Sve što ste hteli da znate o izborima, a niste imali koga da pitate (2. deo)

Zaštita biračkog prava 

Kako da znam da li se nalazim na biračkom spisku? Kako da znam na kom biračkom mestu glasam?

Možete proveriti da li se nalazite na biračkom spisku, kao i na kom biračkom mestu glasate posetom veb sajta www.upit.birackispisak.gov.rs. Neposredno pre izbora Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave istaći će na sajtu brojeve telefona koje možete okrenuti u slučaju nekog problema vezanog za vaš upis u birački spisak.

Šta ako mi se ne slažu podaci iz biračkog spiska i iz lične karte?

U slučaju da se promenili prezime, možete svejedno glasati ako su ostali podaci isti (ime i JMBG).

Kako se istog dana održavaju predsednički, parlamentarni, a negde i lokalni izbori, da li moram da glasam na svim izbornim nivoima ili mogu da, na primer, glasam na parlamentarnim i lokalnim, a na predsedničkima ne?

Iako se na istom biračkom mestu glasa na više izbornih nivoa, odnosno na predsedničkim, parlamentarnim, a negde i lokalnim izborima, birač nije dužan da glasa na svim izborima koji se održavaju. Potrebno je da članove biračkog odbora obavesti o tome na kojim izborima želi da glasa, a na kojima ne.

Da li lica koja nemaju punu poslovnu sposobnost mogu da glasaju?

Pravo da bira narodne poslanike i da bude biran za narodnog poslanika ima punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti. Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira narodne poslanike i da bude birano za narodnog poslanika ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo. Isto važi i za izbor predsednika Republike Srbije.

Da li mogu da glasam ako mi ne stigne poziv za glasanje?

Da. Za glasanje dovoljna je lična karta ili pasoš, odnosno ako ste u procesu promene lične karte potvrda od MUP-a. U svakom slučaju, prema poziv za glasanje bi trebalo da bude dostavljen svim glasačima najkasnije 28. marta.

Da li mogu da glasam ako sam još uvek u redu za glasanje u trenutku kada bi biračko mesto trebalo da se zatvori?

Da. Birački odbor je u obavezi da svim biračima koji se u trenutku kada se zatvara biračko mesto zateknu u ili ispred biračkog mesta omogući da glasaju.

Da li neko može da glasa u moje ime? Šta ako nisam u stanju da dođem do biračkog mesta?

Ne. To je zabranjeno. U slučaju da zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta niste u mogućnosti da glasate na biračkom mestu možete glasati van biračkog mesta. Sve što treba da uradite je da o tome obavestite lokalnu izbornu komisiju, putem kontakt telefona koji će biti objavljen u predizbornom periodu, najranije 72 sata pre dana glasanja a najkasnije do 11.00 sati na sam dan glasanja. U tom istom period na dan glasanja možete obavestiti i birački odbor. Birački odbor zatim određuje svoja tri člana koji će obići sve birače koji glasaju van biračkog mesta, utvrditi njihov identitet, izvršiti proveru UV lampom i predati im potvrdu o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta, koju birač potom potpisuje. Poverenici biračkog odbora su u obavezi da napuste prostoriju u kojoj birač glasa. Kada birač koji glasa van biračkog mesta popuni glasački listić, on ga presavija i stavlja u poseban koverat koji poverenici boračkog odbora pred njim pečate i zajedno sa potvrdom o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta stavljaju u službeni koverat.

Da li mogu da pomognem nekome da glasa ako ne ume da pročita glasački listić ili mu je iz nekog drugog razloga potrebna pomoć?

Da. Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa da birač koji usled nepismenosti, slabodvidosti, invaliditeta ili nekog drugog razloga nije u stanju da sam popuni glasački listić ima pravo da glasa na biračkom mestu uz pomoć pomagača kojeg sam odredi da umesto njega onako kako mu naloži popuni glasački listić. Ovo pravilo važi i za glasanje van biračkog mesta.

Da li mogu da podnosim primedbu na zapisnik biračkog odbora?

Ne. Zakon o izboru narodnih poslanika ne daje mogućnost biračima da podnose primedbe na zapisnik, već samo članovima biračkog odbora i posmatračima (koji to rade na posebnom obrascu).

Da li mogu ja da zahtevam poništavanje glasanja na biračkom mestu i kako?

