusni talas između Turske i Sirije počeo je na relativno maloj dubini. Potres pri površini zemlje jači je i potencijalno razorniji nego dublji zemljotres iste magnitude.
Da za ovaj potres nije odgovorno „tajno seizmično oružje”, već jedno od najtrusnijih područja na planeti, rekao je za N1 i profesor geografije u gimnaziji Dobrinja u Sarajevu, Vedran Zubić.
„Minimalno je reći da je to „trusno područje ”. Ono se nalazi u centralnom delu druge najlabilnije, takozvane evroazijske zone na planeti, između Pirineja i Himalaja. Tu se nalazi jedna geotektonska zona za koju su krivi nekadašnji zemljani delovi koji guraju te ploče i onda nam se dešavaju zemljotresi. Glupo je pričati o političkim granicama, to je jedan geo-tektonski prostor. U ovom slučaju granice ne znače ništa, niti trusni talas nosi pasoš da pokaže”, ističe Zubić.
Najrazorniji potres u poslednjih osam decenija
Veruje se da je zemljotres od ponedeljka u Turskoj i Siriji najsnažniji i, potencijalno najsmrtonosniji, potres koji je zadesio ovaj region u prethodnih 80 godina. Nedavni potresi, poput onog iz 1999. koji je pogodio grad Izmit, odneli su na hiljade života. Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da bi ukupan broj smrtnih slučajeva mogao biti dostići i 20 hiljada.
„Ljudima ništa ne znači reći 7,8 niti eksponencijalna funkcija Rihterove skale, ali ako im kažem da je ovaj zemljotres recimo 125 puta jači od onog u Petrinji pre dve godine ili više od 200 puta jači od u Stocu (…) onda je jasno o kakvoj se oslobođenoj energiji radi. Ni razlika između 7,5 i 7,8 nije mala, koliko god to nama trivijalno zvučalo”, navodi profesor Zubić.
Koliko su česti zemljotresi ovog intenziteta u Turskoj?
Kraći odgovor bi bio: retki, izvesno jednom u sto godina. Zemljotres iste magnitude od 7,8 zadesio je turski grad Erzindžan 1939. godine i smatra se jednim od najaktivnijih zemljanih raseda. Upravo je taj zemljotres označio početak seizmološkog domino efekta u kome je niz od 12 zemljotresa tokom šest decenija rascepio severno-anadolijski rased, stvarajući preko hiljadu kilometara dugu površinsku rupturu.
Turskoj, svakako, zemljotresi nisu strani.
Prema podacima Geološkog topografskog instituta Sjedinjenih Država (USGS), u Turskoj se proteklog dana dogodilo više od 60 zemljotresa jačine veće od 2,5. Dodatno, 6. februara je i region u kojem se zemljotres dogodio bio posebno seizmički aktivan.
Veći potresi su retki, ali su i dalje smatraju očekivanom, redovnom pojavom. Prošlog novembra Turska je pretrpela zemljotres jačine 5,9 stepeni. Potres jačine 7,0 stepeni Rihterove skale potresao je Egejsko more između Turske i Grčke 2020. godine.
Većina najvećih zemljotresa u poslednjem veku dogodila se upravo duž severno-anadolijskog raseda. Iako poslednjih godina nije bilo jačih seizmoloških aktivnosti u tom predelu — ovaj zemljotres ne predstavlja iznenađenje niti je rezultat antropogenog uticaja.
Međutim, to ne znači da seizmolozi mogu tačno da predvide kada će se tačno i gde veliki potres dogoditi. Iako je izvesno da će se dogoditi u „pre ili kasnije”, vreme između velikih potresa na rasedu varira na nepredvidive načine.
Dva razorna potresa u tursko-sirijskom regionu se, dodatno, nisu dogodili na istom rasedu.
Početni potres se desio u Velikoj rasednoj dolini — još jednoj rasednoj oblasti u kojoj se spajaju arapska, anadolska i afrička ploča. Drugi potres magnitude 7,5 se dogodio oko 13:30 časova, sedam sati nakon prvog, na obližnjem rasedu koji nije deo istočno-andolijskog raseda.
Following the M7.8 EQ, a M7.5 aftershock struck at ~1:30 pm local time. Significant and widespread damage is likely. More aftershocks will occur. Follow @Kandilli_info for local information. https://t.co/KLLmXlfS70 https://t.co/8wyrVPRJ9J pic.twitter.com/Kh825PfB11
— USGS Earthquakes (@USGS_Quakes) February 6, 2023
Ovaj zemljotres je nastao kao posledica aktivnosti dve uspravne rasedne ploče odnosno horizontalnog proklizavanja dva komada Zemlje jedan pored drugog. U pitanju je takozvani „strike-slip” zemljotres poput onog koji je 2021. godine zadesio centralnu Hrvatsku na širem području Petrinje, Siska i Gline.
U slučaju razornih zemljotresa u Turskoj i Siriji, Arapska rasedna ploča klizila je pored Anadolske ploče. To klizanje je takođe značilo da se podrhtavanje proširilo na mnogo kilometara duž raseda, prilikom čega je pogađeno na desetine turskih i sirijskih gradova.
USGS je već zabeležio više od stotinu naknadnih potresa u turskom regionu, a stručnjaci očekuju da će se oni nastaviti i u narednim danima.
Seizmološki zavod Srbije je, primerom, zabeležio više manjih potresa u prethodna dva dana od kojih su 33 bili iz Turske. U istom periodu, 6. i 7. februara, sedam potresa jačine do 2,3 magnitude desila su se i na području Bora, Majdanpeka, Donjeg Milanovca i Užica.
Koji zemljotresi mogu biti posledica delovanja čoveka?
Veštački zemljotresi nastaju usled antropogene delatnosti, odnosno uticajem čoveka na prirodnu sredinu. Najčešći primer takvih aktivnosti dešavaju se u oblastima u kojima su formirana velika veštačka akumulaciona jezera.
Ekspanzija hidrauličnog frakturisanja ili frakinga, bušenja i ubacivanja tečnosti u zemlju pod jakim pritiskom kako bi došlo do pucanja stena i ispuštanja prirodnog gasa, ostavila je za sobom „epidemiju zemljotresa“ širom Sjedinjenih Država.
Cilj procesa frakinga je pucanje stena uljanih škriljaca pod pritiskom, kako bi, između ostalog, došlo do oslobađanja prirodnog gasa ili nafte. Do potresa ne vodi stvarno lomljenje škriljca, već ubrizgavanje više miliona litara otpadnih voda ispod površine zemlje.
Naučnici ističu da na taj način ubrizgana voda olakšava pločama da klize jedne pored druge izazivajući „indukovane zemljotrese“.
Ljudi izazivaju zemljotrese i na drugi način — pokazalo se da brzo crpljenje vode iz podzemnih rezervoara izaziva potrese u gradovima poput Džakarte.
Naslovna fotografija: FoNet/AP
