Predstavnici SNS-a najčešći izvori dezinformacija na Fejsbuku tokom kampanje
Na Fejsbuk profilima medija, političkih stranaka, pokreta i koalicija, kao i na javnim profilima kandidata tokom izborne kampanje osvanula je ukupno 81 objava koja sadrži netačne, obmanjujuće ili manipulativno interpretirane informacije, pokazao je monitoring dezinformacija na Fejsbuku koji je sprovela posmatračka misija Crta prateći 150 naloga u periodu od 16. februara do 16 marta. Identifikovane dezinformacije dostigle su skoro 140.000 interkacija, lajkovalo ih je više od 90.000 korisnika, a podeljene su više od 10.000 puta. Izvori dezinformacija najčešče su predstavnici Srpske napredne stranke, čije izjave se češće prenose u objavama medija nego sa stranačkih naloga i naloga kandidata. Sve druge stranke, a najfrekventnije su one koje su okupljene u koaliciji Ujedinjeni za pobedu Srbije, objavljuju dezinformacije sa svojih naloga.
Najzastupljeniji tip dezinformacije predstavlja obmanjujući sadržaj i zloupotreba činjenica, koji je pronađen u 55 objava. U ovom tipu, kombinuju se iskazi i činjenice koji imaju faktografsku osnovu sa onima koji nemaju, ili se na obmanjujući način predstavljaju tačni podaci.
Neutemeljene informacije identifikovane su u 19 objava i čine ih teorije zavere ili podaci i izjave koje nije moguće proveriti. U pet objava utvrđeno je prisustvo lažnog povezivanja, kada naslov ili opis ne odgovara sadržaju. Ostale tipove dezinformacija (manipulacija kontekstom; fotomontaža i manipulacija slikom; podmetnut sadržaj; u celini izmišljena informacija) pronalazimo u po jednoj objavi.
Najzastupljenije su dezinformacije o ekonomskim kretanjima i trendovima koje se odnose zarade, cene, uvoz i izvoz. Rat u Ukrajini bio je povod za iznošenje neistinitih i obmanjujućih informacija poput onih da Rusija vodi računa o civilnim žrtvama, da se pravi genom Rusa da bi se stvorile nove bolesti koje bi napadale samo njih, ili da Rusija nikada nije podržala sankcije prema Srbiji. U okviru teme izbora i izbornih uslova navode se neutemeljene i nepotkrepljene informacije o izbornoj krađi, kao i obmanjujući podaci iz istraživanja javnog mnjenja.
Mete dezinformacija, oni o kojima se objavljuju neistinite i obmanjujuće tvrdnje, retko su eksplicirane, a jedan deo dezinformacije nema metu već služi da se stranke, kandidati i njihova postignuća predstave u pozitivnom svetlu. Takvih je 45,68 odsto dezinformacija. Predsednik i članovi Vlade, zajedno sa strankama vlasti meta su u 24,69 odsto objava, a stranke u opoziciji su meta u 9,88 odsto objava. U istom postotku objava (9,88) targetirane su evropske zemlje i NATO. Ukrajina se direktno našla na meti 3,70 odsto objava. Takođe, mediji su bili meta u 3,70 odsto objava.
U monitoringu dezinformacija korišćen je alat CrowdTangle, koji je omogućio praćenje Fejsbuk stranica medija, političkih stranaka, pokreta i koalicija, kao i javnih profila kandidata. Bazu formiranu u CrowdTangle-u čini 150 Fejsbuk naloga:
- političkih stranaka koje učestvuju u parlamentarnim izborima (36 naloga),
- političkih stranaka i kandidata za odbornike na izborima u Beogradu i izborima u 13 opština (49 naloga),
- predsedničkih kandidata i kandidata za narodne poslanike (36 naloga),
- medija (20 stranica),
- alternativnih izvora (9 stranica).
Uzorak iz baze za prve tri grupe (stranke i kandidati) formiran je tako što je na nedeljnom nivou proveravano prvih 50 objava koje su prema podacima sa CrowdTangle-a dovele do najvećeg angažovanja korisnika, u poređenju sa drugim objavama na praćenom nalogu. Uzorak za grupu medija i alternativnih izvora formiran je na nedeljnom nivou pretragom 40 imena kandidata i stranačkih lidera, a proveravano je 50 prvih objava po imenu.
Monitoring je obuhvatao proveru celokupnih objava (teksta, fotografija, grafikona, video materijala) u kontekstu različitih vrsta dezinformacija.
Monitoring je obuhvatao proveru celokupnih objava (teksta, fotografija, grafikona, video materijala) u kontekstu različitih vrsta dezinformacija, a analiza pokazuje da su mediji najčešći izvor dezinformacija sa zastupljenošću od 37,04 odsto u uzorku, a sa nešto nižom frekvencijom (30,86 odsto) prate ih nalozi kandidata za predsednika i narodne poslanike.
Naslovna fotografija: Canva