Novi Zakon o izboru narodnih poslanika uveo je nov način da birači izraze svoje nezadovoljstvo glasanjem na nekom biračkom mestu – zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu zbog nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja. Birač može u roku od 72 sata od zatvaranja biračkog mesta podneti zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu na kojem je upisan u izvod iz biračkog spiska ako ga je birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili ako mu je na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje. Ovaj zahtev podnosi se lokalnoj izbornoj komisiji. Sadržina ovog zahteva propisana je Zakonom.

Da li imam još neka pravna sredstva na raspolaganju ako ne budem zadovoljan odlukom lokalne izborne komisije?

Protiv rešenja kojim je zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu odbačen ili odbijen podnosilac zahteva može podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 sata od objavljivanja tog rešenja na veb sajtu.

Da li političke stranke imaju prava da mi šalju SMS poruke ili na neki drugi način uznemiravaju telefonom ako su do mog broja telefona došle bez mog znanja?

Kako je ovo pitanje uobičajeno u svakom izbornom ciklusu, Crta je pripremila video u kome objašnjava moguće korake.

Da li mogu da se obratim članu lokalne izborne komisije ili članu RIK-a da izvrši uvid u izborni materijal da li sam glasala?

Da. Član i zamenik člana lokalne izborne komisije i RIK-a ima pravo da u roku od 48 sati od završetka glasanja izvrši uvid u izborni materijal sa svakog biračkog mesta i da proveri da li je glasao birač koji mu dostavi svoju adresu, JMBG i pismenu saglasnost za tu proveru.

Izborna lista 

Šta je izborna lista i ko je može podneti?

Izborna lista je spisak kandidata za narodne poslanike koji podnosi politička stranka upisana u Registar političkih stranaka, koalicija političkih stranaka i grupa građana. Koalicija između političkih stranaka i grupe građana nije moguća. Izborne liste mogu se podneti najkasnije do 13. marta.

Šta je zbirna izborna lista?

Zbirna izborna lista sadrži sve izborne liste sa ličnim imenima svih kandidata za narodne poslanike i podacima o godini njihovog rođenja, zanimanju i mestu prebivališta.

Da li mogu da podnesem prigovor na izbornu listu?

Da. Novim Zakonom o izboru narodnih poslanika predviđeno je da protiv rešenja o proglašenju izborne liste prigovor može podneti kandidat za poslanika na toj izbornoj listi, lice čije je ime sadržano u nazivu te liste, politička stranka, podnosilac proglašene izborne liste i birač. Prigovor se podnosi RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja rešenja na veb sajtu.

Da li lice koje je nosilac liste mora biti kandidat za poslanika na toj izbornoj listi?

Lice koje je nosilac liste može, ali ne mora biti kandidat za poslanika na toj izbornoj listi. Nosilac liste može biti i lice koje je kandidat za drugi državni organ, ili za organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave za koji se istovremeno sprovode izbori.

Da li mogu svojim potpisom da podržim više od jedne izborne liste?

Ne, svojim potpisom možete podržati samo jednu izbornu listu.

Da li na poslu mogu da mi traže da podržim neku izbornu listu?

Ne. Ta praksa je eksplicitno zabranjena novim Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Da li poslanik može da odustane od kandidature nakon proglašenja izborne liste?

Ne. Ako dođe do nekih vanrednih okolnosti, poput smrti kandidata ili ako izgubi izborno pravo, podnosilac izborne liste ne može predložiti novog kandidata. RIK najkasnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste konstatuje da mesto tog kandidata na izbornoj listi ostaje prazno.

Da li postoje posebna pravila za izborne liste nacionalnih manjina?

Da. Izbornu listu nacionalne manjine mogu podneti samo političke stranke nacionalne manjine ili koalicija koju čine isključivo političke stranke nacionalnih manjina. RIK će rešenjem odbiti predlog da se određenoj izbornoj komisiji utvrdi da ima položaj izborne liste nacionalne manjine ako je nosilac liste ili kandidat za narodnog poslanika na toj izbornoj listi neko lice za koje je opšte poznato da je član političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine ili ako postoje neke druge okolnosti koje ukazuju na nameru da se izigra zakon.

Kampanja 

Šta je izborna kampanja?

Izborna kampanja je period koji počinje zvaničnim objavljivanjem nadležnih organa o raspisivanju izbora u službenim glasilima, a završava se otvaranjem biračkih mesta. Tokom ovog perioda podnosioci proglašenih izbornih lista i kandidati sa tih lista imaju pravo da budu besplatno i jednako predstavljeni u programima medijskih servisa.

