Predizborna kampanja: Glas se kupuje za dve hiljade, šporet, televizor…

Obeshrabrujući podaci desetak dana pred parlamentarne, lokalne i predsedničke izbore, koji još jednom potvrđuju da se izborne malverzacije ne dešavaju samo na izborni dan, već da se na volju birača utiče i van predizbornog perioda, a posebno tokom predizborne kampanje.

Kakve pritiske su trpeli i šta se od njih tražilo za Crtu su govorili zaposleni u gradskim upravama, školama, bolnicama…

“Traženo je od mene da odem na miting SNS-a. Nema neke konkretne pretnje ili naredbe, pitaju te – možeš ili ne možeš. Ja ne bih lično trpeo, ali bi supruga trpela neke konsekvence. Niko ti tu direktno ne preti, ali kažu – ‘Hajde, trebalo bi’.” (prosvetni radnik) 

– “Znači postoji spisak, samo se uđe u kancelariju i kaže – ‘Ti ideš sutra u 5.00 na autobuskoj stanici tamo i tamo, idemo tamo i tamo’. I hajde reci – ne.” (radnica gradske uprave)

– “Kada smo svi ušli u autobus, ulazio je jedan gospodin i slikao nas je sve, ušao i slikao, udario fotografiju u svakom autobusu da se vidi ko je u autobusu. Ima to sve svoj sistem, nije uopšte naivno.” (radnik gradske uprave)

– “A onda dobijete poziv od šefa koji kaže – ‘Slušaj, moraš da mi skupiš 20 kapilarnih glasova’. (…) Zato što to rade da bi zadržali svoje pozicije, mi za njih, a onda oni kao za gore i tako to sve ide kao lančano.” (radnica gradske uprave)

– “Ja dolazim tu na parking i čekam kolegu da krenemo kući i prilazi mi jedan mlađi i kaže: ‘Evo čekam da dođu da me pokupe da idem da skupljam glasove za stranku, ucenjuju me, neće da mi produže ugovor ako ne radim za stranku, svaki dan moram da idem u SNS itd’. I kaže – ‘ja ću to da radim dok ne dobijem za stalno, a tada neću ići baš na te sastanke. Ipak su oni meni pomogli, ko bi mi dao posao ako ne stranka’.” (zdravstveni radnik)

Ovo su samo neka od svedočenja iz skoro 60 razgovora koje je Posmatračka misija Crte vodila sa građanima od novembra prošle godine, kada je počelo terensko posmatranje predizborne atmosfere.

Od tada do danas Crtini posmatrači, osim o promotivnim aktivnostima političkih stranaka, svakodnevno izveštavaju i o potencijalnim zloupotrebama i nezakonitim radnjama – od zloupotrebe javnih resursa, javne funkcije i rada institucija, do pritisaka na birače i kupovine glasova.

Ucene, kazne i nagrade 

U Crti kažu da se većina pritisaka dešava na radnom mestu i da su najizloženiji zaposleni u javnom sektoru, odnosno građani koji su članovi vladajuće stranke, koji su dobili posao preko stranke ili su zaposleni po ugovoru na određeno vreme.

Ako podlegnu političkom pritisku i urade ono što se od njih traži, zauzvrat dobijaju neku korist – zaposlenje ili zadržavanje posla, napredovanje u karijeri ili stranci, produžetak ugovora…

Ukoliko se pak ogluše o zahteve, sleduje im kazna, koja može biti gubitak posla, premeštanje na drugu ili nižu poziciju, smanjenje plate, povećan obim posla, nemogućnost napredovanja u karijeri.

Izborno nasilje trpe i socijalno ugrožene i manjinske grupe, mladi bez zaposlenja, ali i članovi ili simpatizeri opozicionih stranaka, aktivisti organizacija civilnog društva, nezavisni novinari, vlasnici privatnih kompanija, a često i prijatelji, komšije i članovi porodica pojedinaca koji su označeni kao neposlušni i nelojalni ili su pokazali neki vid otpora.

U zamenu za glas televizori, frižideri, šporeti  

Tokom prvog dela izborne kampanje pokazalo se i da je od ukupnog broja svih političkih aktivnosti čak 10 odsto imalo obrise kupovine glasova.

Najčešća meta kupovine glasova su penzioneri, poljoprivrednici, Romi, korisnici socijalne pomoći i druge socijalno ugrožene grupe.

Njima se u zamenu za glas nudi novac, zaposlenje, paketi namirnica, bela tehnika, ogrev, legalizovanje nelegalno izgrađenih objekata, dobijanje socijalnih stanova, popravka stambenih objekata.

Ipak, najveći je pritisak na Rome, a sagovornici Crte smatraju da su pritisci sada intenzivniji i agresivniji nego ranije.

Pritisci se najčešće vrše posredno, preko osobe koja je i sama pripadnik romske zajednice, i to kroz zastrašivanje, nagrađivanje, ucene i pretnje, pa čak i fizičko ugrožavanje. Siguran glas se plaća 2.000 dinara, a pola ostaje osobi koja ih skuplja, navode svedoci sa kojima je Crta razgovarala.

“Znači tamo postoji neki čovek, neka osoba koje je zadužena iz romskog naselja, koja je kontakt osoba određene političke partije u ovom slučaju SNS-a. Taj čovek ta osoba dobije novac, određenu količinu novca na ruke. Sada samo dajem primer, nemojte me držati u dinar za reč, na primer dobije 2.000 dinara po osobi, on osobama daje 1.000, možda 1.200, ostalo zadržava on sebi, on duplo zarađuje. Jednom direktno od političke partije, zato što radi to za nju, jednom tako što globi narod. Ti ljudi čekaju ispred biračkih mesta i traže na licu mesta da im se dokaže sigurni glas. Dokazuje se slikanjem, ili bugarski voz isto. Znači on na licu mesta dočekuje te ljude.”

Ima i slučajeva da se Romima uzimaju lične karte nekoliko nedelja pre izbora, a vraćaju na dan glasanja, ispred biračkog mesta, te situacija da na dan glasanja nepoznati ljudi kolima ulaze u romska naselja, ispituju ko još nije glasao, nude novac i odvoze birače do glasačkih mesta.

Prijavljeni su i pritisci koje su na Rome vršile gradske vlasti i članovi vladajuće stranke kroz dodelu humanitarnih paketa ili pomoći u izvođenju infrastrukturnih radova, nakon čega su aktivisti SNS-a dolazili da “podsećaju” građane da glasaju, pa čak i da ih odvode na biračka mesta.

Bez sigurnog glasa nema ni socijalne pomoći 

Crta ukazuje da posebno zabrinjavaju navodi svedoka o korišćenju spiskova iz centara za socijalni rad, odnosno navodi da političke partije zloupotrebljavaju podatke korisnika socijalne pomoći.

Bivši stanovnik jednog romskog naselja opisao je kako zaposleni u centru za socijalni rad vrše pritisak na Rome.

“Centri za socijalni rad ucenjuju Rome da daju siguran glas, u ovom slučaju SNS-u, inače će da izgube pravo na socijalnu pomoć, to ide do te mere. Socijalni radnici podsećaju svoje klijente da glasaju za određenu partiju, ako ne glasaju izgubiće socijalnu pomoć. Svi oni su vezani za koordinatore. Koordinatori tako funkcionišu, neka osoba X kaže osobi Y za koga je glasala. I onda može da ode da kaže u Centru za socijalni rad: ‘Đura je glasao za tog i tog’.”

Ovo i ostala svedočanstva ukazuju na to da su pritisci na birače toliko rasprostranjeni da su gotovo postali jedno od glavnih obeležja političke kulture u Srbiji i obrazac po kome političke stranke komuniciraju sa građanima, kaže za Istinomer Marija Stefanović iz Crte.

“Pogotovo je obeshrabrujuće što su i građani već navikli da se na njih vrše pritisci, što u poslovnom što u privatnom okruženju, i to prihvataju kao sastavni deo svake predizborne kampanje. Sa druge strane, građani, pogotovo zaposleni u javnom sektoru i oni iz socijalno ugroženih i manjinskih grupa koji su pod najvećim pritiskom, osećaju se i uplašeno i nemoćno jer smatraju da nemaju kome da prijave pritiske kojima su izloženi ili, pak, smatraju da će izostati adekvatna reakcija nadležnih ukoliko se usude da prijave”, ističe Stefanović.

Da nepoverenje građana u instuticije nije bez osnova govori i to da do sada niko nije odgovarao za slučajeve zloupotreba koje je Crta beležila i prijavljivala tokom ranijih izbora.

Ipak, Posmatračka misija Crte pozvala je nadležne institucije da ispitaju navode o pritiscima na birače i drugim slučajevima izborne korupcije, te da sankcionišu i spreče institucionalne zloupotrebe i ugrožavanja ljudskih prava.

Naslovna fotografija: Fejsbuk/SNS Vrbas