Nakon tri meseca i četiri neuspešna izborna dana - Veliki Trnovac je, konačno, spustio zavesu na izbore u Srbiji koji su, ako se neko još toga seća, održani početkom aprila. Ovo selo na jugu Srbije postalo je (makar formalno) glavna prepreka da se formira novi skupštinski saziv i izvršna vlast, a reklo bi se i slika i prilika izbornog procesa u Srbiji.
Vreme do početka konstitutivne sednice Skupštine grada Beograda već se može meriti satima, a o tome ko će biti gradonačelnik, ili makar predsednik Skupštine grada, niko ne progovara ni reč. Za sada znamo da Srpska napredna stranka tvrdi da ima pouzdanu većinu, ali funkcioneri uspešno izbegavaju da pomenu na koga računaju. Ako uzmemo u obzir kakve rokove zakon propisuje, moguće je da se ovaj saziv konstituiše na kratko, a da već na jesen imamo nove izbore. S obzirom na nivo transparentnosti i vladajućih i opozicionih stranaka, javnosti je ostalo samo da nagađa. Pre izbora činilo se da će vlast u Beogradu biti najvažnija tema godine, danas se time više ne bave ni tabloidi.
Mafija, bratija, partokratija, monarhija…Kriminal, korupcija, klanovi, lopovi, 619 miliona, Kosovo, izdaja, čist vazduh, iskopavanje litijuma… Nestadoše kao da ga ih nikad niko nije ni pomenuo. Kao i pre predizborne kampanje, jedina tema u Srbiji je šta kaže Vučić. Šta će da odluči Vučić? Predsednik se bori u Berlinu, predsednika more teške brige, predsednik najavljuje tešku zimu. Da sada dođe u emisiju kod Srđana Predojevića ili nekog drugog novinara i zapita “Pa? Jesu li bili neki izbori?”, imala bih potpuno razumevanje da se kolega zamisli i prećuti.
Nova Vlada Srbije biće formirana “značajno brže” od zakonskog roka, obećava predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić, koji je gotovo istovetne izjave davao i nakon parlamentarnih izbora 2016. i 2020. godine, kada je Srbija novu Vladu dobijala i četiri meseca od izlaska na birališta.
Da je za “narod i za građane uvek otvoren”, ali ne i za “lopove i fašiste”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponavljao je gotovo svaki put kada se postavljalo pitanje njegovog susreta sa liderima (sada već bivšeg) opozicionog bloka, da bi nakon ovih izbora njegova retorika postala značajno drugačija. „Ako politički faktor, i onaj koji je prešao cenzus i onaj koji nije prešao cenzus, a pogotovo neko ko ima više od 10 odsto glasova, kaže - želim da razgovaram sa predsednikom o tome i tome - moja obaveza je da taj razgovor obavim. I nemam nikakav problem sa tim. I neću ga odugovlačiti i neću ga odlagati“. Ovako je Vučić prokomentarisao izjavu lidera Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa da je spreman da sa njim razgovara o ponavljanju izbora u Beogradu.
Odavno jedan sastanak dvojice domaćih političara u Srbiji nije izazvao toliko pažnje kao nedavni razgovor lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa sa predsednikom države i Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem. I dok se utisci sležu, javnost se priseća da je takvih „istorijskih razgovora“ bilo i biće, ali značajnih rezultata neće. Bilo je, još kako, u svoje vreme mnogo važnih susreta koji su „menjali istoriju“ sve dok ih istorija nije negde zaturila. Prosto da se razuman čovek zapita, da li je svrsishodnije (kao na filmu) tragati za načinima komunikacije između ljudi i vanzemaljaca ili objašnjavati da bi razgovor bilo koja dva čoveka, trebalo valjda da bude normalna stvar.
Izbori su (valjda) završeni i vreme je za evergrin kompoziciju - "da li će SPS biti u Vladi i koju funkciju će zauzeti Ivica Dačić?". Pitanje koje se godinama čuje već u prvim satima posle zatvaranja birališta, trebalo bi (opet, valjda) da unese neizvesnost i razbukti očekivanja zainteresovanih. Aleksandar Vučić nastupa sa pozicije sveznajućeg koji enigmatično ćuti ili se izražava u šiframa, dok se funkcioneri njegove stranke, posebno oni zaduženi za kritiku koalicionog partnera, javljaju sa predlozima za sastav buduće izvršne vlasti, u kojoj, razume se, za socijaliste nema mesta ili su ona manje značajna od onih kojima se ovi nadaju. Tradicija nije izneverena ni ovog puta, poznata igra "držanja na ledu" (potencijalnog) saveznika ponovo je na sceni. Ipak, ovog puta odvija se u drugačijim okolnostima.
Ukoliko se neka nepravilnost desi na jednom biračkom mestu, to ne znači da se svuda dešava. Zamislite da krenete da jedete parče torte i odmah naiđete na sitnu košticu od voća. To ne mora nužno da znači da se koštice nalaze u celoj torti. Moguće je da je samo ta jedna sitna koštica zapala u celu tortu i to neće narušiti kvalitet cele torte. Međutim, ukoliko nastavite da jedete parče koje ste dobili i nailazite na još koštica, onda je opravdano očekivati da ćete koštice nalaziti u celoj torti i da torta nije dobra.
Izborni rezultati još nisu ni ozvaničeni, a počela su da stižu brojna pitanja o tome šta je sledeće. Izbori se u Srbiji zaista organizuju često, ali su rokovi za postizborne radnje za svaku stvar drugačiji, često potpuno nelogični, pa nije ni čudo što ne ostaju u sećanju.
U naselju Marinkova bara, u Beogradu glas za vladajuću stranku prodavao se za 2.000 dinara, tvrde stanovnici ovog naselja sa kojima smo razgovarali. Glasove, kažu, nisu morali da dokazuju, već se novac uzimao “na poverenje”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