Koliko traje izborna tišina?

Izborna tišina je zabrana emitovanja predizbornog programa, počinje 48 sati pre dana održavanja izbora, traje i sam izborni dan sve do zatvaranja biračkih mesta.

Da li mediji mogu da promovišu samo jednu izbornu listu ili kandidata?

Ne. Zakon o izboru narodnih poslanika eksplicitno predviđa da su javni medijski servisi dužni da u svom programu svim podnosiocima proglašenih izbornih lista i kandidatima sa proglašenih izbornih lista obezbede da predstave svoje izborne programe besplatno i bez diskriminacije. Javni medijski servisi su takođe dužni da obezbede uslove za nepristrasno, pravično i uravnoteženo predstavljanje.

Ko vrši nadzor nad izbornom kampanjom?

Nadzorni odbor za izbornu kampanju sprovodi opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, podnosilaca proglašenih izbornih lista, kandidata za narodne poslanike i javnih medijskih sredstava u toku izbornih aktivnosti. Nadzorni odbor ima deset članova koje imenuje skupština i to, polovinu na predlog vlade i polovinu na predlog poslaničkh grupa u Narodnoj skupštini. Članovi nadzornog odbora ne mogu biti članovi organa poltičkih stranaka.

Posmatrači 

Ko su posmatrači i ko sve može da bude posmatrač?

Udruženje registrovano u Republici Srbiji čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora i koje je zainteresovano da posmatra rad organa za sprovođenje izbora može podneti RIK-u prijavu za domaćeg posmatrača najkasnije 7 dana pre dana glasanja, odnosno najkasnije 26. marta. Predstavnik domaćeg posmatrača može biti akreditovan za domaćeg posmatrača samo ako je punoletan državljanin Republike Srbije, ako nije kandidat za narodnog poslanika niti član organa za sprovođenje izbora. Osim domaćih, i međunarodne i strane organizacije i udruženja mogu podneti RIK-u prijavu za stranog posmatrača najkasnije deset dana pre dana glasanja, odnosno najkasnije 23. marta. Isti rok važi i za predstavnika strane države koja je zainteresovana da prati rad organa za sprovođenje izbora.

Koja ovlašćenja imaju posmatrači?

Posmatraču koji posmatra rad biračkih odbora može se dozvoliti da posmatra rad svih biračkih odbora na teritoriji određene lokalne izborne komisije. Ako posmatra rad biračkog odbora u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija ili u inostranstvu, dozvoljeno mu je da posmatra rad samo onog biračkog odbora za koji se prijavio. Posmatrač koji posmatra rad lokalnih izbornih komisija može da posmatra rad svih lokalnih izbornih komisija na teritoriji određenog upravnog okruga.
Sednici RIK-a, odnosno lokalne izborne komisije ili na biračkom mestu ne mogu istovremeno prisustvovati dva predstavnika istog udruženja koje je prijavljeno kao domaći posmatrač.

Da li posmatrači mogu na neki način da delaju na biračkom mestu?

Posmatrači imaju pravo da prate rad biračkog odbora od primopredaje materijala pre glasanja do okončanja primopredaje izbornog materijaal posle glasanja. To uključuje i otvaranje glasačke kutije, prebrojavanje glasova, utvrđivanje rezultata glasanja, glasanje van biračkog mesta, kao i eventualno ponovno glasanje na tom biračkom mestu. Posmatrač ni na koji način ne sme da se meša u rad biračkog odbora ili ometa isti u radu.

Da li posmatrači mogu da ponište glasanje na biračkom mestu?

Ne, posmatrači nemaju to pravo.

Da li posmatrač ima pravo na primedbu na rad biračkog odbora?

Novi Zakon o izboru narodnih poslanika predvidja postojanje obrasca propisanog od strane RIK-a na kome se sačinjava zapisnik o prisustvu posmatrača. Taj obrazac sadrži podatke o posmatraču koji je pratio rad biračkog odbora kao i njegove eventualne primedbe.

Koja je razlika između članova biračkih odbora i posmatrača?

Birački odbori predstavljaju organe za sprovođenje referenduma i njihova glavna uloga se ogleda u tome da sprovode sam proces glasanja na dan održavanja izbora. S druge strane posmatrači predstavljaju lica koja prate rad biračkih odbora/izbornih komisija i omogućavaju da se izborni proces odvije na transparentan način i sa što manje eventualnih nepravilnosti.

Nastaviće se…

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović